Severni put:
S one strane Sibira

Posle vesti da se zbog globalnog zagrevanja otvorio morski prolaz kroz Arktik, koji skraćuje putovanje do Dalekog istoka za više od 5000 km, nemački pomorci objavljuju pobedu u viševekovnoj bitki sa ledom i uzgred, politički korektno, dodaju da je to sjajno jer štedi gorivo i smanjuje emisije CO₂. Koliko dugo će brodovi ploviti severom dok se ne uštedi dovoljno CO₂ da se prolaz ponovo zamrzne

Početkom meseca planetu je obišla vest na koju se čekalo od 1525. godine, kad je ruski izaslanik u Rimu, književnik i prevodilac Dimitrij Gerasimov, prvi predložio da se do Dalekog istoka putuje kroz arktički polarni krug, morskim putem severno od Sibira. Njegov predlog nije ostvaren u narednih pet vekova, sve do 19. septembra ove godine.

Tada su dva nemačka trgovačka broda uspela da bezbedno stignu u Roterdam, pošto su bez pomoći ledolomaca bezbedno prošla kroz legendarni Severoistočni prolaz. Zahvaljujući globalnom zagrevanju, arktički led se povukao i ova prečica između Atlantika i Pacifika, koja je u Rusiji poznata kao Severni morski put, a koja se u XX veku obično nazivala Severnim prolazom, postala je prohodna za civilni morski saobraćaj.

Budući da je planeta gotovo sferna po obliku, put od zapada na istok i obrnuto sve je kraći što je putanja bliža polu. To je u epohi velikih morskih otkrića, ali i mnogo posle nje, podsticalo brojne istraživače da krenu na sever. Međutim, mada fizički kraće, ovo putovanje je zbog stalnih zastoja moglo da potraje i mnogo, mnogo duže nego "put okolo", kroz Suecki kanal.

Njegovo savlađivanje je, u dugoj i uzbudljivoj istoriji velikih geografskih otkrića, bilo poslednji izazov pre nego što je čovek postao vrsta koja je osvojila svaki kutak svoje planete. I uzgred je toliko zagadio da se atmosfera počela zagrevati, a Arktik otapati.

KOREJA–ROTERDAM: Tako su, zahvaljujući zagrevanju i otapanju leda, prošlog meseca brodovi nemačke kompanije Beluga Shipping Gmbh, deplasmana 12.700 tona, izveli istorijsko putovanje sa one strane Sibira, što je inače bio prvi neruski trgovački konvoj koji je prošao ovaj put. Natovareni, kako je rečeno, "osetljivim tovarom" od 3500 tona, među kojima su i delovi za novu rusku fabriku, brodovi "Beluga Fraterniti" i "Beluga Forsajt" krenuli su sredinom jula iz Južne Koreje za Roterdam u Holandiji, na put koji je do pre samo nekoliko godina bio na mnogim deonicama okovan ledom.

Beluge

Brodove je za slučaj nevolje pratio ruski nuklearni ledolomac NS "Pedeset godina pobede", ali im njegove usluge nisu bile potrebne. Kritičan deo njihovog putovanja od Vladivostoka do severne ruske luke Jamburga, oko poluostrva Kamčatke, trajao je 22 dana, od 21. avgusta do 12. septembra, no brodovi nijednom nisu naišli na zatvoren prolaz ili zaleđeno more.

Na osnovu prošlogodišnjih satelitskih snimaka, kompanija Beluga se odlučila na ovaj poduhvat pošto je zaključila da se led Arktika topi i da se otvorio jedan uski prolaz za brodove. Ovaj prozor je, na prošlogodišnjim temperaturama od 20 stepeni, trajao osam nedelja u avgustu i septembru, da bi se ove godine pokazalo da je još veći i još bezbedniji za trgovačke brodove.

"Dvadeset godina ranije, dok sam radio na istoku Arktika, nisam mogao ni da zamislim nešto ovakvo", rekao je novinarima u Arhangelsku kapetan broda "Beluga Forsajt", Valerij Durov, nizak, brkati moreplovac starog kova koga novinari opisuju kao pravog morskog vuka. "Nema uopšte leda na većem delu putanje", kaže on, dodajući da smatra kako će Severnim prolazom uskoro moći da se plovi bez ledolomaca tokom cele godine.

Nuklearni ledolomac Lenjin iz 1959, danas u muzeju

Nisu svi oduševljeni vestima sa Arktika. Naime, naučnici procenjuju da je zbog regularnih promena klime severoistočni prolaz poslednji put bio otvoren pre oko 5000 i 7000 godina. Sada je do te situacije došlo zbog globalnog zagrevanja. Kako je zaključeno u izveštajima Međunarodnog panela za klimatske promene, zbog sagorevanja fosilnih goriva i ispuštanja ugljen-dioskida u atmosferu u poslednjih 140 godina srednja temperatura planete se podigla za više od jednog stepena, u proseku.

Među prvim posledicama su otapanje lednika i smanjivanje pojasa večitog leda Severnog ledenog okeana. To u krajnjoj liniji znači da će se na celoj planeti podići nivo okeana i da će mnoga priobalja biti poplavljena, a mogao bi se poremetiti i salinitet mora, pa i sistem morskih struja.

Prema podacima Svetskog fonda za zaštitu prirode (World Wildlife Fund), led na Arktiku je i do deset puta tanji nego pre dve decenije. Ekolozi su, sa velikom zabrinutošću, pozvali da se nešto preduzme, a ove vesti su stigle i do svetskih lidera koji su se upravo bili sastali na redovnoj godišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, a potom i na samitu G20 u Pitsburgu.

Posle dogovora svetskih lidera nije isključeno da se ove godine zaista, na konferenciji koja je planirana za decembar u Kopenhagenu, usvoji novi klimatski sporazum koji će zameniti Kjoto protokol i pokušati da zaustavi dalje zagrevanje planete i prateće otapanje Arktika. U međuvremenu, moreplovci mogu da iskoriste dobru priliku i da tokom letnjih meseci prekrate put kroz prolaz koji je milenijumima bio zatvoren.

NA TRAGU LEDOLOMACA: Ledenom prečicom između zapada i istoka do sada se plovilo samo uz pomoć ledolomaca, a pre njih je to bilo sasvim nemoguće (vidi okvir). Zabeleženo je da su se u periodu od 1977. do 1919. na putu kroz prolaz okušala čak 122 ruska konvoja, ali da je do istoka prošlo samo 75 njih, ukupno prenoseći bednih 55 tona tereta.

Budući da njihovi brodovi nisu bili dobrodošli u vodama koje su kontrolisale druge svetske sile, Sovjeti su odmah posle Oktobarske revolucije shvatili da je Severni morski put idealno rešenje jer se nalazio potpuno unutar sovjetske teritorije. Kako bi prolaz učinili plovnim, tridesetih godina XX veka Sovjeti su uspostavili redovnu službu ledolomaca koji su omogućavali da Severnim putem plove trgovački i vojni brodovi.

Prvu plovidbu bez zimovanja kroz severoistočni prolaz, odnosno severni morski put, izveo je 1932. sovjetski naučnik Oto Julijevič Šmit, koji će kasnije uspostaviti mrežu luka u severnom prolazu i upravljati službom sovjetskih ledolomaca pod nazivom Glavna uprava za severni pomorski put (Glavsevmorput). Jedan od heroja Sovjetskog Saveza, Šmit je bio poznati matematičar, astronom i geofizičar, postavio je hipotezu o nastanku Sunčevog sistema i vodio više arktičkih ekspedicija. Kroz prolaz, od Arhangelska do Pacifika, plovio je bez zaustavljanja u leto 1932. godine sa kapetanom Vladimirom Voronjinom na ledolomcu "Sibirjakov", koji će kasnije, tokom Drugog svetskog rata, potopiti Nemci u operaciji Vunderlend.

Tome je prethodila ekspedicija koju je 1932. godine predvodio sovjetski naučnik Oto Šmit koji je kasnije postao šef upravnog tela severnog morskog puta. U narednim decenijama otvorene su mnoge luke na severu, da bi bio uspostavljen značajan saobraćaj sa ledolomcima na nuklearni pogon (vidi okvir). Poslednjih godina, posle raspada SSSR, ovaj put je gotovo zamro, a neke severne luke su postale gradovi duhova.

Brodovi kompanije Beluga su prošli pored tih napuštenih gradova na svom putu. A nekoliko dana nakon Jamburga stigli su i u Arhangelsk, najveću luku severa, gde je trebalo da istovare 44 dela za gradnju ruske fabrike. Uz opise ove luke, zapuštene, blatnjave i sive, čiji su pločnici puni lokvi pomalo nalik na more sa santama leda, zapadni mediji prenose oduševljenje ruskih pomorskih vlasti zbog otvaranja prolaza. Ruski zvaničnici pozivaju trgovačke brodove na međunarodnim linijama da krenu Severnim putem, što bi znatno podstaklo razvoj ruskog severa, a transportnim kompanijama donelo brojne uštede.

Severni morski prolaz skraćuje putovanje do Dalekog istoka za 5500 km – kad se od Koreje do Roterdama putuje kroz Suec potrebno je preploviti 20.300 km, dok je kroz Arktik put dug samo 14.800 kilometara. Tako putovanje traje čak deset dana manje. Posebna pogodnost je da je put mnogo bezbedniji nego kroz Suecki kanal – na njemu nema pirata. Osim ako Eskimi uskoro ne dobiju ideju za novi izvor prihoda.

Mada na tom putu ipak stoje i neke prepreke, poput komplikovane ruske birokratije i povremenih santi leda, nemačka kompanija Beluga, koja je prva probala, kaže da su uštede na tom putu više nego značajne. Po brodu se može uštedeti i do 300.000 dolara. Uzgred, nemački pomorci politički korektno dodaju da se time, zbog štednje goriva, smanjuju i emisije ugljen-dioksida. To znači da će plovidba prolazom sama "raditi" na njegovom zatvaranju. No, koliko dugo će brodovi ploviti severom dok se ne uštedi dovoljno CO₂ da se prolaz ponovo zamrzne?

Slobodan Bubnjević