VREME 979, 8. oktobar 2009. / POŠTA
I manjinska i ljudska prava
"Građansko ne negira nacionalno"; VREME 976
"Između nas i njih"; VREME 977
Mislim da se možemo složiti da se Srbi kao manjina u okolnim zemljama nalaze u teškom položaju. Izveštaj Naprednog kluba u kojem su navedeni konkretni podaci i činjenice ukazao je na izazove i probleme sa kojima se Srbi i njihovi legalno i legitimno izabrani predstavnici susreću. Odgovornost za to ne mogu snositi samo države u kojima Srbi žive već i vlasti u Srbiji koje decenijama nisu pokazivale interesovanje za ovo pitanje.
Gospodin Jorga je naveo istraživanje Hjuman rajts voča o političkim problemima zapošljavanja Srba u lokalnim administracijama. Ukoliko pogledamo i u Izveštaju Naprednog kluba navedene probleme sa kojima se Srbi suočavaju u zemljama regiona (simbolička zastupljenost u federalnim institucijama BiH, osporavanje stanarskih prava u Hrvatskoj, uskraćivanje slobode veroispovesti u Makedoniji, odbijanje da se prizna status manjine u Sloveniji...) vidimo da se njima osporavaju ne samo manjinska nego i ljudska prava. Da bi neko (pa i Srbi) uživao kolektivna etnička prava on prvo mora uživati ljudska.
Kada je reč o manjinskim pravima, svaka država je odgovorna da se brine o manjini na svojoj teritoriji i da nastoji da se o njenoj manjini u drugim zemljama vodi računa. Tako Mađarska iz državnog budžeta izdvaja stotine miliona dinara za mađarsku manjinu u Vojvodini u cilju poboljšanja njihovog položaja.
Kako primećuju autori Izveštaja Naprednog kluba, upravo nerešen položaj manjina i ignorisanje tog pitanja jeste dovelo do sukoba koje smo imali devedesetih. Važno je da se na položaj manjine (bilo koje) gleda ne iz ugla nacional-šovinističkog već iz ugla manjinskih prava i vrednosti. I pored iznetih razlika u stavovima drago mi je da je gospodin Jorga prihvatio da je prava srpskog naroda ispravno i potrebno braniti.
Dragoljub Jovanović, elektronskom poštom
|