Deloitte lista – Top 500 kompanija Centralne Evrope:
Naftaši, trgovci i ostali

Ukupni prihodi centralnoevropskih kompanija pali su za skoro 21 odsto u poređenju sa 2008 godinom, a recesija je najviše pogodila industrijski sektor. Na listi Top 500 CE našlo se i 12 kompanija iz Srbije, 17 iz Hrvatske i 18 iz Slovenije. Ako je suditi po ovoj listi, najjača regionalna kompanija je hrvatski Agrokor koji je zauzeo čak 18. poziciju

Revizorsko-konsultantska kuća Deloitte, 9. septembra je četvrtu godinu zaredom objavila rang-listu 500 najvećih kompanija Centralne Evrope. Korporacije su rangirane prema visini ostvarenih prihoda u 2009, a lista prikazuje i neto profite. Za istraživanje su korišćeni konsolidovani izveštaji za prošlu godinu, a podaci su prikupljani direktno od kompanija, javno dostupnih baza i procena koje su zasnovane na Deloitteovim istraživanjima. Razmatrane su kompanije iz 17 zemalja. Najveći broj plasiranih kompanija je iz Poljske – čak 180 (ili 36 odsto), a slede Češka (14,6 odsto) i Mađarska (12,6 odsto). Iščitavanjem kompletne liste može se zapaziti da se pri samom vrhu nalaze i preduzeća iz Ukrajine. Iako su razmatrane, na listi se nisu našle kompanije koje posluju u Crnoj Gori i Albaniji.

Na listi Top 500 najviše ima kompanija iz sektora robe široke potrošnje i transporta (34 odsto) i energetike (29 odsto). Kada se uzmu u obzir prihodi od prodaje, uprkos padu cene nafte i gasa –energetski sektor je najunosniji. Tako su prve dve pozicije zadržali naftni giganti: poljski PKN Orlen sa nešto više od 15,6 milijardi evra prihoda od prodaje i mađarski MOL sa 11,4 milijarde evra. Češki ČEZ iz podsektora električne energije popeo se na treću poziciju sa 7,4 milijarde evra. Zanimljivo je da bi u slučaju rangiranja po profitu, prve tri kompanije imale obrnut plasman. Naime, ČEZ je 2009. profitirao sa 1,9 milijardi evra, MOL sa 373 miliona, a PKN Orlen sa 279,9 miliona evra.

Na petom mestu, ispred ukrajinskog Naftogasa, plasirala se češka Škoda, sa prihodom od 7,1 milijarde evra. Prema listi, u automobilskoj industriji Fijat dobro posluje u Poljskoj, pa se sa nešto više od 4,5 milijardi evra prihoda od prodaje plasirao na sedmo mesto.

Ipak, ukupni prihodi centralnoevropskih kompanija 2009. pali su za skoro 21 odsto u poređenju sa 2008 godinom. Žarko Mijović, partner u Deloitteu, smatra da to nije posledica samo finansijske krize već i devalvacije lokalnih valuta. U 80 odsto analiziranih kompanija primetan je pad prihoda, u proseku od 18 odsto. Prema podacima Deloittea, samo je 90 kompanija ostvarilo veći prihod nego 2008. i on je iznosio u proseku oko osam odsto. Očekivano, pad prihoda najviše je pogodio industrijski sektor, dok farmaceutska industrija i sektor robe široke potrošnje nisu dramatično pogođeni recesijom.

REGIONALNA POREĐENJA: Sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje su plasirane kompanije iz Hrvatske (17) i Slovenije (18 kompanija). Uprkos lošoj poslovnoj klimi, i preduzeća u Srbiji su po ovom istraživanju napravile kakav-takav uspeh, pa se na listi umesto prošlogodišnjih šest, našlo 12 preduzeća. Prvi put, na listi se plasirala i jedna kompanija iz Bosne i Hercegovine – na 406. mestu nalazi se JK Elektroprivreda BIH. Na 445. mestu je i jedina kompanija iz Makedonije – OKTA, iz naftaškog biznisa. Kada se ovaj sektor u našem regionu posmatra, vidi se da je najuspešnija hrvatska INA Group (deo mađarskog MOL-a), koja je prošle godine ostvarila prihod od 2,7 milijardi evra. Na 41. mestu sledi Petrol Group iz Slovenije sa 2,3 milijarde evra. NIS, koji bi se po ovoj listi mogao smatrati četvrtom najuspešnijom kompanijom u Srbiji, zauzeo je 109. mesto na Top 500 sa 1,2 milijarde evra prihoda. I pored prisustva drugih naftnih igrača, NIS ima dominantan položaj, pa se nijedna druga naftna kompanija sa našeg tržišta nije plasirala. Ako posmatramo podsektor električne energije i pratećih usluga, Srbija se za jedno mesto plasirala bolje od Hrvatske. Tako se EPS našao na 75. mestu sa 1,6 milijardi evra prihoda, a HEP Group na 76. sa 700.000 evra manje. Poslovanjem u Srbiji, na 149. mestu našao se i EFT Holdings, na 308. poziciji Srbijagas, a na 485. mestu Yugorosgas. Iz Hrvatske, na 327. mestu je HEP Proizvodnja i na 352. HEP Operator. U Sloveniji električnom energijom najbolje trguje HSE Group, pa se kao jedina iz ovog podsektora našla na 190. mestu. U Deloitteu procenjuju da u regionu ukupan pad prihoda u energetskom sektoru iznosi između 20 i 30 odsto, kao i da se regionalni procesi konsolidacije kompanija brže odvijaju u sektoru gasa. Tokom protekle godine nije bilo značajnijih promena u vlasničkoj strukturi najvećih kompanija, a kako je naftni sektor manje opterećen cenovnim razlikama, u tom biznisu se može očekivati brža realizacija dogovorenih investicija.

Ako pogledamo telekomunikacije, u regionu je najbolje plasiran Telekom Srbije (118. mesto sa 1,17 milijardi prihoda i 141. mesto sa 7 miliona evra profita). Odmah iza je hrvatski T-HT Group sa nešto manjim prihodom od 1,16 milijardi i dosta većim profitom od 275,8 miliona evra. Telekom Slovenija Group nalazi se na 179. mestu. Kada je farmaceutska industrija u pitanju, najbolje stoje slovenačke kompanije Krka (159) i Lek (238), dok se hrvatska Pliva našla na 274. poziciji. U ovom stabilnom sektoru, nijedna kompanija iz Srbije nije ušla na listu. Takođe, nema kompanija koje se bave veletrgovinom lekova u regionu. Deloitteovi stručnjaci kažu da je to uglavnom zbog usmerenosti tih kompanija na pojedinačna lokalna tržišta.

Zanimljivo je da se na 287. poziciji našao Zagrebački holding, jedina kompanija na listi iz podsektora lokalna samouprava. Ovo preduzeće je sto odsto u vlasništvu grada Zagreba i obavlja poslove nekadašnjih gradskih komunalnih preduzeća. Kompanija zapošljava više od 12.000 ljudi i ostvarila je prihod od 601,9 miliona evra.

AGROKOR, MERKATOR, DELTA: U sektoru robe široke potrošnje i transporta u Adria regionu najuspešniji je Agrokor. Moćna kompanija najbogatijeg hrvatskog biznismena Ivice Todorića plasirala se na 18. mesto na listi Top 500 sa 3,6 milijardi evra prihoda i 32,3 miliona evra neto profita. To je čini i najjačom kompanijom na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, maloprodajni lanac Konzum, koji posluje pod kapom Agrokora, plasirao se na 80. mesto sa profitom od 46,6 miliona. Čak je i Tisak (takođe deo Todorićevog koncerna) uspeo da se plasira na 479. mesto sa 371,5 miliona evra prihoda od prodaje i distribucije novina i cigareta. I Agrokorov trgovački lanac Idea našao se na 488. mestu, ali kao srpsko preduzeće, sa 363 miliona evra prihoda. Na drugom mestu u regionu u ovom sektoru (a 35. na Top 500) jeste slovenački Merkator Group. Ovaj maloprodajni lanac u Srbiji posluje kao Merkator-S i nalazi se na 419. mestu Deloitteove liste. Delta holding je najbolje plasirana srpska kompanija i zauzela je 72. mesto sa prihodom od 1,67 milijardi evra. Ćerka firma Delta Maksi je na 239. mestu sa 688,3 miliona evra prihoda i 19,4 miliona evra profita. Na listi se vidi i da je Delta Maksi u odnosu na 2008. godinu zabeležio pad prihoda od pet odsto, a hrvatski Konzum nešto manji neuspeh, od 3,7 odsto.

U Deloitteu ocenjuju da se efekti krize u maloprodaji ogledaju u smanjenoj potrošnji, povećanim troškovima, inflaciji i nestabilnom kursu. U Srbiji se očekuje dolazak novih svetskih trgovinskih lanaca, što će dodatno povećati konkurenciju na tržištu i rast učešća privatnih robnih marki u prodaji. Međutim, kratkoročno posmatrano, u Srbiji se ne očekuje povećanje kupovne moći. Rast cena osnovnih životnih namirnica i energenata najverovatnije će uticati na strukturu potrošnje. Ipak, kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom hrane i pića imaće bolju prodaju od ostalih industrijalaca, koji će se i dalje boriti sa održanjem likvidnosti.

FINANSIJSKI SEKTOR: Deloitte je objavio i listu 50 najvećih banaka u Centralnoj Evropi, a kao kriterijum za pozicioniranje uzimana je aktiva banaka. U odnosu na prošlogodišnju listu, poljska PKO BP banka prestigla je mađarsku OTP Bank. Tako je PKO BP sada najveća centralnoevropska banka koja je ostvarila rast aktive od 18 odsto. Ipak, rangirana na trećoj poziciji, češka ČSOB banka ostvarila je najveći neto profit od 658,8 miliona evra i povraćaj na kapital od 25 odsto, što je najviše u poređenju sa ostalim bankama. Uprkos tvrdnjama o visokoj likvidnosti i zadovoljavajućem stepenu kapitalizacije sektora, na listi se nije našla nijedna banka iz Srbije. Iz Adria regiona, na listi su se plasirale dve banke iz Slovenije (7. NLB Group, 45. NKBM Group) i pet iz Hrvatske (10. ZABA, 22. PBZ, 34. Erste Croatia, 43. Raiffeisen Croatia i na 48. mestu HYPO Croatia).

Iako na srpskom finansijskom tržištu vlada izrazita bankocentričnost, na listi Top 50 osiguranja Centralne Evrope rangirale su se dve srpske kompanije. Skok sa 46. na 42. mesto zabeležilo je Dunav osiguranje sa 154,9 miliona evra obračunate bruto premije, dok je DDOR 50. na listi sa 128,1 milion. Na listi su se našla i četiri osiguranja iz Slovenije (najuspešnija Zavarovalnica Triglav na 5. mestu) i tri iz Hrvatske (Croatia osiguranje na 15. mestu). Prvu poziciju ove Deloitteove liste i ove godine drži poljsko osiguravajuće društvo PZU (uprkos padu od 20 odsto bruto obračunate premije koja je 2009. iznosila oko 3,3 milijarde evra). Za rangiranje osiguravajućih društava, Deloitte je koristio bruto obračunatu premiju od životnog i od neživotnog osiguranja, iako u nekim slučajevima posluju kao odvojeni entiteti.

U Deloitteu su najavili da će krajem septembra biti objavljena i lista Top 100 kompanija u Adria regionu, pa će tada biti i jasnije kako srpske kompanije stoje u odnosu na susede, ko su najveći strani investitori i gde najbolje posluju.

Ana Radić