Vreme - Šef albanske diplomatije u Beogradu

VESTI, / VESTI

Šef albanske diplomatije u Beogradu

Teme: Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, integracija Zapadnog Balkana u EU itd.

Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta u zvaničnoj je poseti Beogradu u četvrtak, 11. marta 2010, radi razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i potpredsednikom Vlade Srbije za evropske integracije Božidarom Đelićem. U beogradu razgovara o odnosima dve zemlje, stabilnosti regiona i integraciji balkanskih zemalja u Evropsku uniju, i o potpisivanju Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogom i međunarodnog terorizma.

Šef Metinog kabineta Sokol Dervišaj izjavio je u Tirani da Albanija smatra da je ta poseta Beogradu "istorijska".

Poseta spada u paket razvijanja regionalne saradnje koja se očekuje od svih aspiranata na priključenje Evropskoj Uniji.

Ekonomska saradnja je i dalje ispod realnih mogućnosti i potreba dveju zemalja i svodi se uglavnom na robnu razmenu reda veličine dvadesetak miliona dolara.

U 2005. potpisani su: Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, Sporazum o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i Sporazum o saradnji u oblasti turizma, kao i Protokol o saradnji privrednih komora, Srbija i Albanija su članice nekoliko regionalnih asocijacija, od CEFTA, do Pakta za stabilnost JIE, itd. Jedan od specifičnih okvira za regionalnu saradnju Srbije i Albanije je Jadransko-jonska inicijativa koja je proistekla iz ranije Jadransko jonske inicijative pokrenute od strane Italije 1998. u kojoj su Albanija, BiH, Grčka, Italija, Slovenija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora. Turizam (kulturna i među-univerzitetska saradnja; saobraćaj i pomorsku saradnju; zaštita životne sredine i saradnju u oblasti zaštite od požara; saradnja malih i srednjih preduzeća).

Pored regionalne saradnje koja je povezana sa uslovima za priključenje EU u odnosima Srbije i Albanije aktuelno je nekoliko specifičnih pitanja. Jedno od njih se tiče istrage zločina u bazama UČK u Albaniji 1999. (tzv "žuta kuća" i sumnja da su ljudi ubijani radi trgovine organima). Jedno od pitanja je i položaj srpske manjine u Albaniji čiji broj nije moguće utvrditi, jer nacionalno izjašnjavanje nije do sada bilo predviđeno albanskim popisima stanovništva i zbog recidiva prošlosti. U izveštaju OEBS-a figurira broj od 2.000, a postoji i podatak iz 1979. gde se govori o 4.163 pripadnika. Srpski manjinci procenjuju da ih je oko 10.000.

Ministar spoljnih poslova Albanije odao je poštu bivšem premijeru Srbije Zoranu Đinđiću. "Želeo bih da svoju posetu Beogradu započnem odavanjem poštovanja svom prijatelju, koga sam smatrao čovekom otvorenog uma i prozapadno orijentisanim", izjavio je Meta. On se prvog dana posete Srbiji sastao najpre sa predsednikom. U saopštenju Pres Službe predsednika Srbije Borisa Tadića izdatog nakon razgovara sa Metom navodi se da je akcenat stavljen na poboljšanje bilateralne saradnje, koja je na niskom nivou, posebno u ekonomskoj oblasti. Postoji velika razlika u gledanju na Kosovo između i Beograda i Tirane, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić posle razgovora sa svojim albanskim kolegom. Nivo dosadašnjih odnosa sa Albanijom je mogao biti bolji, ocenio je Jeremić i napomenuo da je zajednički interes da odnosi Srba i Albanaca budu najbolji mogući. Ministar spoljnih poslova Srbije posetu Mete ocenio je istorijskom. Meta je potvrdio da se stavovi dve države razlikuju po pitanju Kosova, ali je naglasio da su Beograd i Tirana saglasni da je budućnost čitavog regiona Zapadnog Balkana u EU. On je ocenio da vlade Albanije i Srbije imaju nezamenljivu, ključnu ulogu, u pomirenju Albanaca i Srba na Balkanu.

Istorijski kontekst: Srpsko albanski odnosi su istorijski veoma komplikovani i opterećeni albanskim priznanjem nezavisnosti Kosova. Periodi dobrih odnosa su bili kraći od perioda konfrontacija zategnutosti iredentističkih težnji kosovskih Albanaca i sukoba. Od 1846. Garašanin je u vezi sa miriditskim opatom Gasparom Krasnićem u okviru pokušaja da dobije katoličke Mirdite. U prvom Balkanskom ratu rajem 1912. godine Kraljevina Srbija je zauzela najveći deo kopnene Albanije i veći deo albanske jadranske obale (o čemu je kritički pisao Dimitrije Tucović u knjizi "Srbija i Arbanija") i tamo ostala od novembra 1912. do 25. oktobra 1913. godine, kada se pod pritiskom zapadnih sila povukla iz Albanije. Kosovo i Metohija su tada pripali Srbiji. Iz Albanije je na platformi albanske Prizrenske lige iz 1878. dolazila podrška albanskim pobunama na Kosovu i Metohiji: kačacima Bajramu Curiju, Isi Boljetincu, Hasanu Prištini i 1920-ih, balista 1945, kada su dodiše neke albanske partizanske jedinice učestvovale u slamanju pobune balista, zatim nosiocima nereda 1968. 1981, i pobune 1998, kada je tone oružja iz tadašnje Albanije u kolapsu prošvercovano pobunjenicima. Tokom Prvog svetskog rata, povlačenje desetkovane srpske vojske kroz Albaniju, koje je u istoriji ostalo upamćeno kao Albanska golgota, omogućeno je zahvaljujući srpskom savezniku Esad Paši Toptaniju. Između dva rata odnosi su varirali, zavisno od upliva tadašnje Italije i zapadnih sila i burne krizne dinamike u samoj Albaniji - kralj Zogu se na primer sklonio u Jugoslaviju marta 1924, pod pritiskom pristalica Fan Nolija. Tokom Drugog svetskog rata između Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Narodnooslobodilačka vojska Albanije je postajala bliska saradnja. Posle rata Jugoslavija je pomagala Albaniju, čak premeštajući tamo i neke cele fabrike, postojali su i planovi o stvaranju Balkanske federacije, koja bi uključila Jugoslaviju, Albaniju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, ali se Staljin tome usprotivio, a odnosi su pogoršani 1948. i od tada nisu u punoj meri normalizovani.

Bilateralni odnosi: Diplomatski odnosi sa tada još SRJ sa Albanijom su, nakon prekida 17. aprila 1999. za vreme NATO agresije na SRJ ponovo su uspostavljeni 17. januara 2001, a aprila 2001. upriličen je susret srpskog premijera Đinđića sa premijerom Iljirom Metom u Grčkoj, a maja 2001. tadašnji ministar spoljnih poslova Svilanović je boravio u Tirani na jednom međunarodnom skupu, a marta 2002. na skupu parlamentaraca Pakta za stabilnost učestvovala je jugoslovenska parlamentarna delegacija koju je predvodio poslanik Veća građana skupštine SRJ Žarko Korać. Vuk Drašković je u svojstvu ministra spoljnih poslova bio u zvaničnoj poseti Albaniji u decembru 2004. i tada je isticano da je to prva poseta na tom nivou od 1948, kada su prekinuli do tada srdačne odnose Tito i Enver Hodža.

U 2004. Albaniju su posetili: ministar odbrane SCG Davinić, zamenik ministra za dijasporu Srbije Čotrić, a u Beogradu je boravio ministar odbrane Albanije Majko. Ministar spoljnih poslova Albanije Mslamija 2005, a bilo je više susreta na regionalnim skupovima u Tirani, u Ohridu, Zagrebu (gde se predsednik Srbije Tadić sreo se sa predsednikom Albanije Moisiuom), zatim u Draču (na sastanku članica Jadranske povelje), u Bukureštu, na Rodosu. Oktobra 2005 premijer Crne Gore (tada još u zastavu DZSCG) Đukanović se susreo sa premijerom Albanije Berišom u Podgorici, na skupu o Skadarskom jezeru, itd. Zvaničnih bilateralnih susreta tokom 2006 nije bilo, ali su održavani na marginama regionalnih i multilateralnih skupova.

Predsednik Srbije Tadić je prisustvovao neformalnom susretu šefova država Jugoistočne Evrope u Draču, 28. aprila 2006. a predsednik Albanije Moisiu, na Samitu šefova država Jugoistočne Evrope posvećenom borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala u Beogradu, 15-16. oktobra 2006. Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković je 27. septembra učestvovao na sastanku ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope u Tirani.

Milan Milošević