Robokup:
Ja, fudbaler

"Zaboravite Južnu Afriku. Drugi svetski kup se održava u Singapuru sa rekordnim brojem učesnika." Ovako otprilike glasi reklama za ovogodišnji Robokup, svetsko prvenstvo u fudbalu za robote, koji je otvorio ministar za obrazovanje Dr Ng Eng Hen. Robokup se, inače, održava svake godine, od 1997

Iako zvuči prilično neozbiljno, ovo takmičenje već je održano u svim krajevima sveta – od Francuske, Švedske, Italije, Portugala, Nemačke, Austrije, preko SAD i Australije, do Kine, Japana i Koreje, a sledeće godine biće organizovano u Istanbulu. Dok je prve godine u Japanu učestvovalo svega 38 timova iz 11 država, u Singapuru ovih dana fudbal igra oko 500 timova koji dolaze iz 40 država. Među njima su i timovi sa najprestižnijih svetskih univerziteta kao što su MIT (Massachusetts Institute of Technology), Harvard, Oksford i Osaka.

Baš kao što je IBM-ov superkompjuter Deep Blue uspeo da pobedi svetskog šampiona u šahu Garija Kasparova, tako bi i organizatori takmičenja, Robokup federacija, voleli da do 2050. godine naučnici konstruišu tim robota koji bi na "pravom" svetskom prvenstvu mogao da zaigra utakmicu protiv ljudi – profesionalnih fudbalera. I po mogućstvu ih pobedi. No, kako naglašavaju organizatori, nije sve u takmičenju. Robokup je dobar povod da se okupe robotičari i ispričaju o budućim trendovima u robotici i razvoju tehnologija uopšte.

U međuvremenu, roboti se trude, vežbaju. Igraju u nekoliko robotskih liga, kao što je "humanoidni roboti visine do 150 centimetra i do 30 kilograma, četvoronožni roboti, cilindrični autonomni roboti sa sistemom za vid...

A, da li će moći da pobede ljudski tim 2050? U brojnim naučnim ustanovama širom sveta vredno se radi na tome, ali za sada ne izgleda kao da će se dogoditi uskoro. Većina robota deluje prilično usporeno, nespretno i nestabilno, sapliću se, promašuju loptu, padaju bez ikakvog vidljivog razloga, a uz to po pravilu su sićušni često manji od fudbalske lopte.

M. V.