7. Beogradski festival igre:
Hrabro i glasno

Za sedmo izdanje Beogradskog festivala igre, u trajanju od 9. do 23. aprila, kaže se da je hrabrije i glasnije od prethodnih, da će otići korak dalje u dodiru sa savremenim senzibilitetom plesnih postavki, tehničkom superiornošću igrača i koreografskim inovacijama. Važno je da ceo taj skokoviti, ubrzani napredak igre bude uhvaćen i ovde kod nas, pa makar to bilo samo na trenutak

Put od "malog plesnog eksperimenta" pa sve do ulaska među velike u svetu igre, Beogradski festival igre prešao je već u prvih sedam godina. U tom smislu, osnivač i direktor Aja Jung kaže da se festival "otrgao kontroli", kao i da su od samog početka njegovog stvaranja najvažniji bili kvalitet predstava, odziv i pozitivna reakcija domaće publike. Danas, Beogradski festival igre nije samo glavni u regionu, nego se o njemu piše i u prestižnim evropskim i američkim magazinima i stručnim časopisima, a iznad očekivanja čak i samih organizatora bila je vest da je ove godine najavljen i u Koreji, Kini, Brazilu, Japanu.

Za ovogodišnje, sedmo festivalsko izdanje, u trajanju od 9. do 23. aprila, kaže se da je hrabrije i glasnije od prethodnih, da će otići korak dalje u dodiru sa savremenim senzibilitetom plesnih postavki, tehničkom superiornošću igrača i koreografskim inovacijama. Tako, iz londonskog Sadlers Velsa prvi put stiže i koreografska zvezda Akram Kan sa jednom od svojih najtraženijih plesnih produkcija Bahok. Ime Akrama Kana se inače vezuje za unapred rasprodate turneje i uspešne predstave, pa je naš festival igre, po rečima Aje Jung, na njega strpljivo čekao dve sezone. Bahok je prva produkcija Akrama Kana u kojoj on sam ne igra i prva njegova saradnja sa Nacionalnim baletom Kine. S obzirom na različito poreklo igrača koji su u trupu pristigli sa svih strana sveta, Kan kaže da je Bahok vrsta moderne verzije Vavilonske kule. Inače, njegova preokupacija problemima identiteta migranata prisutna je i u ovom komadu u kome se govori o napuštanju vlastitog kulturnog nasleđa i opasnosti da se u tuđem svetu ostane neshvaćen.

SLAVLJE POKRETA: Među gostima sedmog Beogradskog festivala igre naći će se i koreografi koje smo ranije upoznali, Mauro Bigonceti i Rami Ber. Najpoznatiji italijanski koreograf Bigonceti, čiji su radovi u izvođenju Baleta milanske Skale otvorili Peti festival igre, ovoga puta će takođe otvoriti festival uz pomoć svoje nekadašnje trupe Aterbaleto (koja je već nekoliko puta gostovala u Beogradu i u kojoj je igrala naša balerina Ašhen Ataljanc). Kao i uvek, poštujući čist oblik i pokret bez primesa Bigonceti u prvom komadu Kao udisaj opisuje snagu Hendlove muzike, dok u Zemlji govori o temelju kulture koji je iza sebe ostavila istorija jevrejskog naroda, temelju koji je uvek pomešan sa drugim istorijama i kulturama. Dan kasnije, u Novom Sadu biće izvedeno Bigoncetijevo najnovije ostvarenje, rok balet Besane noći. Izraelska plesna trupa Kibuc i njen vodeći koreograf Rami Ber sa novim izvođenjima predstaviće se publici u Beogradu i Somboru. U Beogradu će se gledati komad Na pojavu sunca, inspirisan Vojcekom Georga Bihnera, a reč je o imaginarnom putovanju usamljene devojčice prvo na Mesec, za koji se na kraju ispostavi da je trulo drvo, pa na Sunce, koje je u stvari suncokret, pa na zvezde, a zapravo insekte, sve dok se najzad razočarano ne vrati na zemlju. "Ne tražite samo priču", poručuje koreograf. Uspeh je, zapravo, u kreaciji posebnog sveta satkanog od pokreta, muzike, scenografije, kostima i svetla. Druga predstava kompanije Kibuc pod nazivom Kef-Kafim, u prevodu "Dobar provod", koju će videti Somborci, jeste bujna, živa i koloritna koreografija. Akcenat je na uživanju i slavlju pokreta, na lepoti mladosti.

S druge strane, Pakao je snažna, izazovna predstava Emija Greka, koja dolazi iz Amsterdama. Konceptualni postmodernizam ove trupe ima vanrednu moć da nikoga ne ostavi ravnodušnim, već pre da začudi. Inspirisana vizuelnim, scenskim umetnostima, književnošću, od Danteovog Pakla do Betovenove Pete simfonije, predstava se bavi dubljim slojevima igre, tumačenjem i dešifrovanjem različitih plesnih tokova, svojevrsnim širenjem ideje o telu. Iz Belgije na festival dolazi trupa Piping Tom sa svojim najnovijim naslovom, koji "vodi" do Ulice Vanderbranden broj 32. Posle uspešne trilogije Bašta, Salon i Suteren, koja se bavila porodičnim odnosima kroz generacije, koreograf i režiser Ulice Gabrijela Karizo i Frank Šartije, u Ulici Vanderbranden broj 32 najzad izlaze napolje. Međutim, na kraju ulice, zapravo ćorsokaka, nalaze se dve barake, a pitanje glasi: šta je izolacija učinila ljudskim odnosima?

PLESNA KRIMI-PRIČA: Ove godine prvi put na Beogradskom festivalu igre predstaviće se, tačnije zatvoriće ga, Balet Ženeve, sa svoja tri koreografa u čijoj estetici spiritualnost igra važnu ulogu. Prvi komad Para-Dice je koreografija poznatog japanskog savremenog koreografa Sabura Tešigavare, u kome se aludira kako sam naslov kaže – i na raj i na igre na sreću. Od Tešigavare se mogu očekivati nezamisliva virtuoznost i preciznost, a inače reč je o plesnoj meditaciji oblikovanoj skulpturalnim pokretom. Drugi komad Ženevskog baleta zove se Prema želji grčkog koreografa Andonisa Foniadikisa, i govori o nebu i zemlji, slika veru i mučeništvo, stvara kontrast između uzdizanja ka nebeskom duhu i zemaljske energije, predstavljene isprepletanim telima igrača. Daleko je treći komad, u koreografiji Holanđanina Sidija Larbija Šerkaujia u kome se istražuje udaljenost između ljudskih bića, vremena i kultura.

Portugalska plesna Kompanija Paola Ribeira u Nišu će izvesti svoju predstavu Majorka namenjenu, kako kažu, nepopravljivim obožavaocima Šopenove muzike. Za klavirom će biti vrhunski pijanista Pedro Burmester.

Iz Pariza na Beogradski festival igre doći će Blanka Li, zvezda koja ne stvara samo u okviru plesa, već kao glumica i režiser beleži uspehe i u svetu filma. Ovoga puta će filmskom tehnikom oživeti sliku Vrt uživanja Hijeronimusa Boša, a tom predstavom s kojom je prošle godine otvorila festival igre u Monpeljeu, tvrdi se, zavela je i podelila publiku i kritiku. Takođe, veoma zanimljiva umetnica stiže pravo sa glavne londonske plesne scene, iz Sadlers Velsa, Jasmin Vardimon. Njena predstava se zove Justicija, a reč je o pravoj plesnoj krimi-priči, dinamičnoj i duhovitoj. U njoj su postignuti jasnoća naracije, kao i jedna od najzanimljivijih scenografija ikada nastalih u plesnoj produkciji.

Upravo u tom opredeljenju da se u korak prati tempo plesnog usavršavanja, kako u tehničkom smislu tako i u komunikaciji sa drugim umetnostima, sa novim tehnologijama, leži hrabrost koncepta sedmog Beogradskog festivala igre. Važno je da ceo taj skokoviti, ubrzani napredak igre bude uhvaćen i ovde kod nas, pa makar to bilo i samo na trenutak.

Ivana Milanović Hrašovec