Siemens Green City – Štedljive zgrade:
Kuće koje same sebe greju

Zgrade u Srbiji progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije. I dok prosečna godišnja potrošnja u evropskim gradovima iznosi 138 kWh po kvadratnom metru, u Srbiji se godišnje potroši čak 228 kWh/m²

Ko je najveći potrošač energije u Srbiji? Prema podacima Agencije za energetsku efikasnost, glavni osumnjičeni su zgrade, bilo da je reč o starim stambenim i poslovnim objektima ili pak novogradnji gde se ne razmišlja previše o efikasnosti. Naime, zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Od toga 65 odsto potroše stambeni objekti, dok ostatak odlazi na industrijske i poslovne zgrade. Ovako visok udeo u potrošnji nije daleko od stanja u gradovima Evropske unije, gde se, upravo zbog toga, poslednjih godina prilično investira u štednju energije u zgradama.

MERENJE KAO KLJUČ AUTOMATIZACIJE: Temperaturni senzori...

Međutim, domaći problem je u izrazitoj energetskoj neefikasnosti. Prema podacima iz Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, u zgradama u Srbiji se tokom godine potroši dvostruko više energije nego u zemljama Evropske unije. Prosečna godišnja potrošnja u evropskim gradovima iznosi 138 kWh po kvadratnom metru, dok se u Srbiji godišnje potroši čak 228 kWh/m2. Ovu razliku pokušavaju da nadoknade preduzeća koja se bave automatizacijom upravljanja potrošnje energije u zgradama. Tim poslom se u Siemens Srbija bavi sektor za automatizaciju u zgradarstvu (BAU/CPS).

"Svaka zgrada troši neku energiju na grejanje, hlađenje i provetravanje. Mi se bavimo automatizacijom takvih sistema", kaže za "Vreme" Andrej Škorc, beogradski direktor za BAU/CPS iz divizije Industrija kompanije Siemens d.o.o., koji objašnjava da je poslednjih godina u automatizaciji veoma zastupljena i svest da treba da se na neki način uštedi energija. "U nove zgrade kroz naše projekte ubacujemo energetski efikasna rešenja, dok kod starih zgrada gde radimo rekonstrukcije pokušavamo da postojeća termotehnička rešenja približimo savremenim standardima", kaže Škorc.

STANDARDI: Ceo taj posao, budući da se odnosi na konkretne uštede u novcu, mora se odvijati prema evropskim rugulativama. Kako bi se postavili odgovarajući standardi u ovom poslu, Evropska unija je evropskom komitetu za standardizaciju dala mandat da nađe načina kako da standardizuje primenu uštede u zgradama. Tako je nastao standard EN15232, koji se odnosi na uticaj sistema automatizacije na potrošnju u okviru jedne zgrade. Njime su normirani postupci automatizacije, ali postoje i standardi kojima se sertifikuje ono što je postignuto na planu uštede energije.

Tako je, nalik na klasifikaciju električnih uređaja, EU podelila i sve zgrade prema energetskoj efikasnosti. Danas postoje četiri osnovne klase zgrada – A, B, C, D, gde je A energetski najefikasnija, a D najmanje efikasna klasa. Kako bi se ustanovilo u kojoj je klasi neka zgrada, Siemens je razvio softver Energy performance classification tool. On omogućava da se na osnovu uvida u instaliranu opremu i način njenog funkcionisanja odredi energetska klasa objekta.

Kad se zgrada pokušava učiniti energetski efikasnijom, uvek se na osnovu klase kojoj ona trenutno pripada i željenog efekta procenjuje koliko je potrebno uložiti u termotehničke instalacije. "Mi analitički prilazimo ovom poslu", kaže Škorc, koji dodaje da je osnovno pitanje za svakog investitora, bez obzira na to da li on gradi novu ili rekonstruiše staru zgradu "gde sam ja, koliki su potencijali i o kakvoj uštedi pričamo".

...i istraživanja

"Uvek ste suočeni sa odnosom cena-učinak", smatra Škorc. "Tako prelaskom iz klase C u B dobijate 20 do 30 odsto uštede energije, jer se prelaskom iz klase u klasu uvek podiže efikasnost i smanjuju se troškovi. Međutim, za svaki nivo zgrade postoji nivo opreme koji se mora ugraditi. I zato za svaki nivo postoji cena."

MERENJE: Kako se realizuje ušteda? "Što je veća zgrada, statistika radi više za vas. Reč je o tome da se energija proizvodi i doprema na zahtev, uvek tačno onoliko koliko je potrebno. Svaki zahtev za energijom mora se automatski prepoznati, a kad prepoznate potrebu za energijom, morate da je zadovoljite na optimalan način, tamo gde je potrebno i koliko je potrebno. Osnovni postulat je da u svemu tome krajnji korisnik prostora nikad ne oseti nikakav problem", objašnjava Škorc.

Takozvanim pametnim upravljanjem zahteva za energiju moguće je napraviti distribuciju energije tako da se ona štedi. Ljudi ne borave uvek u svim prostorijama i kad se neka od soba isprazni, ovakvi automatizovani sistemi to prepoznaju i počnu da smanjuju njeno grejanje ili hlađenje. Sama potrošnja energije meri se kalorimetrima i deliteljima energije.

U tom procesu presudno je merenje, koje je, uostalom, preduslov da bi se uopšte govorilo o energetski efikasnim zgradama. "Merenjem se podiže svest i jasna sprega između toga šta radite i šta se dešava. Kod nas ljudi ponekad regulišu temperaturu na katastrofalan način – otvaranjem prozora. To je zato što se energija plaća paušalno i ljudi ne znaju koliko troše", smatra Škorc, koji dodaje da bi građani, kad bi imali svest koliko troše energije time, ovo rešavali na drugi način. No, čak i kad se u neku zgradu ugradi automatizovani sistem upravljanja, to ne znači da će on biti korišćen racionalno. Zbog toga Siemens zgrade na kojima je radio umrežava u centralni sistem gde operater neprekidno prati stanje u više objekata. Jedan takav sistem je AOC, koji iz centrale u Beču istovremeno prati čak 250 objekata.

Kod primene automatizacije, potencijali uštede su posebno veliki. Smanjena potrošnja energije donosi nesumnjivu energetsku dobit investitorima, no, kako kaže Škorc, investicije u omotač zgrade vraćaju ulaganje za deset ili dvadeset godina, dok se investicijom u automatiku ono vraća za samo dve do pet godina.

S. B.