Intervju – Luiz Heren, generalni direktor British American Tobacco
za istočni Balkan:
Osloboditi se predrasuda

"Vlade mnogih zemalja su napravile greške povećavajući PDV, što na kraju plaćaju potrošači. Takve mere su najlakše, ali usporavaju ekonomiju. Velika prednost Srbije u odnosu na države u kojima sam radio jeste to što postoji kontinuiran dijalog između predstavnika vlasti i biznisa. Članovi Vlade Srbije su spremni da sednu za sto i saslušaju. Ne nađu se uvek rešenja, ali bar postoji otvorenost za identifikovanje problema"

Na dan izlaska ovog broja, generalni direktor British American Tobacco (BAT) za istočnu Evropu Luiz Heren otići će u penziju. Na ovoj poziciji zameniće ga Kristijan Kornerup, koji je do sada radio kao direktor za strateško planiranje BAT-a u regionu centralne Evrope. Luiz Heren je na raznim poslovima u BAT-u proveo 24 godine. Pre 13 godina bio je deo tima koji je procenjivao potencijale srpskog tržišta za ulaganja u oblasti duvanske industrije. S njim smo razgovarali o njegovom profesionalnom iskustvu i utiscima koje će poneti iz Srbije.

"VREME": Imate bogato iskustvo u radu širom sveta. Gde ste postigli najveći uspeh?

LUIZ HEREN: Radio sam u Brazilu, Velikoj Britaniji, Argentini, Peruu, Paragvaju, Urugvaju, Boliviji, Ekvadoru, Poljskoj i svim zemljama bivše Jugoslavije i Balkana. Iskustava ima na hiljade. Ipak, najznačajnije za naš globalni biznis je ono što smo uradili u Peruu. Naime, tamo smo za kratko vreme podigli tržišno učešće sa sedam na neverovatnih 99 odsto. U Meksiku sam radio na akviziciji vrednoj 1,7 milijardi dolara i taj posao je bio veoma uspešan. Takođe, nakon što smo 2003. godine privatizovali Duvansku industriju Vranje (DIV), ova kompanija je počela da pokazuje značajan progres. Revitalizovali smo preduzeće, poboljšali proizvodnju i ove godine, uprkos krizi, postigli solidne rezultate.

Na osnovu čega ste procenili da je akvizicija DIV-a dobar potez?

Veoma je bilo teško ne videti da će Srbija postati deo Evropske unije. Samo je pitanje vremena kada će se to desiti. Nezamislivo je da multinacionalna kompanija bude nezainteresovana za Srbiju koja ima puno visokoobrazovanih ljudi. Srbiju vidimo kao izvor talenata koje smo obezbedili za svoju grupu. S druge strane, za duvansku industriju su lokacije na Balkanu veoma atraktivne i zato što znatan deo populacije čine pušači. Ipak, finansijski rezultati u ovoj industriji nisu tako visoki jer su cene cigareta ovde niže nego u drugim zemljama. Verujem da će se uskoro i to promeniti.

U Srbiji živite i radite poslednje dve i po godine. Kakav je vaš lični stav o poslovnoj klimi u odnosu na period vaših prvih kontakata u našoj zemlji?

Prvi put kada sam došao u Srbiju, u javnosti se gubilo puno vremena na diskusije o tome u kom pravcu zemlja treba da krene. Danas niko ne osporava da je ulazak u Evropsku uniju jedini pravi put. Ova jasna strategija pokrenula je dosta promena koje su već vidljive. Dobar primer je da postoji više redovnih letova od Beograda ka Evropi, više hotela i stranih investicija. Promene su krenule nabolje.

Da li su birokratske prepreke na koje ste nailazili u poslovanju karakteristične za sve tranzicione zemlje ili samo za Srbiju?

Mi se uvek žalimo na birokratiju u svim zemljama u kojima poslujemo. Negde su procedure komplikovanije, negde jednostavnije. Primera radi, u Srbiji postoje problemi za dobijanje boravišnih dozvola za strance koji žele ovde da rade. Zakon se poboljšava, ali još postoje prepreke koje stvaraju probleme za kompanije koje žele da investiraju. S druge strane, moj dolazak u Srbiju poklopio se sa stupanjem na snagu CEFTA sporazuma. Tako se i po pitanju duvanskih proizvoda Srbija otvorila, pa su regionalni igrači počeli da posluju pod istim uslovima kao na svojim domicilnim tržištima. U drugim zemljama regiona bilo nam je potrebno više od dve godine da dobijemo iste uslove. U Hrvatskoj je taj problem bio najveći jer je postojala diskriminacija u oblasti akciza.

Član ste Upravnog odbora Saveta stranih investitora. Na koji način ovo udruženje utiče na mere Vlade Republike Srbije po pitanju olakšavanja uslova za strana ulaganja?

Postoje brojni primeri. Poslednji je projekat "Giljotina". Na njemu partnerski rade Savet stranih investitora i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Cilj je smanjiti birokratiju kako bi se ukinule nepotrebne procedure i postigla veća efikasnost u radu kompanija. Savet je sastavio i Belu knjigu upućenu Vladi Republike Srbije. Ona sadrži preporuke za poboljšanje uslova rada stranih investitora. Primera radi, BAT ima problem sa vremenom koje je potrebno da se obavi sanitarna inspekcija repromaterijala. Ta procedura traje isuviše dugo. Od trenutka kada je roba na granici do trenutka kada treba da uđe u proizvodnju gubi se puno vremena. To dosta košta i usporava biznis. Ohrabrujuće je što postoji dobra volja srpske vlade da se uslovi za rad poboljšavaju. Smatram i da se Vlada Srbije dobro postavila u borbi protiv svetke ekonomske krize. Sada je veoma teško održati budžetski balans. Vlade nekih zemalja su napravile greške povećavajući PDV, što na kraju plaćaju potrošači. Takve mere su najlakše, ali usporavaju ekonomiju. Velika prednost Srbije u odnosu na države u kojima sam radio jeste to što postoji kontinuiran dijalog između predstavnika vlasti i biznisa. Članovi vlade su spremni da sednu za sto i saslušaju. Ne nađu se uvek rešenja, ali bar postoji otvorenost za identifikovanje problema.

Koliko vam je kao top menadžeru teško da se penzionišete i da li ćete ostati u biznisu na neki način?

Osećanja su mi veoma pomešana. Teško mi je jer napuštam kompaniju koja je bila deo mog života 24 godine. To je kao da odlazite od kuće da biste radili nešto vama još nepoznato. Dom je uvek udoban i tu su vaši prijatelji. Ipak, osećam da postoji još toga što želim da uradim. Imam puno planova. Ukoliko bih želeo da ostanem u duvanskom biznisu, to bi svakako bilo vezano za BAT jer ne želim da radim sa firmama koje su mi više od dve decenije bile konkurencija. Postoje velike mogućnosti da predajem na fakultetima i tako podelim sa studentima svoje iskustvo u internacionalnom poslovanju. Želeo bih i da se bavim humanitarnim radom i možda oprobam u nekoj drugoj privrednoj grani.

Da li ste tokom svog boravka Srbiju osećali kao dom?

Ovde se osećam veoma prijatno i opušteno. Veoma sam iznenađen koliko ste otvoreni i srdačni prema strancima. Moji koreni su u Brazilu. Osećam da srpska i brazilska kultura imaju dosta sličnosti. Zato sam se na neki način osećao kao kod kuće. Moj doživljaj srpskog načina života je dosta umanjila činjenica da nisam imao vremena da naučim vaš jezik. To je nešto za čim ću sigurno žaliti. Tokom boravka, ovde sam stekao puno prijatelja sa kojima nameravam da ostanem u kontaktu. Verovatno će i moje predavačke aktivnosti biti vezane za srpske univerzitete.

Koje savete ćete dati menadžeru koji vas nasleđuje?

Prvi i najvažniji je da se oslobodi predrasuda stečenih na osnovu stereotipa koje je čuo o Srbima. Ja sam ih imao. Stranci su često u prilici da čuju stvari o Srbiji koje su suprotne od onoga što postoji u stvarnosti. Zato sam bio u zabludi i mislio da je ovde potpuno drugačija situacija. Drugi savet tiče se biznisa. Pokušaću da svom nasledniku predočim svoje greške, kako ih ne bi ponavljao.

Ana Radić