Kakve sve promene očekuju našu "zlatnu koku"

Iako mediji već dugo o tome spekulišu, Vlada Srbije tek sad je donela i zvaničnu odluku o nameri da proda Telekom Srbija, odnosno 40 odsto akcija ovog većinski državnog preduzeća.

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić kaže da, iako izgleda da je odluka o prodaji doneta naglo, to je pripremano već godinu dana.

Telekom će biti prodat na međunarodnom tenderu, a premijer Mirko Cvetković objasnio je da će postupak biti sličan onom koji je sproveden prilikom prodaje Mobtela norveškom Telenoru. On je ocenio da je procenat koji se prodaje "odlično izabran" i da može da privuče više potencijalnih kupaca.

Podsetimo, vlasnik 80 odsto Telekoma je država kroz preduzeće PTT Srbija, dok preostalih 20 odsto poseduje grčki OTE. Vlasnik 30 odsto grčkog telekoma je Dojče telekom, za koga se odavno spekuliše da će postati kupac našeg Telekoma - ima interes, sredstva, a i, kao najveća evropska telekomunikaciona kompanija, cenjen je i poželjan partner. Premijerovu ocenu o "odlično izabranom" procentu akcija Telekoma koji se prodaje neki tumače kao pružanje šanse i drugim kompanijama pored Dojče telekoma da ravnopravno konkurišu na tenderu, no, to ne mora mnogo da znači.

ŽELJE: Do 30. juna Telekom bi trebalo da se transformiše u otvoreno akcionarsko društvo, tako da građani besplatno dobiju 15 odsto akcija te kompanije, a bivši i sadašnji radnici još 12 odsto. Ovo znači da bi posle podele 27 odsto akcija građanima (koje će dalje biti prodavane) i prodaje 40 odsto nekom partneru, državi ostalo 13 odsto akcija, mali paket.

"Vlada je odluku o prodaji donela imajući u vidu značaj sektora telekomunikacija za dalji razvoj Srbije, sve izrazeniju i snažniju konkurenciju u ovoj oblasti, potrebu za sve većim investicionim sredstvima u cilju praćenja ubrzanog tehnološkog razvoja", saopšteno je u petak, 26. marta nakon sednice Vlade Srbije.

Sigurno se, pored daljeg razvoja Telekoma, ne može zanemariti još jedan razlog za prodaju - sve praznija državna kasa. Pojedini političari već su smislili kako će potrošiti pare od prodaje ovog preduzeća, ali uglavnom se najavljuje da će pare od prodaje akcija Telekoma ipak otići u poseban fond za investiranje u velike infrastrukturne projekte. Upravo to savetuje i glavni ekonomski analitičar Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof koji još kaže da bi tajming za prodaju mogao biti i bolji, i koji napominje da razlog za prodaju nikako ne sme biti povećanje prihoda države, već povećanje efikasnosti kompanije.

Odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da bi trebalo razmisliti da se novac od prodaje Telekoma upotrebi za prevremenu otplatu najskupljih delova spoljnog duga naše zemlje ili za jačanje prvog stuba penzionog osiguranja. "Mi smo naše privatizacione prihode, u najvećoj meri, stavljali u budžet i zatim smo ih potrošili. Jako je teško posle toga ustanoviti kuda je taj novac otišao", podsetio je Jelašić koji kaže da je trenutno najveća stavka u budžetu transfer u penzioni fond, a da je tokom 2009. i ove godine blizu polovine isplaćenih penzija u Srbiji bilo iz državne kase. Zato je država je u tu sferu morala da upumpa mnogo više novca, rekao je Jelašić, napominjući da je u penzioni fond transferisano nekoliko puta više novca nego što su bili prihodi države od privatizacije. "Da li ćemo taj novac iskoristiti za smanjenje našeg spoljnog duga, onog dela koji je najskuplji? Da li ćemo ga iskoristiti da ojačamo penzioni fond, a da ne vadimo svake godine sve više i više iz budžeta da bi isplatili svakog meseca penzije? Za mene je to najveći izazov i nadam se da smo nešto naučili za ovih prvih devet godina u tranziciji", rekao je Jelašić.

Premijer Cvetković je kazao da će novac od prodaje akcija Tekoma biti najvećim delom namenjen uglavnom za putnu infrastrukturu i to manje deonice, konkretno Beograd-Čačak, Čačak-Pojate, Požega-Vrška Čuka i Niš-Prokuplje, i da neće ići na ličnu potrošnju. Potpredsednik vlade Božidar Đelić, na primer, predlaže da bi sredstva trebalo upotrebiti za refinansiranje duga Srbije i u izgradnju infrastrukture, direktor saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže da ne treba zaboraviti železnicu, a odlazeći guverner narodne banke Srbije Radovan Jelašić predlaže otplatu spoljnog duga ili jačanje penzionog osiguranja.

Dok pojedini mediji, pozivajući se na razne podatke i stručnjake, procenjuju da naše najuspešnije državno preduzeće vredi od dve do tri i po milijarde evra, Telekom ovo demantuje i ističe da je "tržišna vrednost akcija Telekoma Srbija zasigurno znatno veća od svih procena koje su razni stručnjaci iznosili u javnost ovih dana": "Bez obzira na to da li neko ima interes, da pokušava da smanjuje očekivanja, iznošenjem nerelano niske procene vrednosti društva u javnost, ili je reč o nepoznavanju kategorija kao što su vrsta privrednog društva, imovina društva, prihod, dobit, bilans stanja, bilans uspeha i slično, poslovodstvo društva će u ovom smislu pokrenuti sve mere pravne zaštite interesa samog društva, njegovih akcionara i građana Republike Srbije koji će uskoro i sami postati akcionari", navodi Telekom u jednom od saopštenja, a čak i premijer je apelovao da se ne izlazi sa spekulacijama o ceni.

NOVO DOBA:Telekom svakako od jeseni, kada bi trebalo da dobije novog većinskog vlasnika, čega period burnih promena. U ovom preduzeću, prema prošlogodišnjim podacima, radi više od 10.000 ljudi (što je prema nekim procenama mnogo više od potrebnog), koji, takođe prema prošlogodišnjim Telekomovim podacima upoređenim sa državnim prosekom, imaju više nego pristojne plate: prosečan nekvalifikovani radnik Telekoma imao je u maju neto zaradu veću od 35.000 dinara koliko je otprilike u to vreme bila prosečna srpska plata. Zaposleni sa stručnom spremom u proseku su primali oko 43.500, dok je prosečna plata fakultetski obrazovanih bila oko 73.000 dinara. Očekuje se da će biti velikih otpuštanja, kao i da će biti smanjeni izdaci Telekoma koji se tiču raznih sponzorstava i pomoći najrazličitijim organizacijama, kulturnim i sportskim manifestacijama, po čemu je Telekom dobro poznat.

Telekom je, uostalom, već neko vreme opterećen troškovima otplate velikih kredita zahvaljujući kojima se ovo preduzeće širilo u regionu, a prihod ovih kompanija, kao i većine evropskih, opao je za nekoliko procenata.

Preduzeće bi trebalo polako da se priprema i za konkurenciju u fiksnoj telefoniji u kojoj je do nedavno bilo monopolista. To znači nova ulaganja u infrastrukturu, uvođenje novih usluga i smanjenje cena usluga, nalik na sve ono što smo poslednjih godina videli u mobilnoj telefoniji. U ovom drugom segmentu, u kom je Telekomu (MTS-u) do sada išlo veoma dobro, takođe se očekuju neka pomeranja i žestoka utakmica za svakog korisnika. Početkom iduće godine, ne treba zanemariti, biće omogućena "pokretljivost brojeva". To znači da će svaki korisnik mobline telefonije sa svojim brojem moći da ode kod drugog operatera i kod njega prebaci svoj račun, tj. broj telefona, uključujući i prefiks (na primer 060, 063 ili 064). Pojednostavljeno, od 1. januara moći ćemo bez velikih komplikacija i troškova da odaberemo operatera koji nam nudi najbolje uslove, a da ne moramo da obaveštavamo sve prijatelje, porodicu i saradnike da smo promenili broj telefona.

No, ovo nije sve od Telekoma, o internetu ovde nije bilo ni reči, kao ni o brojnim drugim značajnim i velikim poslovima, prihodima i troškovima kompanije. Što se građana tiče, pored par besplatnih akcija o čijoj vrednosti tek počinje da se nagađa, čekaju ih blagodeti liberalizovanog, konkurentnog tržišta, mestimično bolji putevi i jedna "zlatna koka" manje za unovčavanje.

Marija Vidić