"Ja nemam pištolj. Sve što imam je moj atomski jezik. To je moja atomska bomba. Moj jezik leči i isceljuje. Moj jezik je mač koji seče. Moja usta mogu da urade sve. Moja usta me štite, čoveče. Ljudi se plaše mog jezika i jedina stvar koju mogu da urade jeste da ga odseku. A ... to je nezakonito." Lee "Scratch" Perry

Rege može slušati svako ko ume da sluša muziku i uz njega može igrati svako ko ume da igra. Oni koji se epitetom „dosadan" žale na jednoličnost ritma u rege muzici verovatno sede na ušima, jer u regeu postoji obilje i različitih stilova i različitih ritmova: od ska i rootsa do lovers rocka i raggamaffi.

U početku „samo" izvorni muzički stil crnih Jamajčana, rege je tokom vremena postao i enciklopedija njihove kulture. U tekstovima rege pesama sadržana je celokupna jamajčanska istorija i mitologija, rastafarijanska religija i filozofija. Budući da su bili u ropskom položaju i živeli ignorisani od zvaničnih institucija, Jamajčani su ceo svoj paralelni svet smestili u muziku. Rege čuva njihova sećanja.

Kvalitet slušanja rege muzike povećava se ukoliko posedujete neku od sledećih karakteristika. Prvo, ukoliko posedujete tzv. reggae feeling, što znači da vam krv kola venama u standardnom rege ritmu (četvoročetvrtinski takt sa akcentima na drugom i četvrtom bitu). Zatim, ukoliko zastupate anticivilizacijski stav bar za stepen više od umerenog, a vaše se raspoloženje najčešće opisuje rečju cool. Nadalje, ukoliko ste barem čuli za Rastafari. I, kao poslednje, što ne znači i manje važno, ukoliko poznajete blagodeti biljke koja je potpuno samoinicijativno izrasla na grobu cara Solomona – od koga crni Jamajčani po predanju potiču – koja u ovom narodu ima status svete biljke, a ostatku sveta je poznata pod nazivom Canabis Indica.

O čemu priča rege? O ljudima koji su otrgnuti od zemlje kojoj pripadaju, da bi u drugoj postali roblje. O proroku i propovedniku Marcusu Garveyu koji je prorekao dolazak Crnog Kralja. O Babilonu, zlom svetu, koji će završiti u plamenu. O propustima i greškama civilizacije. O caru Selasiju, potomku kralja Davida, koji će biblijsko trinaesto pleme vratiti u njegovu postojbinu. O konačnom povratku u Afriku.

Zbog svog specifičnog ritma i neprekidnog ponavljanja istog motiva, rege simulira trans i izaziva ekstatička osećanja. Rege topi led oko srca i zato se uživaoci ove vrste muzike često mogu videti u stanju potpune opuštenosti. Neretko se utisak muzike pojačava pušenjem marihuane ili spravljanjem hrane u kojoj se ona koristi kao začin, nakon čega se otkucaji srca potpuno utapaju u rege bitove.

Internacionalizacija rege muzike počinje šezdesetih godina. Stanovnici Kingstona tada se preko radio-talasa susreću sa buntovnom, bučnom i ritmičnom američkom crnom muzikom, u prvom redu sa ritamđbluz i soulom. Jamajčanski "rude boys" nabavljaju gramofon, pojačalo, par zvučnika i gomilu američkih singlova i počinju da se zabavljaju na ulici. Te ulične žurke dobijaju naziv saund sistems i predstavljaju fascinantan primer za način na koji kulture u razvoju tehnički napredak mogu uskladiti sa svojim potrebama.

U fokusu saund sistema nalazio se disk-džokej. On je najavljivao ploče i u pauzama između pesama zabavljao publiku. Njegova je funkcija bila da održava i podiže ritam, te da posetioce ohrabruje da reaguju na njega. Vremenom on postaje centralna figura saund sistema, neko ko ga kreira i pokreće, dodajući dramatičnost i improvizujući u dodiru sa snimljenom muzikom. O kome i o čemu su govorili jamajčanski DJ-evi? Odgovori se razlikuju koliko i oni sami. Ipak, nekoliko se tema stalno ponavlja: ljubav i seks su prvi na udaru, a društveni komentari, izraženi u obliku anegdote ili komentara aktuelnog događaja, dolaze odmah iza njih. U principu, bilo je dozvoljeno govoriti o svakoj temi, pod uslovom da je zanimljiva.

Na takvim uličnim žurkama svoje su karijere počeli gotovo svi kasnije proslavljeni rege muzičari – Džimi Klif, Bob Marli i Vejlersi. Budući da su kao crni Jamajčani bili bez prava glasa, rege izvođači su svoj bunt izražavali u tekstovima pesama, dok su muzikom koja ima snažan pokretački ritam pozivali slušaoce na katarzičan ples. Ako već ne možemo ništa da promenimo, poručivali su, budimo bar snažni da to podnesemo. Babilon, što je naziv za celokupnu zapadnu civilizaciju, goreće. Dan povratka će doći. Obeznađenima je nada ponovo prostrujala venama.

Ranih sedamdesetih Marli i Vejlersi probijaju se do zapadne publike i popularnost regea raste. Rok publici se naročito dopao hipnotički i lelujavi rege ritam, uz koji je njihovo telo davalo najbolje od sebe. Tu počinje rege industrija.

I zaista, utopljeni u rege zvuk možete podneti i najteže okolnosti. Zaštićeni ovom muzikom, vi u glavi imate sunce, srce vam postaje veliko kao Afrika, a na stopalima osećate snagu zemlje. A to je samo jedna od poruka rege muzike: zemlja, zapravo, nikada ne može pripadati čoveku, jer čovek pripada zemlji.

BRANKICA MIKIĆ