Para vrti...

Mira Karbasil-Kostić, Novi Sad

Pozitivne strane: smanjen je obim glomaznih ispita ili je organizovano polaganje iz delova. Ocenjuje se i prati rad studenata i na vežbama, predavanjima i slično. Studenti su više formalno uključeni u odlučivanje na fakultetu.

Negativne strane: sve se svodi na otimanje para od studenata (negde i doslovno: studenti moraju istu knjigu i dva puta da kupe da bi položili ispit). Kada se fakultet upiše kao samofinansirajući student skoro je nemoguće preći na budžetsko finansiranje. Na početku godine se ne znaju jasni uslovi za upis sledeće godine. Master studiranje je toliko skupo da to i pored dobrog proseka retko ko može.

Moj primer: student sam II godine Visoke poslovne škole u Novom Sadu smer Finansije i računovodstvo. Prvu godinu upisala kao samofinansirajući student. Porodica mi je jedva platila školarinu, pa sam dala sve od sebe i sve ispite iz prve položila, očistila godinu u junu tj. skupila 60 bodova prosek (8.4). Za mene je bio šok u oktobru što nisam mogla da pređem na budžet, odnosno morala da potpišem ugovor o plaćanju školarine u 10 rata, a obećano mi je usmeno da to nećemo platiti. Nisam jedina, većina nas se oseća bespomoćno, ništa ne zavisi od našeg rada, a jedino parama možete sve!

Nije lako ni profesorima

Smiljka Tomanović, Odeljenje za sociologiju Filozofsko fakulteta, Beograd

Student sociologije je prilično verno opisao situaciju na našem Odeljenju, kako se radi, šta se pruža a šta se traži. Spadam u one koji ne odbacuju Bolonju, mada imam podosta kritika. Mogu reći da se obim rada i zahteva prema predvačima umnogostručio, da ko želi stvarno da radi valjano, mora uporno da osavremenjuje nastavu i metodama i saznanjima, a da smo u tome ostavljeni uglavnom sebi, svojim resursima i motivaciji (država nas npr. dotira jednom u dve godine za učestvovanje na nekom skupu u inostranstvu, što može biti značajan izvor informacija o novinama u struci). Srećom, tu je internet pa se dovijamo na 1001 način ne bili bili u toku...