"Vuvuzele za kuku-lele"; VREME 1015

U prvom nastavku duhovitih fudbalskih komentara izvesnog Petra Cvijića, koji se do sada (ako me sećanje ne vara) nije pojavljivao kao autor u "Vremenu", mislio sam da je napomena "sa lica mesta iz restorana Kalenić, Čubura" bila prosta greška. No posle drugog nastavka (gde je onaj zarez između Kalenić i Čubura prerastao u crticu) moram radi šire čitalačke publike oštro da protestujem. Naime, restoran "Kalenić" (mada bi reč kafana bila primerenija lokalnom dijalektu) nije na Čuburi!

Ko mi ne veruje neka pođe sa Neimara od juga ka severu uzbrdo ulicom Petra Kočića. Kada ulica na ćošku (moderno se kaže na uglu) sa Šumatovačkom promeni ime u Čuburska, ušli ste, logično, na Čuburu. Kad nastavite ka severu do kraja ove ulice, stići ćete do kraja Čubure. Tu se nalazi kafana sa primerenim imenom "Čubura", da se zna dokle ste stigli kad dolazite sa druge strane.

Sa tog ćoška sa semaforom (napomena: Čubura ima semafore samo po svom obodu, pa kad prođeš semafor sigurno znaš da više nisi na Čuburi) od kafane "Čubura" ka severu ćete gledati u Kikevac. Čubura i susedni Neimar i Kikevac se i arhitektonski razlikuju (gledajući samo starije kuće), pa su granice tako lako prepoznatljive čak i strancima pridošlim izdaleka, sa Dorćola na primer. Eto vam južne i severne granice Čubure, a čitaocima preporučujem samostalno istraživanje istočne i zapadne, na terenu.

Odatle možete da produžite na sever, preko Kikevca, ka Kalenića gumnu (deo grada sa sve čuvenom pijacom koji se sada češće skraćeno zove samo Kalenić). Sa severne strane ove teritorije krije se iza ulice Maksima Gorkog, na (tro)uglu Mileševske, Trnske i Kičevske na obodu Krunskog venca (neki to pogrešno zovu i Kalenićev venac), već pominjana i takođe čuvena kafana "Kalenić". Kafana inače ima prigodno ime jer se nalazi na Kaleniću.

I šta sad čitalac, rođeni Čuburac, da pomisli o izvesnom g. Cvijiću i nedeljniku "Vreme"? Da Cvijić uprkos nekakvoj crno-beloj fotografiji (od ko zna kad, iz prošlog veka možda?) zapravo ne postoji!? I dalje, da se iza ovog imena krije neko od redovnih autora "Vremena" koji se stidi da prizna, ne samo da gleda fudbal već i da se u to loptanje i razume. Možda i bolje nego u svoje redovne teme. A krije se da ne bi narušio sopstvenu intelektualnu reputaciju mislioca opšteg smera, taman posla da prizna da ide i u kladionicu.

Milo Bajica, elektronskom poštom