Atlanta, gde to beše? Koka-kola-olimpijada, šta to beše?

Ah, da, sećam se, gledao sam nešto malo na televiziji. Brže, više, bolje.

Svi se oduševljavaju kultom tela, lepog, mladog, zdravog. Za lepo telo bitna je, pored vežbi oblikovanja, i pravilna ishrana. Dakle, za, ili uz kult tela i kult hrane.

Za pet olimpijskih krugova pet tanjira. Ispod kojih gori olimpijska vatra.

Umesto borilišta i arena – kuhinja.

Umesto trenerki i dresova – kecelje i bele kuvarske kape.

Umesto znoja – fini mirisi koji lagano mame ka poluotklopljenim šerpama.

Umesto mačeva i reketa – varjače i kutlače.

Olimpijada kuvanja. Kuvarska olimpijada.

Ima li to igde?

Ima, i to ove godine početkom septembra u Nemačkoj, zemlji piva i mozelskog vina, zemlji kobasica i kiselog kupusa.

Istina, zvaničan naziv jeste "Aroma", međunarodni sajam gastronoma, ali organizatori i učesnici radije barataju kuvarskoolimpijskim terminima. Takmičari se neće nadmetati u što bržem seckanju luka ili pravljenju torte na što više spratova, ne, ono što se računa jeste korektno i stručno spravljanje specijaliteta, uravnotežena upotreba namirnica i, na kraju, ali što je verovatno i najvažnije – ukus.

Timijani, origana, lorberi, mirođije, bazilike, karanfilići, ruzmarini, muškatovi oraščići, cimeti, žalfije, kimovi, ingveri i crveni, zeleni i crni biberi začiniće berlinske kuhinje od 7. do 13. septembra. Ukupno će preko 1000 kuvara braniti, ne boje, već ukuse svojih zemalja i regiona iz kojih dolaze. Trideset zemalja poslaće svoje reprezentacije, dalje još 65 regionalnih i pojedinačnih timova namerava da u Berlinu uzme varjaču u ruke i pokaže za šporetom šta sve zna i ume.

Među njima nas neće biti. Osim reprezentacije Slovenije i susednih Mađara i Rumuna, balkanska kuhinja neće ni primirisati ni zamirisati na ovogodišnjoj Olimpijadi kuvara. Čak ni među regionalnim timovima, kojih, verovali ili ne, samo iz malene Švajcarske, ima čak devet.

Znači, žiri, publika i ostali putnici-namernici u Berlinu neće imati prilike da probaju gibanicu, pasulj ili sarmu.

Priprema takmičarskih đakonija podeljena je u dve generalne discipline.

Prva, pod nazivom "Toplo jelo", u stvari je zadatak da se pripremi nacionalni specijalitet – meni za 110 prosečno gladnih ljudi.

Dakle, prvo: predjelo od ribe, ljuskara ili živine.

Zatim: glavno jelo od divljači ili mesa domaćih životinja.

I, na kraju: desert.

Druga disciplina, koja se, u slobodnom prevodu vodi kao "Vruće mislim, hladno serviram" staviće kuvare na drugačije muke.

Moraće, naime, da pripreme hladna predjela i raznorazne slatke đakonije i sitne kolače, uz posebno obraćanje pažnje na sam aranžman koji će biti adekvatno vrednovan ocenama za umetnički utisak.

Kompletno mahanje varjačama i zvecakanje tiganjima i šerpenjama odvijaće se inače iza "staklenih" zidova, odnosno direktno pred očima radoznalaca.

Poslastica dakle, i za oči i za želudac.

Ni prateće manifestacije ne bi trebalo zaobići, pod uslovom da postoji dovoljno rupa na kaišu.

Takmičenje mladih kuvara, nadmetanja vojnih "kazandžija", egzibicije sladoledžija i poslastičara, susreti hobi-kuvara i, naravno, međunarodni bazar začina i specijaliteta – Meka su za svakog pravog gurmana.

I pre nego što mi voda, koja mi curi niz ivicu usta ovlaži ceo papir, da privedem priču kraju i da izvidim sa šefom da li će mi odobriti vanredni godišnji odmor da nakratko skoknem do Berlina (gladan).

Da ne pomislite kako će to tamo sve biti lako, i kako da kuva ume svako, evo i jednog recepta za običnu, jednostavnu pileću supicu:

Osnova je jaka i bistra pileća supa, buljon. Dodaci – knedlice od guščije džigerice, poširane u poslednjem renutku, vrhovi zelene špargle, fini rezanci od tartufa i, na kraju, kresta sasvim belih petlova.

Isto je, ali je sasvim drugačije. Autor recepta za ovu supicu je inače francuski virtuoz varjače Auguste Escoffier, ondašnji šef kuhinje legendarnog hotela "Adlon", kojeg je car Vilhelm Drugi proglasio za "Cara svih kuvara", a koji će svojim duhom svakako biti prisutan na ovoj 19. po redu Kuvarskoj olimpijadi.

A za nas obične, i dalje važi:

Burek, mastan; tepsija šampita i gajba piva, mlakog. Crnog.

BORIS GAJIĆ