Ono o čemu smo nagađali do prošle nedelje sada je otkriveno, Epl (Apple) jeste lansirao tablet računar, baš kao što se očekivalo. Reklo bi se, ništa posebno, samo mesec dana ranije to su uradili i Majkrosoft (Microsoft) i još neke firme na CES-u u Las Vegasu. Ali Eplov ajped (iPad) je nešto drugo, od njega se očekuje revolucija. Pa, jesmo li je dobili? Usudio bih se da kažem da jesmo, uprkos manama ajpeda o kojima mediji i blogovi bruje već danima. Dakle, ajped nema kameru, koristi mikrosim karticu za mobilnu telefoniju (koju ne koristi niko), uprkos tome ne radi kao telefon, ne može istovremeno da uključi dva programa (ne možete pisati i slušati muziku, na primer, što može svaki računar, pa i moj u trenutku nastajanja ovog teksta). Nema ni USB ulaz, već se i to i kamera mogu dodati preko adaptera koji se posebno kupuju.

Ni ekran mu nije OLED, što znači da zamara oči pri dugotrajnom čitanju. Osim toga ne čita fleš (Flash) format. Ali ima savršen dizajn, grafiku i odlične programe, a nove će tek nastajati u narednim mesecima i godinama. Ajped je u potpunosti okrenut Eplovoj virtuelnoj prodavnici i to je suština ovog proizvoda i revolucionarni pristup. Decenijama unazad korisnicima računara ugađalo se tako što su nove generacije bile sve moćnije i sa sve više mogućnosti, pa smo se razmazili. Napravili smo servise za razmenu fajlova preko kojih besplatno uzimamo knjige, muziku, filmove, sve moguće intelektualne proizvode za koje nikome ne plaćamo nadoknadu. Neke izdavače, pre svega novinske, to je nateralo da svoje proizvode na internetu nude besplatno, što ih je sada dovelo na ivicu egzistencije. Posledica te slobode jeste da više ni za šta nismo spremni da platimo. A sve košta.

Ako je ajpod (iPod) bio spas za muzičare, ajped bi mogao da bude model za to kako mukotrpan rad novinara sada može da se naplati. Nismo znali šta bismo sa viškom slobode, e pa sada ćemo je dobiti mnogo manje i još ćemo morati da je platimo. Odnosno, sada nam slede generacije manje moćnih uređaja koji će nas terati da se vezujemo uz onlajn prodavnice, dok će besplatan biti samo amaterizam, i to ne svaki.

Kako će to izgledati videćemo vrlo skoro, jer je Epl u saradnji sa "Njujork tajmsom" napravio prvu aplikaciju za čitanje novina. Na takve aplikacije će se čitaoci ubuduće pretplaćivati, za svaki medij koji biste da pratite posebno.

Ukoliko uspe, ovo bi mogao da bude spas za medijsku industriju i to ne samo za novine i časopise. Alternativa je turobna – propast većine medija koji neće moći da se finansiraju iz sve skromnijeg marketinga i bez prodaje, pad kvaliteta informacija ili njihova čvršća kontrola od strane velikih kompanija.

Između te dve litice postavio se ajped kao spasonosan prelaz. Nužda je ogromna, da ne kažem velika, tako da na nedostatke ajpeda treba gledati ne kao na mane, već kao na ograničenja. O preživljavanju je reč, otud sva ova fertutma oko jednog malog ekrana na pipanje.

Zoran Stanojević