25. Džez fest u Valjevu:
Jazz zajedničarenje

Jedini džez festival na kome domaći džezeri imaju vodeću, glavnu i odlučujuću ulogu

U prvoj, od 25 jubilarnih teza oko džeza – koje su uvodno štampane u pristojnoj monografiji, letopisu ili nečemu što bi se pod to moglo podvesti, a povodom 25. Džez festivala u Valjevu – dramaturg Branko Lukić je zapisao: Prvi Džez fest odsviran je u Valjevu pre četvrt veka, istina je, dakle, da u prijatnom društvu vreme brzo prolazi. Doda li se tome da je, u istoj publikaciji, književni i koječega razmatrač Branko Pirgić noseći tekst naslovio sa Džez zajedničarenje, eto odgovora na četvrtvekovno trajanje i uspeh valjevske džez priče.

VAŽAN DATUM: No, jubilej je, prilika je da se pođe redom. Za to najbolje kazivanje Jove Maljokovića, našeg poznatog džez saksofoniste, koji od početka umetnički direktor i još štošta festivala. Šta kaže Jova, sedeo on tako u Valjevu, posle džez svirke, sa društvom, i dođe se na ideju da pozovu muzičare i krenu sa džez festivalom. Odu oni tako u Dom kulture sa tom idejom, tamo se ljudi malo čudili i premišljali, ali presudi tadašnji predsednik opštine, posle još štošta, Dušan Mihajlović. Dušan, po Jovi, samo rek’o, Biće džeza, ali da bude vrhunski. I prvi Yu jazz fest krenuo 6. maja ‘84. I tako do ovog jubilarnog, Valjevski festival jedini toliko traje u kontinuitetu, bez da su ga omele sankcije, rat. Neka bude zabeleženo da su na prvom festivalu nastupili: Džez orkestar RTV Beograd, Sinan Alimanović kvintet, Ivan Đvager kvintet, Janša – Divjak selekcija, Yu pop all stars, Jazzi iz Beograda, kvintet Jovana Maljokovića, diksilend ansambl Ljubomira Matijace, sekstet Marković – Gut.

Ali evo šta još Jova Maljoković kaže povodom jubileja – Ne postoji nijedan značajan džez muzičar iz bivše Jugoslavije koji nije nastupao na našem festivalu. Gotovo svi mladi muzičari, školovani na raznim stranama sveta, svoju promociju pred domaćom publikom imali su u Valjevu. Evo o festivalu i reči filmskog i džez publiciste Slobodana Aranđelovića, koje su objavljene u Onoj publikaciji, i koje poslužile i u druge Svrhe – Jedinstveni, originalni, i godinama sve obimniji i kvalitetniji festival, od, na prvi pogled, skromne ideje, postao je za proteklih četvrt veka jedna od najprestižnijih domaćih muzičkih manifestacija koja se nije strogo ograničila na džez, već je omogućila brojnom auditorijumu uvid u sve pravce vezane za džez idiom. Aranđelović navodi i imena nekih učesnika Festivala, Duška Gojkovića, Stjepka Guta, Lale Kovačeva, Džoa Mikovića, Miše Blama, Bore Rokovića... u prilog kvalitetu manifestacije. I evo te suštine, iz pera Aranđelovića, Valjevski festival je postao važan datum u kalendaru svih naših džezera, jedini je festival na kome domaći džezeri imaju vodeću, glavnu i odlučujuću ulogu. Manifestacija je dobila internacionalni karakter, ali je zadržala nacionalno obeležje, stvarajući tako sopstveni brend u muzičkom životu Srbije.

KAD SE SVE UZVRTI: Tako se, i u ovom tekstu, došlo do ovogodišnjeg i jubilarnog festivala, koji je trajao od 14. do 17. oktobra. Prve večeri, po tradiciji, nastupili Valjevski klinci, druge mladi bendovi iz više gradova Srbije, prve večeri glavnog programa, nakon što podeljena jubilarna priznanja zaslužnima, na sceni bili Big bend RTS-a, kvartet Vanje Kervešana iz Austrije, plus Vesna Petković, te Consilium Marka Trijića, kome su se u udarnom nastupu pridružili Marko Đorđević i Vasil Hadžimanov. U subotu, završne večeri, pred punu salu Doma kulture su stali kvartet Jure Pukla iz Slovenije, Michael Kroess kvintet iz Austrije, te Duško Gojković sa Internacionalnim kvintetom. Uobičajeno, i do sabajle, Festival je nastavljan džem-sešnom u holu Doma kulture na kome je svirao Jova Maljoković, ali i većina učesnika binskih programa.

Šta još, publika bila vaspitana, što će reći znala da se obnaša. Gostima festivala, tom izvedbom, svi bili zadovoljni, ali da se upiše da jedan naš muzički veteran iz inozemstva rek’o da su tu jedino vredeli nastupi Big benda i držećeg Duška Gojkovića. Evo i malih i ličnih impresija, kad je trio Đorđević, Hadžimanov, Trijić; uzeo da vozi, pravili su malu decu i kad je bilo tiše i za zaljubljene. Hadžimanov je, reklo bi se, bio podređen kolektivu, Trijić je svaku priliku koristio da oplete neki Ulazak u harem, dok je Marko Đorđević tako lupao da mu je, u toku svirke, i Hadžimanov aplaudirao. A Duško Gojković, to je, ne samo po ovom beležniku, bio Džez. I publika znala ceni nastup trubačkog maestra i internacionalne družine, toliko da je dobila bis.

Evo i impresija učesnika, dirigent Big benda RTS-a Ivan Ilić rek’o da se tokom nastupa osećala specijalna i jubilarna energija, i u publici i u orkestru, dok po, isto tako redovnom gostu Hadžimanovu, Festival samo može da bude inspiracija mladima, jer je džez drugačija muzika i takoreći jedina alternativa groznom mejnstrimu koji ovde hara već previše godina.

Za očekivati je, i preko toga, da je organizator prezadovoljan kako sve bilo. Mada je, za taj očekivani saldo, po ovom beležniku, previše sitnica, pa i krupnica, koje nisu štimale. Za kraj o džem-sešnu, koji, vele, specifikum i sve tako to, ovog festivala. Da se beležnik ne bi trošio, citatom počeo citatom da se završi, dakle, evo o tom nazovi fenomenu još kako inspirativnih reči zajedničara Branka Pirgića, a iz One jubilarne publikacije – Posebna priča su džem-sešni. Eros prožimanja sa publikom, tu do jutarnjih sati dostiže svoj vrhunac. Džez brbljarije se nadgornjavaju dok se pivo i žestoka pića u neograničenim količinama slivaju u sve prisutne. Svakome postane u sopstvenoj koži tesno pa se uzvrti i uznemiri. Tu prorade razni (primireni) vulkani, a sve zahvaljujući džez muzici i atmosferi koju ona odašilje.

Dragan Todorović