Nova Rusija:
Kalup za mlade lidere

Najočigledniji problem u letnjem kampu Seliger 2010 bila su pravila koja su bila jednaka kako za Ruse tako i za strance. Svi su bili primorani da se bude rano, uz zvuke ruske himne, koja je puštana preko razglasa. Potom bi usledio jutarnji sastanak koji počinje pop muzikom sa patriotskim i provladinim prizvukom, nakon čega se trči i rade vežbe. Svi moraju da budu tačni u minut, inače dobijaju nekakvu bušotinu u bedževima koji se nose oko vrata, što predstavlja neku vrstu kazne. Nakon velikog broja žalbi stranih učesnika organizatorima foruma, gostima iz inostranstva bilo je tolerisano nepoštovanje pravila vezanih za fizičke aktivnosti

Za "Vreme" iz Moskve

Na moskovskom aerodromu "Šeremetjevo" početkom prošle sedmice okupila se grupa "mladih lidera" iz čitavog sveta. Čekajući autobus koji bi nas odveo do lokacije sveopšteg okupljanja imali smo priliku da upoznamo Rusiju na vrlo specifičan način. Jedan od članova organizacije upitao nas je da li bismo želeli da se vozač zaustavi na putu kako bismo svi večerali. Kada je dobio pozitivan odgovor, još pre nego što nam je poželeo dobrodošlicu, napomenuo je da ukoliko želimo da vozač stane, moramo da mu damo "malo para", a tek potom je usledilo teatralno "Welcome to Russia".

Autobus za "lidere" je kasnio dva sata, a nakon ukrcavanja, oslanjajući se na zvaničnu informaciju, očekivalo se četiri sata udobne vožnje do predviđene lokacije. Niko nas nije pitao za ime, niti bilo koji drugi lični podatak. Zaustavljanje u kafani kraj puta srpskoj delegaciji predstavljalo je svojevrsni flešbek otadžbine, jer su pored masnog bureka i visokokaloričnog jogurta, uživali u enterijeru koji je u potpunosti odisao estetikom kafana na Ibarskoj magistrali. Nakon toga i četiri sata truckanja autoputem, rečeno je da stižemo za pola sata, a nakon toga rekli su da je odredište udaljeno još sat vremena. Nakon tih sat vremena se već smračilo i bezlična ravnica kroz koju su nas vozili postala je još bezličnija. Kada je nakon još dva sata rečeno da je odredište udaljeno sat vremena, bezličnost je postala strašna, pa je u autobusu među "liderima" zavladala panika. Nakon što se ispostavilo da su "organizatori" zapravo samo "učesnici" i da ne znaju kuda se ide, na videlo je izašla i činjenica da ni vozač ne zna baš kuda treba ići. Među srpskom delegacijom već je krenulo razmatranje mogućih scenarija za kraj ove drame, imajući u vidu popularne ruske televizijske serije o serijskim ubicama i zločincima.

DOBRODOŠLICA: Nakon skoro devet sati vožnje i nade da ćemo konačno nekuda stići, iz autobusa je istovarena grupa "lidera", pred kojom se ukazala drvena kapija i četa vojnika iza nje. Krenulo je masovno pretresanje, pretumbavanje torbi i ličnih stvari od strane "naoružanih snaga". Jedan od organizatora držao je vreću u koju su svi stranci morali da ubace pasoše bez povratne informacije kome i za šta su lični dokumenti potrebni. Nadu da upravo pristiglim strancima neće biti uručen sapun i da ih niko neće poslati na tuširanje u baraku koja bi mogla da se ispostavi kao gasna komora dale su dve slike divovskih dimenzija, koje su se nazirale daleko, na kraju livade, a sa kojih su se okruženi ruskim zastavama šarmantno smešili predsednik Dmitri Medvedev i premijer Vladimir Putin. Tu se ukazao i natpis koji su svi pogledom nestrpljivo tražili – "Forum Seliger 2010".

Ovaj forum, pri kome su učesnici, moderatori, predavači i organizatori smešteni u hiljade šatora na obalama jezera Seliger, zamišljen je kao međunarodni projekat sa željom da se okupe i povežu mladi lideri iz čitavog sveta sa vršnjacima u Rusiji. Učesnici su podeljeni u grupe poput masovnih medija, biznisa i inovacija, svetske politike, a predavači su stručnjaci sa najboljih svetskih i ruskih univerziteta. Ali, da li sve to zvuči previše dobro, da bi bilo istinito?

Ovo je, naime, prvi put da se na jezero Seliger pozivaju stranci i mnogi ovaj potez komentarišu kao rešenost države da se otvori prema svetu, imajući u vidu da Rusija na međunarodnom nivou, a pre svega u zapadnim zemljama, ima reputaciju prilično zatvorenog sistema. Tako je internacionalni forum Seliger postao ozbiljna tema za sve ruske, pa i strane medije. "Moskva tajms" na naslovnoj strani vikend izdanja piše o impozantnom broju stranaca koji su se sjatili na jezero usred Rusije.

Dok su ruski mediji potencirali da politika i edukativni karakter foruma nemaju veze jedno sa drugim, slike Medvedeva i Putina na glavnim binama dovoljno govore o tome.

JEZERO U SRCU RUSIJE: Kako bismo shvatili pravu političku pozadinu, treba pogledati samu istoriju kampa Seliger. Seliger je naime osnovan kao kamp za trening vojnog pokreta "Naši" formiranog 2005. godine kao odgovor na prozapadnu revoluciju 2004. godine u Ukrajini. Formacija koju čini ruski podmladak starosti od 17 do 25 godina, sa ne preterano dobrim međunarodnim ugledom, imala je značajnu ulogu u promeni režima u Ukrajini i Gruziji. "Naši" su zapravo danas obezbeđenje kampa i može vam se desiti da među hiljadama šatora zalutate u oblasti gde su oni smešteni i podeljeni po ruskim republikama iz kojih dolaze. Tako se devojci iz srpske delegacije desilo da zaluta u Čečeniju.

Seliger je proteklih godina postao sinonim za okupljanje mladih koji podržavaju rusku vladajuću koaliciju, pa provladina propaganda ni ove godine nije zaostala. "Moskva tajms" naglašava da su se pored egipatskih, kenijskih i pakistanskih zastava vijorile i zastave Evropske unije i mnogih zapadnih zemalja, što pokazuje da se vremena menjaju.

EDUKACIJA I POVERENJE: Mihail Mamonov, direktor foruma i načelnik za međunarodne odnose i program za razmenu mladih pri Federalnoj agenciji za pitanja mladih, kaže za "Vreme" da je sve počelo kao politička platforma za razvoj inovacija, ali da je preraslo u nešto mnogo veće i šire dajući internacionalni karakter kompletnom događaju. On dodaje da je jedan od važnih ciljeva da stranci vide Rusiju u pravom svetlu. Međutim, Mamonov tvrdi da osnovna ideja i cilj foruma nisu da se bave rušenjem mitova:

"Mitova o Rusiji ima veoma mnogo u svetu. Ti mitovi su jaki i snažno ukorenjeni. Teško ih je srušiti, a pošto su oni deo našeg života, mi i ne pokušavamo da ih rušimo, mi želimo da jednostavno izgradimo međusobno poverenje sa našim gostima iz inostranstva."

Mamonov ističe i važnost edukacije mladih lidera, koji će se u budućnosti na državnim i međunarodnim nivoima baviti ozbiljnim pitanjima. U tom smislu u Srbiji su takve stvari očigledno zanemarene, a potencijalni lideri se edukuju jedino u okviru političkih stranaka kao njihovi članovi.

ĆIRILICOM U SVET: Za Rusiju, i pored svih nedostataka i propusta, organizovanje ovakvog forume jeste veliki korak napred, i ako ništa drugo, može da simboliše otvaranje ruskih vrata svetu. Ipak, oseća se nedostatak razumevanja prema strancima, pre svega od strane koordinatora grupa. Neretko se moglo čuti da se učesnici osećaju kao u koncetracionom logoru okruženi nacističkim oficirima, a činjenica da koordinatori ne govore engleski, koji je zvaničan jezik foruma, poljuljala je sliku stranaca o ambiciji Rusije da se otvori prema svetu. Svi znaci, putokazi i promotivni tekstovi bili su na ruskom, napisani ćirilicom. Srpska delegacija je ovo doživela kao pravi način čuvanja jezika i tradicije koji u Srbiji ne postoji, dok su neslovenski gosti naprosto bili izgubljeni u prevodu. Iako postoje oni koje je organizacija Seligera očarala, veliki broj gostiju foruma kao da je potvrdio svoje sumnjičave stavove o Rusiji.

BOGATI I SIROMAŠNI: Eva Espling, predavačica i moderatorka iz Švedske, kaže da je organizacija veoma loša i da je veoma teško doći do informacija. Ona veruje da su organizatori imali dobru volju da kamp podignu na viši nivo, ali da im to nije pošlo za rukom zbog mnogih problema na koje nisu računali.

"Ja u Švedskoj radim sa emigrantima i kada prihvatate strance, morate da imate u vidu njihove kulturološke različitosti. Ideja o skupljanju ambicioznih ljudi sa svih krajeva sveta na ovakvom mestu, u srcu Rusije, u šumi, pored jezera je divna i donekle funkcioniše, ali komunikacija mora da se podigne na mnogo viši nivo", kaže Espling.

Mustafa Elijamani, učesnik foruma iz Egipta, kaže da način na koji su stranci doživeli ovaj forum upravo zavisi od toga odakle su došli: "Ako ste došli iz neke siromašnije zemlje, ovo će vam izgledati fenomenalno, ako dolazite iz zemlje sa mnogo višim standardom, normalno je da ćete biti manje zadovoljni."

Verovatno, upravo u skladu sa tim, "Forum Seliger 2010" u zapadnim medijima i nije najbolje prihvaćen. I pored pokušaja Kremlja, koji forum finansira, da donekle promeni sliku o sebi, čini se da previše posterske propagande uliva sumnju u takve namere. "Njujork tajms" je forum uzeo na zub u opširnom članku objavljenom prošle sedmice, u kojem se kao najveći problem ističe neefikasnost ruske birokratije i neuspeh pokušaja da se promeni izgled Rusije u očima Zapada. Mnogi studenti, koji su pozvani da budu učesnici foruma, ostali su kod kuće zato što nisu dobili vizu za Rusiju i pored kupljenih avionskih karata. I zaista, od 1000 stranih učesnika, koliko ih je bilo najavljeno, čini se da su veliki broj njih zamenile strane zastave postavljene na svakom koraku kampa.

Pored priče o neefikasnoj birokratiji pri izdavanju viza, moglo se načuti i da su postojali problemi vezani za državnu bezbednost, kojoj navodno nije bilo milo što se toliko veliki broj stranaca okupio na jednom mestu. Aktuelne vesti o ruskim špijunima prenele su se i među učesnike foruma, pa se pojavila priča i osećaj da među njima ima veliki broj domaćih i stranih obaveštajaca.

BUĐENJE UZ HIMNU: "Obaveštajci", međutim, i nisu bili veliki problem za strance. Najočigledniji problem bila su pravila koja su u startu bila jednaka i za strance i za Ruse, koji forum pohađaju već nekoliko godina unazad i naviknuti su na akciju. Svi su bili primorani da se bude rano, uz zvuke ruske himne, koja je puštena preko razglasa. Potom bi usledio jutarnji sastanak koji počinje pop muzikom sa patriotskim i provladinim prizvukom, nakon čega se trči i rade vežbe. Svi moraju da budu tačni u minut, inače dobijaju nekakvu bušotinu u bedževima koji se nose oko vrata, što predstavlja neku vrstu kazne. Nakon velikog broja žalbi stranih učesnika organizatorima foruma, gostima iz inostranstva bilo je tolerisano nepoštovanje pravila vezanih za fizičke aktivnosti. Manje-više, atmosfera se činila kao prava pionirska, a učesnici iz Rusije, koji su jedini do kraja poštovali pravila, u početku su delovali kao masa kojom se upravlja.

Vremenom se takvo mišljenje većine stranaca promenilo. Mladi Rusi su i te kako otvoreni u svojim razmišljanjima i stavovima, i vide i primećuju nedostatke sistema kojim su okruženi. Tokom jedne radionice o načinu na koji mediji funkcionišu, svi ruski učesnici su se složili da slobode medija u pravom smislu nema, jer su najgledaniji programi oni koje uređuje vlada, a navodna raznovrsnost informacija dostupna svima na internetu, zapravo nije dostupna najvećem broju stanovništva sa pravom glasa.

Govoreći o propagandi koju država koristi, nekolicina stranaca pokušala je da objasni komunističke vrednosti koje se navodno i kroz "Forum Seliger" gaje u Rusiji. S vremena na vreme, verovatno pod utiskom petokrake koja je čest simbol, neko bi izustio pretešku reč "komunizam" – koja na ovom području uvek nailazi na debatu. Rusi vole da poruče da pre nego što se pozabavite njihovom slobodom medija i vladinom propagandom, pogledate i odmerite svoju, jer smo svi u istom sosu, samo tuđi sos lakše prepoznajemo.

Edukativni program foruma bio je šarenolik, a kvalitet su mu pre svega davale rasprave i razgovori među samim učesnicima. Bilo je vrsnih predavača, političkih i medijskih stručnjaka, profesora velikih svetskih fakulteta. Bilo je, s vremena na vreme i predavanja na ruskom jeziku koja stranci jednostavno nisu razumeli. Bilo je onih koji brane vlast, bilo je onih koji kritikuju vlast.

DOLAZAK PREDSEDNIKA: Ove godine je, prvi put kao predsednik Ruske Federacije, "Forum Seliger" posetio i predsednik Dmitrij Medvedev, koji je strance pozdravio uzvikom "Welcome to Russia" i održao govor na ruskom jeziku koje nije bio prevođen. Predsednik je sleteo, rekao nekoliko reči i odleteo, a zanimljivo je bilo posmatrati pripreme za njegov dolazak dva dana ranije, gde su svi morali da čiste šatore od prašine u slučaju da predsednik tuda prođe. Podsetimo se priče da su se sela koja bi Katarina Velika videla na putu kroz Rusiju gradila neposredno pre njenog prolaska, ne bi li mislila da živi u razvijenoj zemlji. I pred Medvedevljev dolazak na Seligeru se gradilo i ukrašavalo, pa je bila i akcija kačenja njegovih slika sa poznatim citatima. Neko reče da je kod nas tako bilo za vreme Tita.

Prosperitetno društvo, kakvo se Rusija trudi da bude, zasniva se na podršci mladima, ne na vraćanju izgubljenih umova, već na ulaganju u one koji su tu. Iako mnogi to ne shvataju, Rusija na te stvari mnogo polaže. Ono što je u Srbiji "EU integracija" ili "suverenitet i teritorijalni integritet" (ne zna se šta je važnije), to je u Rusiji "inovacija". Svima se diže kosa na glavi na pomen te reči, ali to je ono što je budućnost i glavni smer ulaganja u Rusiji. Čini se, doduše, da je Rusija u ostvarivanju svojih prioriteta uspešnija od Srbije. Inovativnost se ceni, bili to inovativni noževi, stolice, zidna izolacija ili bilo šta drugo. Treba razumeti i ono što su u Rusiji odavno shvatili – kada se nešto ceni, to znači da se u to ulaže novac.

I još nešto, nikada ne verujte Rusu da je nešto blizu, pogledajte kolika im je zemlja, zar tamo išta može biti blizu?

Marko Milovanović