Ljudsko znanje se pretače – iz života u filozofiju, iz filozofije u religije, u nauke, u umetnosti, pa zatim sve obrnutim putem, u život. Rezultati rada generacija naučnika bivaju potrveni nekim iznenadnim otkrićem. Danas, uočava se okretanje odbačenim znanjima: nauka potvrdi da je praksa neke kulture imala smisao koji je svojevremeno nadilazio sposobnost objašnjenja. Nisam prva koja je ovo uočila.

Sa stanovišta psihologije, temeljno preispitivanje značaja i značenja zaslužuje molitva. Sve u molitvi ima određen smisao koji prevazilazi puko teološko objašnjenje. Sastavljanje šake na molitvu omogućavaju protok telesne energije, tihost i prividna odustnost molioca znak su snažne koncentracije volje – da se nadolazeći očekivani problem otkloni, da se važna želja ispuni. Molitva može biti molba za utehu u strahu od goreg. Molitva je molba dobroti sveg živog univerzuma, za podršku onda kada se ljudsko biće oseti slabim pred zadacima svog pojedinačnog života.

Prema Rečniku koji je izdala Srpska akademija nauka i umetnosti, molitva je verski čin kojim se vernici obraćaju bogu ili kakvom božanstvu (slaveći ga, tražeći od njega oproštaj grehova), to je ustaljen tekst, reči koje se izgovaraju u tom činu. Mislim, međutim, da bi psihološkom značenju smisla molitve više odgovaralo objašnjenje značenja reči molba: zahtev, želja koja se upućuje nekome moleći ga da nešto učini, da nečemu udovolji. Jer, moliti znači na lep način, lepim rečima obraćati se nekome s predlogom, sa željom da nešto učini, preduzme.

Jevanđelje po Mateju savetuje da molitva bude kratka (a kad se molite, ne praznoslovite) i u samoći (a ti kad se moliš, uđi u klijet svoju i zatvori vrata svoja). Jevanđelista Matej još preporučuje: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se. Podstiče, dakle, čoveka na aktivan odnos prema životu. Jevanđelista Marko upućuje na drugu psihološku stranu molitve – na tvrdu veru da će se problem molioca rešiti: Sve što ištete u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti, i biće vam. Neophodan psihološki sastavni element molitve je nada.

Najkraća molitva u pravoslavnom svetu je grčko KIRI ELEISON – GOSPODE SAKLONI što će reći – sačuvaj me. A najčuvenija je molitva iz Jevanđelja po Mateju – MOLITVA GOSPODNJA ili OČE NAŠ. Psihološka analiza ove molitve pokazuje značaj i značenje svakog pojedinačnog dela molbe za podršku koja je potrebna moliocima koji je kazuju.

Molitve su ustaljenim, kanonisanim tekstom upućuju teisti. Kada ateistu život suoči sa strašnim mestom, ume da smisli i osmisli molitvu – da ište, da traži, da kuca da se otvori. Ovo ne znači da se ateista preobrazio u teistu, već ima svoje psihološko objašnjenje: sažimanje očekivanja za kakvo dobro, ili za zaštitu od zloga i od zla – na putu, na sudu, na mostu.

Milan M. Milićević, naučnik, zapisao je u 19-om veku, deo molitve (metanisanja) koja se izgovarala na slavama seljaka u Resavi, Homolju, Zviždu. Ova molitva ima složen oblik molitve – zdravice. Njena je lepota večna.

... prvo Gospodu Bogu da mi pomogne...,

... za sunce koje nas greje...,

... za mesec i sve zvezde što nam svetle...,

... za zemlju, za vatru, za vodu...,

... za žito, kukuruz, ječam, krupnik, ržanicu, ovas, za vinograd, za drveće i za svu travu što raste iz zemlje...,

... za domaćina, za domaćicu od ove kuće, za njihove sinove i kćeri, neženjene i ženjene, neudate i udate, za njihove muževe i njihovu decu...,

... za sve svoje komšije, kumove, prijatelje...,

... za celo selo naše...,

... za sve ljude na celoj zemlji...,

... za zdravlje moje stoke, i sve živadi u kući i van kuće, i za pse što čuvaju moju stoku...

... za stoku svega sela našega i za stoku svega sveta...,

... za pokoj duše sviju mojih pokojnika, pokojnika komšijskih, kumovskih, prijateljskih, pokojnika sviju mojih gostiju, pokojnika svega sela, pokojnika svega sveta...,

... za pokoj duše sve poklane i lipsale stoke svega našega sela...,

... za zdravlje starešina, popova i učitelja...,

... za osobito zdravlje stoke i svakojake živadi u kući...

Svoju molitvu čovek može da smisli i misli sam i u tome je njena najveća moć i lepota. Ortodoksni teista bi kazao da veće izglede za ispunjenje ima molitva za dobro drugog ili za kolektiv. Molitva je svečana molba samom životu.

GORDANA KAĆANSKI