Zašto nema vakcine protiv H1N1 i kad će stići u Srbiju

Svetska zdravstvena organizacija juče je potvrdila da je za vakcinaciju protiv novog gripa potrebna jedna doza vakcine. Proizvođači i zemlje kupci su do sada poštovali stav Evropske medicinske agencije koja je preporučila kao optimamum dve doze. S obzirom na to da su kapaciteti za proizvodnju vakcine u svetu ograničeni, ovo je dobra vest za siromašnije zemlje jer je verovatno da će potrebnu količinu vakcine dobiti ranije. Prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, kompanije koje su proizvođači vakcine više su bile okrenute bogatijim zemljama, dok su poštovale stav Evropske medicinske agencije. On smatra da će sada verovatno više biti u interesu tim kompanijama da pregovaraju sa Srbijom.

Predviđa se da će virusom A H1N1 biti zaražena trećina svetske populacije. Iz SZO tvrde da čak i kada bi svi proizvođači dali svoj maksimum u proizvodnji, ne bi uspeli da obezbede vakcinu ni za petinu stanovništva. Srbija planira da kupi 3.000.000 doza vakcine i pretpostavlja se da će ta količina stići u zemlju početkom sledeće godine. Ipak, još uvek nije sklopljen ugovor sa nekim od proizvođača, pa ništa nije utvrđeno, ali se očekuje početak pregovora u narednim nedeljama.

Međutim, da bi vakcina stigla do građana, postoji još jedna prepreka. Epidemiolog Branislav Tiodorović, član Radne grupe za borbu protiv svinjskog gripa, kaže da je procedura nabavke vakcine vrlo komplikovana. On je objasnio da Srbija mora posebno da vrši testove i registraciju vakcine jer nije član EU. To znači da registracija vakcine u Evropskoj agenciji za lekove ne važi u Srbiji. Kada vakcina stigne u Srbiju domaćoj Agenciji za lekove biće potrebno između 10 i 15 dana da je testira. Prvo će biti vakcinisani hronični bolesnici, a zatim javni službenici, vojska, policija, zdravstveni radnici. Prema rečima ministra Milosavljevića, oko 900.000 ljudi će biti obavezno da se vakciniše, i za njih će vakcina biti besplatna. Nakon toga biće vakcinisani oni koji to žele i verovarno će vakcina biti u okviru participacije.

Kina, Sad, Autralija i zemlje Evropske unije počele su sa vakcinacijom, ali ovaj proces je burno ispraćen u svetskim medijima. Prvi skandal je izbio jer je 200 ljudi u Švedskoj loše reagovalo na vakcinu. Zatim je neposredno pred početak vakcinacije u Nemačkoj izbio skandal oko „dvoklasnog zdravstvenog sistema" jer je do javnosti došla informacija da će pripadnici političke elite primiti kvalitetniju vakcinu od običnih građana. U SAD su izbile demonstracije bolničara koji su bili primorani da prime vakcinu iako to nisu želeli. Kritičari kapitalizma i ljubitelji teorija zavere postavljaju pitanje da li je tako masovna vakcinacija uopšte neophodna. Posebno se izdvaja izjava Volf – Ditera Ludviga, predsedavajućeg Komisije za lekove Nemačke medicinske asocijacije nemačkom Špigelu, koji je plan kampanje za vakcinaciju nazvao skandaloznim dodajući da su „zdravstveni autoriteti poklekli pred kampanjama farmaceutskih kampanja koje samo žele da zarade novac pomoću navodne pretnje".

Ove vesti su uznemirile građane Srbije, koji su se zapitali da li zaista žele da se vakcinišu. Međutim, epidemiolozi kažu da nema mesta panici i da je dobra strana toga što će naša zemlja kasnije dobiti vakcinu upravo ta što ćemo imati priliku da pratimo iskustva drugih zemalja.

Broj zvanično potvrđenih slučajeva svinjskog gripa u Srbiji dostigao je 162, a broj zaraženih je, tvrdi epidemiolog Predrag Kon, verovatno višestruko veći. Njegova je prognoza da će epidemija trajati oko 12 nedelja, i da će krajem februara ili početkom marta početi da jenjava. Međutim, Dr Branislav Tiodorović je za B92 objasnio da Srbiju trenutno pogađa blagi talas i da se početkom februara očekuje prvi udarni pandemijski talas sa većim brojem obolelih. Dok vakcina ne dođe, građanima se preporučuje vakcina protiv običnog gripa, oko koje postoje polemike da li je efikasna u prevenciji N1H1.

Tatjana Gluvaković