Godišnjica Oluje:
Kako se trgovalo Krajinom

Iseljavanje Srba u izbegličkim kolonama, mrtvi pored puta, jad i plač starica i muškaraca – slike su koje nam se još motaju po glavama. Petnaest godina kasnije Srbija i Hrvatska nisu ni blizu zajedničkog stava oko toga šta je bila i zašto se dogodila Oluja. Nema sloge čak ni oko njenih posledica, broja mrtvih, nestalih i prognanih, a jednako je teško i onima koji su ostali u Srbiji i onima koji su se vratili u Hrvatsku

U četvrtak 5. avgusta, u Hrvatskoj se proslavlja, a u Srbiji obeležava 15 godina od Oluje, hrvatske vojno-policijske akcije. Deceniju i po kasnije nismo se ni približili jedinstvenom stavu oko onoga što se događalo tih dana niti šta je prethodilo ili izazvalo Oluju.

Baš uoči godišnjice Oluje, samo dva dana ranije, tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija da hrvatskog generala Antu Gotovinu (53) proglase krivim za progon Srba tokom Oluje i kaznu od 27 godina zatvora. Za drugooptuženog generala Ivana Čermaka (59) zatražena je kazna od 17, a za trećeoptuženog generala Mladena Markača (53) 23 godine zatvora.

Njih trojica optuženi su za progon, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. Hrvatski generali, međutim, tvrde da nisu krivi te da je Oluja bila legitimna vojna akcija i da nije bila usmerena protiv civila, a da udruženi zločinački poduhvat proterivanja Srba nije postojao.

Prema njihovim tvrdnjama, iseljavanje Srba u izbegličkim kolonama, mrtvi pored puta, jad i plač starica i muškaraca – slike koje nam se još motaju po glavama – rezultat su evakuacije organizovane u vlasti Republike Srpske Krajine.

DISKRIMINACIJA: Čak ni u Srbiji ne postoji jedinstven stav zvaničnika, političara, kao ni izbegličkih udruženja i udruženja porodica poginulih o tome šta se sve dogodilo tokom Oluje, koliko je ljudi nestalo, prognano, ubijeno, koliko se njih vratilo u Hrvatsku, koliko je imovine vraćeno, a koliko nije...

U Dokumentaciono-informacionom centru Veritas, koji su 1993. osnovali građani prognani iz Hrvatske, saopštavaju da raseljeni Srbi iz Hrvatske, kao i povratnici, još očekuju pomoć međunarodne zajednice u rešavanju svojih problema, posebno pitanja statusa. Zbog diskriminišućih zakona, ističu u Veritasu, koji su na snazi u Hrvatskoj, raseljenim Srbima nije omogućen povratak, kao ni ostvarenje imovinskih i drugih prava.

Predsednik Zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislav Švonja povodom petnaest godina od Oluje izjavio je da pogubne posledice te akcije po Srbe još nisu otklonjene: "Oni su na kraju shvatili da od stanarskih prava neće biti ništa, da kuće neće biti obnovljene, dok je broj do sada obnovljenih potpuno nedovoljan, da neće biti isplaćene penzije, da neće biti nadoknade i priznavanja radnog staža, da neće biti obeštećeni za štete koje su im nanele hrvatska vojska i policija." Kako tvrdi Švonja, Srbi u velikim gradovima Hrvatske još ne mogu da se izjašnjavaju kao Srbi već moraju da prikrivaju svoj nacionalni identitet jer će u protivnom trpeti posledice po ličnu sigurnost.

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1922 osobe srpske nacionalnosti koje su poginule ili nestale tokom Oluje ili posle nje. Od tog broja 62 odsto su civili, uglavnom stariji od 60 godina. Od ukupnog broja žrtava, prema podacima Veritasa, rešena je sudbina 894 osobe, dok se 1028 osoba vodi kao nestalo. Više od polovine su civili, 669 osoba, navode u Veritasu.

U Oluji je, prema informacijama srpske strane, ubijeno oko 1600 Srba, a oko 250.000 je proterano.

SIROMAŠNI I ZANEMARENI: Organizacije posvećene ovom pitanju slažu se da je dinamika ekshumacije i identifikacije stradalih Srba vrlo nezadovoljavajuća. Pojedini njihovi predstavnici su izneli podatak da je u proteklih godinu dana u Hrvatskoj izvršeno 112 ekshumacija i preuzeto 78 identifikovanih tela. Predsednik Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj Čedomir Marić upozorio je da nije rešena sudbina više od 1352 osobe koje nisu pokopane u masovnim grobnicama, od 2100 onih koji se vode kao nestali.

Najveći broj onih koji su tada prognani postali su građani Srbije, ali nemali broj njih nikada nije uspeo da ispliva iz bede i grupe najsiromašnijih u zemlji.

Član predsedništva Zajednice Srba Hrvatske i BiH Nikola Vukojević kaže da je svega 18 odsto, od oko 250.000 izbeglica u Srbiji, rešilo svoje stambeno pitanje, a oko četiri odsto je i dalje u kolektivnim centrima, jer nije rešeno pitanje njihove imovine koju su ostavili u Hrvatskoj. On je ocenio da još postoji oko 50.000 stanova Srba u Hrvatskoj čiji spor nije rešen i dodao da je veliki problem i nerešeno pitanje 20.000 penzionera koji ne mogu doći do evidencije o minulom radu ostvarenom u Hrvatskoj.

U Komesarijatu za izbeglice Srbije kažu da oko 7500 srpskih porodica još čeka na obnovu imovine, a da se na okončanje ovog postupka čeka i po nekoliko godina.

Prema nekim procenama izbegličkih udruženja, kako navode "Novosti", vrednost evidentirane privatne imovine ostale iza Srba na teritoriji cele Hrvatske je 30 milijardi evra. Uništeno je oko 40.000 srpskih kuća u Lici i Dalmaciji i još oko 20.000 kuća u ostalim regijama.

Teško je objektivno oceniti kako danas žive ljudi koji su u leto 1995. napustili svoje domove. U međuvremenu su stasale generacije momaka i devojaka koji su imali svega nekoliko godina kada su u koloni kroz Hrvatsku i Republiku Srpsku putovali u Beograd, očekujući da će im u Srbiji biti bolje. Većina njih sada govori ekavicu, ali se dobro sećaju i traktora i tenkova.

Marija Vidić