Ova tema je izrazito politička, pa da krenemo od toga.

Fašizam i budizam

Neki ljudi vole mačke, a neki vole pse. A neki vole pse i mrze mačke. Kao što je poznato, takvi su bili i Hitler i Musolini: oni su mrzeli mačke i voleli pse.

To, naravno, ima veze sa bićem psa i sa bićem mačke, kao što, podrazumeva se, ima veze i sa bićem fašizma i bićem antifašizma.

Sve se to toliko podrazumeva da je neprijatno koristiti mnogo reči da se objasni.

Musolini i Hitler su voleli pse jer pas može da se dresira, disciplinuje. Biće psa je takvo da pas podređuje svoju volju volji čoveka. Čovek naređuje, a pas izvršava naređenje. Biće psa je tako usklađeno sa bićem fašizma, i zato su Musolini i Hitler voleli pse.

Ali zašto su Musolini i Hitler mrzeli mačke? Naravno, zato što mačke ne mogu da se dresiraju i disciplinuju. Mačka jednostavno ne prima naređenja. Mi možemo da joj naređujemo dok ne pobelimo; mačka ipak neće učiniti ništa drugo sem onoga što sama hoće. To nervira jednog fašistu. Keine Ordnung! U svakom slučaju nema reda koji je stvoren po njegovim sopstvenim naređenjima. On jednostavno mora da mačku koja mirno prolazi pokraj nas s podignutim repom doživi kao pretnju fašističkom novom poretku.

Kao što znamo, biće mačke je u suštini budističko: meditacija bez reči, nirvana u ćošku iza peći, to je najdublje biće mačke.

Sad, naravno da nije potpuno ispravno nazvati mačku budističkim bićem. I mačka i mačak su lovci, a vode i promiskuitetan polni život. Ali kada mačka dobije dovoljno hrane i nije joj vreme za parenje, ona na neki način utone u budističku nirvanu. Pogledajte samo njen položaj, način na koji sedi, meko, elegantno i uravnoteženo kao Buda.

Time je razjašnjeno da je pas u svom biću fašistički, a mačka budistička.

Mačka i deca

Ali mačka ima i neke osobine koje nisu neposredno političke. Mačku je, na primer, prijatno dodirnuti. A u našem dobu igračaka od plastike mačka je važna za decu: Za razliku od plastičnih igračaka, sa mačkom se mora postupati tako da se ne pokvari. S mačkom se mora postupati odgovorno. Nju treba paziti i čuvati je.

Osim toga, mačka je korisna za decu koja žive u efikasnom poznokapitalističkom društvu upravo zato što je domaća mačka potpuno nekorisna: Postoji jedno biće koje ima prava da živi iako nije strukturno racionalizovano i ne proizvodi efikasno. To je doživljaj koji potrese svet i temeljito oslobađa decu.

Ima li mačka dušu?

Rene Dekart, prvi veliki ideolog kapitalizma, rekao je da se svet sastoji od dve vrste stvari: onih stvari koje izračunavaju profit i sklapaju ugovore (res cogitans) i onih stvari koje su sirovina (res extensa). Pošto mačka ne izračunava profit i ne sklapa ugovore, Dekart smatra da mačka nema dušu. Mačka je samo res extensa, samo (sirova) tvar.

To je duboko pogrešno shvatanje. Mačka ima dušu, iako mačkina duša nije velika. To znaju svi koji imaju mačku.

Životni prostor mačke

Beskorisna mačka nije korisna samo za decu već za sve koji žele da bolje upoznaju sebe. ("Spoznaj sebe.") Mi razumemo naš odnos prema svetu tako što razumemo odnos drugih prema svetu. Mačka nas uči da razmišljamo o našoj transcendentalnosti.

Uzmimo, na primer, doživljaj prostora. Za nas je prostor ispunjen predmetima, koji su dovoljno veliki da ih uhvatimo i premestimo – ili ti predmeti nedostaju i to nas nervira. U mačkinom prostoru ne postoje nikakvi predmeti te vrste, ali postoji ono u šta se kandže mogu zabiti i ono u šta se kandže ne mogu zabiti. I postoji ono što se mrda ili kotrlja kada se gurne šapom. Mačkin prostor je inače određen razlikom između onoga do čega ili na šta mačka može da skoči i onoga do čega mačka ne može da skoči. Stočić za kafu je za mačku, baš kao i za dete, nešto što se vidi odozdo; ali, za razliku od deteta, mačka može i da se nađe na njemu, dok detetu, ako pokuša da se popne, samo na glavu padne posuda sa mlekom.

Pouka je sledeća: kao što dete, mačka i odrastao čovek žive u različitom prostoru tako i direktor i radnik žive u različitim društvenim prostorima. Kada se dogode eksproprijacija i revolucija, ljudi se smeštaju u nove društvene prostore: Oni uče o bogatstvu i mnogostranosti ljudskih načina postojanja.

Mačka i ljubav prema bližnjem

Mnogi, izgleda, smatraju da je mačkino biće samoživo. Ali to je ružna predrasuda. Iako se mačka ne može disciplinovati, mačka može da se oblikuje ka dobru ili zlu, sve prema sredini u kojoj živi. (Moja mačka je neobično blaga.)

Zaključak

Time je dokazano da je mačka antifašistička, da je mačka primer antikapitalističkih vrednosti za decu, da mačka ima dušu, da nas mačka uči kako da spoznamo sebe i da je mačka društveno biće.

I to samo pokazuje koliko je politički sumnjivo kada se piše samo o biću psa a ne i o biću mačke.

Gunar Širbek (1970), posredstvom Ljubiše Rajića