Vreme
VREME 981, 22. oktobar 2009. / MOZAIK

Formula 1:
Baton šampion

Baš koliko je novi šampion polzovao od dobrih rezultata na početku sezone toliko je njegov najveći rival izgubio zbog loših

"Sanjao sam o ovom trenutku punu dvadeset jednu godinu, ali nisam verovao da ću to postati, to je nešto o čemu sam samo maštao", rekao je novinarima posle trke novi šampion. U stvari, hteo je odmah posle Velike nagrade Brazila da ode kući, ali ga je zadržao Rubens Barikelo, koji je želeo da zajedno proslave i titulu najboljeg koju je osvojio i tim, BronGP, ponudivši mu svoj avion da sutradan napusti Sao Paulo. Dženson je na slavlju ipak proveo samo sat vremena, potom otišao u hotel i "legao" na telefon. "Svako slavi na svoj način. Ja najviše volim da to činim sam. Čuo sam se sa devojkom, pozvao majku, razgovarao sa familijom i već je bilo četiri ujutru, a ja sam i dalje ležao budan. Posle sam spavao samo tri sata, ali sam se svako malo budio sa velikim osmehom na licu."

Image
Mark Veber, pobednik finalne trke u Brazilu

Sama trka na kojoj je odlučen šampion bila je potpuno šizofrena! Subotnji trening je ušao u istoriju Formule 1 kao najduži jer je trajao preko dva sata zbog užasnog pljuska koji je potopio i stazu i gledaoce i mada nije bilo mnogo karambola ili nepovratnih izletanja, ipak je doneo iznenađenje jer su Baton i Fetel (Red Bul) bili tek četrnaesti i petnaesti na startu, a odmah iza njih bio je još jedan favorit, Luis Hamilton (Meklaren). Na samom čelu bili su Rubinjo, Veber (Red Bul), Zutil (Fors Indija), pa Truli (Tojota) i Kimi Raikonen (Ferari). Očekivalo se ono što se i desilo na startu – Kimi je iskoristio KERS i još pre prve krivine obišao Zutila i Trulija, a kada je već bio i ispred Vebera, ovaj mu je, braneći poziciju, otkinuo prednje stabilizatore i za Kimija je trka izgledala završena. Kada je posle treće krivine Truli kresnuo Zutila, a Alonso (Reno) pao kao slučajna žrtva tog sudara, bilo je jasno da je Baton na najboljem putu da bez mnogo muke osvoji onoliko bodića koliko mu je potrebno za titulu. Pa ipak, Dženson se dobro trkao jer, ako je lako obišao Grožana (Reno) i Nakađimu (Vilijams), morao je da se pomuči da obiđe debitanta Kobajašija (Tojota, završio na devetom mestu), koji je, načinom vožnje, samouverenošću i agresivnošću, bar za mene bio – junak trke. Uzgred, izveštava se da će dogodine on i Kimi biti tandem u Tojoti, što bi, po zajedničkoj osobini pravih trkača na stazi, a ne u boksovima, osnovano tvrdim, bilo osveženje u takmičenju.

"Cilj mi je bio da završim trku i drago mi je da sam to uspeo", rekao je mladi Japanac. "Posle starta imao sam dobru poziciju za osvajanje bodova i pomalo sam razočaran zbog toga što mi to nije pošlo za rukom." Šef tima Tadaši Jamašina rekao je da je "ponosan na ono što je Kamui Kobajaši pokazao" što je veoma značajno u vreme kada se određuju vozači za sledeću sezonu.

I da ne dužim, mada je prva trećina trke bila veoma uzbudljiva – Veber i Kubica (BMW) su bili prvi i drugi, Hamilton treći, Fetel četvrti, nedovoljno da ostane u šampionskoj trci, rekoh već da je Baton bio peti, Kimi šesti, Buemi (Toro Roso) sedmi, a čemerni Barikelo osmi, jer je braneći četvrto mesto uspeo da "zaradi" samo probušenu gumu, polzuje tek jedan bod i izgubi i drugo mesto u generalnom plasmanu.

Poslednja trka u kalendaru ove sezone je u Abu Dabiju 1. novembra i biće najverovatnije obeležena naporom Rubinja da postane vicešampion, a za nas gledaoce prilika da vidimo stazu za koju kažu da je "fantastična". Sudeći po uloženim parama, nemamo razloga da sumnjamo.

Dušan Radulović, Radio Beograd 1


POREDAK VOZAČA

1. Baton (Bron GP), 89

2. Fetel (Red Bul), 74

3. Barikelo (Bron GP), 72

4. Veber (Red Bul), 61,5

5. Hamilton (Meklaren), 49

6. Raikonen (Ferari), 43

POREDAK TIMOVA

1. Bron GP, 161

2. Red Bul, 135,5

3. Meklaren, 71

4. Ferari, 70

5. Tojota, 54,5



Image
Ko je Dženson Baton

Rođen je 19. januara 1980, u mestu From u Somersetu, u Engleskoj. Na njegovom zvaničnom veb sajtu (www.jensonbutton.com) piše i to da je visok 182 cm, a težak 70 kg. Neoženjen, još uvek. Počeo je da vozi još kao klinac u takmičenjima karting serije gde je kao osmogodišnjak pobedio u trci za Britansku supernagradu. Potom je prošao klasičnu englesku školu", najpre razne kategorije kartinga, pa je bio uspešan i u većini nižih kategorija bolida sve do ranga negdašnje Formule 3.

Kada je 2000. godine, nezadovoljan učinkom Aleksa Zanardija, veliki mag Formule 1 Frenk Vilijams tražio zamenu, izbor je pao na jednog od tada najmlađih vozača, dvadesetjednogodišnjeg Džensona. Baton je debitovao na trci za Veliku nagradu Australije, a potom je, sledeće godine, prešao u ekipu Beneton, gde je neslavno prošao uglavnom glavinjajući na začelju. Pre šest godina prelazi u tim koji se najpre zvao BAR (Britiš Ameriken Rejsing), u čijem bolidu postiže prvi značajniji uspeh, osvaja četvrto mesto na Velikoj nagradi Japana, ali umalo da izgubi glavu u zastrašujućem karambolu u Monte Karlu. Ipak se brzo oporavlja i tu sezonu završava kao deveti u generalnom plasmanu vozača. Tim potom, 2004. godine, postaje fabrička ekipa Honde, a Baton dokazuje talenat osvajanjem trećeg mesta u šampionatu vozača. Da li zbog prevelikih očekivanja od njega ili bolida koji nije mogao da se nosi sa ostalima, 2005. je bila relativno loša za Džensona, tek šesti na kraju sezone. Sledeće godine postiže solidnije rezultate i osvaja svoju prvu Veliku nagradu na trci u Mađarskoj na stazi Hungaroring, više zahvaljujući brljivim mehaničarima Renoa, koji Alonsu, prilikom poslednjeg pit stopa, nisu dobro zašrafili točak i tako mu oteli pobedu (sećate li se, bilo je spektakularno!). Onda opet loše godine za Hondu i Batona, pa se snabdevač motorima i glavni finansijer povlači iz Formule 1, a Dženson ostaje u ekipi koja je preimenovana u BronGP, u kojoj je, sa motorom mercedes iza sebe, osvojio šampionsku titulu, i za sebe i za tim. Ukupno je u karijeri pobedio sedam puta, isto toliko imao je i pol pozicija.

Kada su ga svojevremeno anketirali (znate ono kao u spomenarima, volite/ne volite, omiljeno ovo ili ono…), na pitanje koje bi tri reči upotrebio da opiše kako je to biti vozač Formule 1, odgovorio je: "Wow, wow i wow!" A na pitanje kako bi želeo da bude zapamćen, rekao je: "Kao svetski šampion koji je mnogo radio da to postigne" (proročanski, zar ne?). Od sportista najviše ceni Mihaela Šumahera i biciklistu Lensa Armstronga, a u kolima najčešće sluša Bilija Oušna i "staru muziku", najviše bi voleo da večera: "Sa kraljicom, mislim da ima sjajnu priču, a može da povede i kučiće, nema problema", rekao je. Smatra da je film Man jedini realističan film snimljen na temu trka, a od glumica najviše voli Andželinu Žoli, kojoj se "divi".