Sajam štamparstva Ipex, Engleska:
Brzina kratke forme

Proizvođači štamparske opreme sve više se okreću malotiražnim mašinama i pronalaze nove načine da povećaju produktivnost i omoguće štamparima veći profit

Specijalno za "Vreme" iz Birmingema

Ubrzani razvoj interneta, onlajn medija i mobilnih tehnologija, plus velika ekonomska kriza koja već godinu i po dana ozbiljno drma svetsku privredu, "idealna" je formula za krah štamparske industrije. Ipak, sudeći po upravo održanom sajmu štamparstva, izdavaštva i medija Ipex, u Birmingemu, u Engleskoj (od 18. do 25. maja), štamparstvo ne samo da je živo i zdravo nego nastavlja da se ubrzano razvija, prilagođavajući se novim okolnostima. Da je ceo svet zainteresovan da vidi novitete, kao i da uloži u ovu granu privrede u još uvek nesigurnim finansijskim vremenima, govore i podaci da je izložba raspoređena u 11 hala, sa više od 800 izlagača a da je više od polovine 75.000 unapred registrovanih posetilaca iz inostranstva, najviše iz Francuske, Nemačke, zemalja Beneluksa, ali i iz Indije i Kine. Sve to Ipex čini jednim od najvećih svetskih događaja u ovoj grani privrede.

Za razliku od prethodnog Ipexa, održanog 2006. godine, ovog puta primetno je odsustvo velikih i visokotiražnih mašina i postrojenja, što je posledica već duže vreme prisutnih trendova: tiraži padaju, ali zato broj štampanih publikacija raste. Reagujući na takve okolnosti, proizvođači opreme se sve više okreću malotiražnim mašinama i tu pronalaze nove načine da skrate proces pripreme za štampu, povećaju produktivnost i samim tim omoguće štamparima veći ili barem jedak profit.

Da rešenje problema i proizvođači i štampari vide u novim tehnologijama govori i osećaj ovog izveštača da je u halama sa digitalnom opremom vladala mnogo veća gužva i živost, kako među posetiocima tako i među demonstratorima opreme. Daleko od toga da su hale sa klasičnim ofset mašinama i pratećom opremom bile puste, ali u toj oblasti je napredak tehnologije mali i za sada ne deluje da će tu biti značajno novih koraka.

Na polju dorade (savijanja, obsecanja, povezivanja i koričenja štampanog materijala) u osnovi sve je već viđeno, ali su proizvođači uspeli da usavrše tehnologiju, naprave kompaktnije uređaje primerene džepu i tiražima manje štamparije, a sve to uz visok nivo automatizacije. Težnja da se ceo proces, od štamparske mašine do gotovog proizvoda, automatizuje i da ga kontroliše samo jedan operater, barem u digitalnoj štampi, već je dostignuta. Takozvana in-line proizvodnja brošura, u kojoj je digitalni kolor štampač direktno povezan sa savijačicom papira, mašinom za heftanje i obsecanje nije novost, ali sad se tako može proizvesti i knjiga štampana u tiražu od, recimo, pet primeraka. Povez u tvrde korice takođe nije nedostižan, mada nije još "u liniji".

Štampa ambalaže je oblast kojoj niko ne predviđa crne dane. Čak se i "mercedes među štamparijama", čuveni Heidelberg, pre nekoliko godina fokusirao na to polje.

INKJET BUDUĆNOST: Ono što je pre dve godine bila skupa novotarija na sajmu štamparstva u Nemačkoj (Drupa 2008), danas je glavna-nova-stvar: štamparske mašine zasnovane na inkdžet (inkjet) tehnologiji. Otisak se formira direktnim isprskavanjem mikronskih kapljica mastila na papir, bez štamparskih ploča i hemikalija. Isti princip koji se koristi u malim jeftinim stonim štampačima s mastilom, primenjen je na četiri puta veći format, uz nezamislive brzine štampe koje se mere desetinama, čak i stotinama metara roto-hartije u minutu. Da li je ova tehnologija zaista tako idealna kakvom je proizvođači predstavljaju, znaćemo na nekom sledećem sajmu kroz četiri ili osam godina, kada se bude videlo da li je izdržala "test vremena". Za sada, tehnologija obećava, između ostalog, i zato što može imati primenu i u klasičnoj štampi – firme Scodix i MGI predstavile su linije za parcijalno UV lakiranje inkjet tehnologijom.

Inkjet tehnologija, isto kao i ona zasnovana na toneru omogućava da svaki list papira može biti različit od prethodnog, tako da se može proizvesti personalizovan materijal, precizno namenjen određenim ciljnim grupama – idealno za direktan marketing.

Računi za infostan i struju najbanalniji su primer varijabilne štampe, ali isto tako, jednog dana vaša će turistička agencija, preko koje godinama već idete na letovanje, da vam pošalje brošuru štampanu samo za vas, samo sa fotografijama mesta i hotela na koje ste oduvek želeli da odete, ali bez onih koje nikako ne podnosite. Očigledno je da takva taktika "pali" i povećava profit, a i smanjuje troškove poštarine za slanje debelih kataloga. Naravno, uz takvu opremu idu i mašine za štampanje koverata, pakovanje štampanog materijala...

Inkjet tehnologija primenu nalazi prvenstveno u roto-štampi malog formata (širina rolne do 52 cm), ali i za izradu nalepnica (recimo Domino N600 i Epson SurePress L-4033A). Hewlett Packard se hvalio uzorcima štampe personalizovanog "Fajnenšel tajmsa" na tradicionalnom rozikastom papiru koji je izašao ispod "prese" HP T300.

U zavisnosti od proizvođača, namene mašine i brzine štampe, kvalitet inkjet otiska se kreće od vrlo upitnog do vrhunskog, a proizvođači su najveću muku imali s papirom od koga, poznato je svakome ko kod kuće ima inkjet štampač, umnogome zavisi kvalitet otiska. Ipak, to je očigledno rešeno, tako da se FujiFilm hvalio svojom B2 tabačnom mašinom JetPress720, koja može ne samo da na svakoj vrsti papira prikaže umetnički kvalitet otiska, već se takvo mastilo kasnije u procesu reciklaže starog papira veoma lako odstranjuje.

Jedan neobični detalj vezan za rad ovih mašina je neobično tih rad. Često se samo čuje šum prolaska hartije.

Klasična digitalna štampa zasnovana ta toneru ili na "elektronskom mastilu" sad je već toliko usavršena da je postala idealna za još jednu nišu koju štampari vide kao potencijalno profitabilnu – štampu visokokvalitetnih fotomonografija u malim tiražima. Hewlett Packard je svoju novu digitalnu štampariju, Indigo W7200, demonstrirao baš kroz štampu takvih knjiga. Svoje nove modele predstavili su i Xerox (XeroxColor 800/1000), Canon (imagePress C7010VP), Ricoh, Kodak, Océ...

MALI: Pored velikih igrača, na sajmu je bilo i sijaset malih proizvođača koji su pokušavali da pronađu svoje mesto u štamparskoj industriji: brzi crno-beli laserski štampači A2 formata za ad-hok štampanje novina, štamparske "ploče" za A3 format na termo-papiru, preslikači za majice i šolje po "najnovijim tehnologijama", seckalice za vizitkarte, savijačice pisama, priručni plastifikatori, mašina za lakiranje svih ofarbanih površina na papiru, ručni okretači papira itd.

Da internet ne treba shvatiti kao konkurenciju, nego kao sredstvo kako bi se lakše došlo do mušterija, naglasile su softverske kuće koje su prikazale web-to-print programske pakete za prijem, vođenje, nadgledanje i odobravanje štampe preko interneta. Na tom primeru najbolje se vidi kako koncept koji su na sajmu zastupali i organizatori i proizvođači – da štamparstvo ne vodi gubitničku bitku s novim medijima, već da može da evoluira i nastavi uspešno da postoji zajedno s njima – ima veliki potencijal za uspeh. Štampa i internet nisu u sukobu. Iako se bore za isto tržište, mogu biti vrlo komplementarne grane izdavaštva, a u budućnosti jedna bez druge neće moći.

Ivan Hrašovec