VREME 997, 11. februar 2010. / NEDELJA
Novogovor:
Eskort
Ima jedna Pindarova epinikija, pobednička pesma, posvećena nekom mladom Korinćaninu, ovenčanom na nekoj od velikih antičkih igara.
Matori (tj. stari Grk) Pindar, i inače "konzervativan" ako je verovati današnjim njegovim tumačima, našao se u pjesničkoj neprilici da po narudžbini – kao što se samo i pevalo, slava i pare idu posle – pohvali i pobednikov poklon hramu Afrodite u Korintu.
Poklon je bilo stotinu devojaka za službu u hramu boginji ljubavi. Stotinu sveštenica, takoreći.
Danas, to bi bile seksualne radnice – ako znamo gde im je radno mesto, a ako prati kupca, korisnika ili kako god se to već može krstiti, zove se – poslovna pratnja.
Eskortna dama.
Ali, kažu jezikoslovci, ima još. Eskort je telesna straža, pratilac/pratilja neke osobe – kad prvi put ide na bal ili u pozorište, na primer – osoba zadužena da pazi na nekoga, diskretni posmatrač, osoba na sastanku, udvarač, pratilac ili jedinica zadužena za pratnju vojnika u akciji, obezbeđenje vojne (pomorske) kolone na putu... Pa tek onda uličarka koja pruža seksualne usluge za pare. Ili je to, veruju današnji korisnici, visokokvalifikovana seksualna radnica.
Nekad se to zvalo hetera, prijateljica. I nema veze s ovom pričom.
Aleksandar Ćirić
|