Istraživanje o crnim ekološkim tačkama (3/6) – Veliki bački kanal:
Duboki talog na bečkom putu soli

Gde se zatvorio 112 kilometara dug Veliki bački kanal, svojevremeno najveći graditeljski poduhvat u Evropi u kome je iskopano zemlje kao pri kopanju Sueckog kanala? Zašto se ta otrovna deonica pokazala kao prevelik zalogaj za sve naše vlasti? Da li se, posle višedecenijskih pokušaja da se vrati život ovom austrougarskom džinu, ovih dana sve jasnije nazire konačno rešenje za najzagađeniji vodotok u Evropi?

Fondacija "Hajnrih Bel" je deo zelene političke struje koja se razvila i van Savezne Republike Nemačke kroz sučeljavanje tradicionalnih političkih pravaca socijalizma, liberalizma i konzervatizma. Kako kažu u HBS-u, njihove zajedničke osnovne vrednosti predstavljaju ekologija i održivi razvoj, demokratija, ljudska prava, samoopredeljenje i pravda, i dodaju da im je "posebno stalo do rodne demokratije, dakle do društvene emancipacije i ravnopravnosti žena i muškaraca". Fondacija "Hajnrih Bel" se angažuje za ravnopravnost kulturnih i etničkih manjina i za socijalnu i političku participaciju imigranata, kao i za nenasilje i aktivnu mirovnu politiku. "Za naš angažman tražimo strateške partnere koji dele naše vrednosti. Delujemo nezavisno i na sopstvenu odgovornost. Potičemo iz Savezne Republike Nemačke, no istovremeno smo idejno i praktično međunarodni akter", kažu u fondaciji. Pisac i dobitnik Nobelove nagrade Hajnrih Bel (Heinrich Böll), po kome je fondacija dobila ime, predstavlja pojam onoga što je organizacija sebi zadala: odbranu sloboda, građansku hrabrost, toleranciju i vrednovanje umetnosti i kulture kao samosvojnih sfera mišljenja i delanja. Sledeću temu PEPEO NAD SELIMA, čitajte u "Vremenu" oktobru 2010. Dodatak u PDF-u Dodatak pripremili: Slobodan Bubnjević i Momir Turudić

Najveći grad na toku Velikog bačkog kanala je Vrbas, koji je rastao i razvijao se na obalama ovog, najpoznatijeg habsburškog graditeljskog poduhvata, dok je on bio jedna od najvažnijih vodenih saobraćajnica iščezle crno-žute imperije. Ova industrijska varoš u središtu Bačke i danas, u radno pre podne izgleda kao živi organizam – centralna ulica koja je sačuvala ime Maršala Tita vrvi od pešaka i čuju se razgovori na gotovo svim jezicima koji se govore u Vojvodini, biciklisti jezde stazama koje prate liniju drvoreda, vozila izlaze ili staju na parkinzima koji se prostiru duž celog centra, dok kamioni i cisterne silaze sa obližnjeg autoputa i spuštaju se ka industrijskoj zoni, koja se razvukla sve do susedne Kule.

U jednoj od sumnjivo privatizovanih fabrika u toku je štrajk, radnici trube i psuju svog lokalnog gramzivog tajkuna, ali ostatak industrije nesmetano radi – ovde se, u jednoj od najrazvijenijih industrijskih zona nekadašnje Jugoslavije, uprkos svemu što se dogodilo sa domaćom ekonomijom, još uvek uspešno i sa puno profita prerađuju poljoprivredni proizvodi. Tu se i danas proizvodi dobar deo hrane koja se jede u čitavom regionu, od ulja i šećera do svakojakih prerađevina od mesa.

Sva ta užurbana aktivnost odvija se oko Velikog bačkog kanala, koji preseca grad na dva dela i koji, u zoni potpune tišine, sumorno mili ispod nekoliko gradskih mostova. Potpuno mrtav, bez ikakvog živog stvorenja u sebi, kanal je plitak, ispunjen otrovnim muljem, obrastao u trsku. Po njegovoj površini plivaju fleke masti i komadi otpada, a unaokolo se širi miris koji nije nesnošljiv, ali je ipak neprijatan. Ume da bude mnogo gore, kažu meštani.

Prema lokalnoj priči, jedan čovek je pre dve godine pokušao samoubistvo skočivši s mosta u Veliki bački kanal. Međutim, na sreću, nije uspeo u tom naumu – nakon skoka u kanal, samo se zaglibio u mulju koji se, zbog otpada koji industrija decenijama ispušta u njega, nataložio u ovom delu kanala. Ovaj talog, iznad koga se kreće plitka, tamna voda sadrži svakojake otrovne i opasne supstance.

Smatra se da je Veliki bački kanal danas najzagađeniji vodotok u Evropi. Ovu ocenu je na jednoj radionici u jesen 2004. godine prvi put dao Norveški institut za istraživanje voda NIVA, koji je dve godine pre toga opsežno istraživao kvalitet voda i mulja u kanalu, kao i otpadnih voda iz industrija na potezu Crvenka–Kula–Vrbas. Na osnovu dobijenih rezultata i poređenja sa stepenom zagađenja na drugim lokacijama, zaključeno je da je Veliki bački kanal najzagađeniji vodotok u Evropi.

OTROVNA DEONICA: Veliki bački kanal danas je dug 112 kilometara – on spaja Dunav i Tisu i predstavlja ključnu arteriju velikog sistema Dunav–Tisa–Dunav. Njegov tok počinje kod Bezdana, na severu Bačke, i plovi do Bečeja, gde se uliva u Tisu. Međutim, ovaj tok u suštini nije plovan jer je praktično blokiran na deonici kod Vrbasa. Ovde se, na dužini od šest kilometara, između prevodnice pre ulaza u Vrbas pa sve do takozvanog Triangla, gde se Veliki bački kanal spaja sa Novim kanalom, nataložilo čak 400.000 kubnih metara mulja.

"Ovde, na najzagađenijoj deonici kanala, protok je samo oko jedan kubni metar u sekundi dok je protok od Triangla nizvodno prema Bečeju oko 25 kubnih metara u sekundi tako da se sav mulj taloži na ovoj ‘mrtvoj’ deonici kanala koja se praktično pretvorila u otvorenu septičku jamu", objašnjava Tomislav Đivuljskij, inženjer hidrotehnike koji u JP-u Direkcija za vode u Vrbasu vodi Jedinicu za primenu projekta Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Dok obilazimo kanal u središtu Vrbasa, Đivuljskij priča kako se i on sam davno uključio u višedecenijsku priču o čišćenju kanala i izgradnji kolektora koji bi sakupljao otpadne vode.

"To je ceo jedan život. Dok smo mi prvi put išli da vidimo put kojim će proći kolektor, moja je žena na terasu iznosila bebu, a danas, kad se posao na kolektoru privodi kraju, moj sin već završava fakultet", kaže Đivuljskij i, pun entuzijazma, ne krije zadovoljstvo što se projekat "konačnog rešavanja problema zagađenja i čišćenja" počeo ostvarivati kroz saradnju domaćih vlasti i Evropske unije. Mada je u njega, kroz razne faze, uloženo mnogo truda, želje i strasti, kanal je istovremeno ostao nesumnjiv simbol ljudske nebrige za okruženje.

"Izgled kanala i bez akcidenta je groteskan, gotovo je potpuno obrastao u trsku, pa izgleda da kao močvarna prepreka razdvaja dva neprijateljska dela grada", kaže Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta "Vrbas" koji godinama upozorava na stanje kanala, a posebno na konkretne incidente. "U zavisnosti od toga odakle krene prljava voda, u manjoj ili većoj meri stvori se kontrast u boji otpadnih komada masnoće sa ili bez pene, fekalnog ljudskog i životinjskog otpada ili najčešće celo vodeno ogledalo prekriju sapunica, masna soda, otpadni lecitin i naftni derivati."

"Vazduh u okruženju se naglo promeni, postaje krajnje neprijatan, i opet u zavisnosti od porekla zagađenja u većoj ili manjoj meri otežava disanje", plastično objašnjava Đurđevac koji smatra da se do sadašnjeg rešenja došlo zbog uključivanja međunarodnih faktora. "Po našem mišljenju, saglasnost se u državi Srbiji postiže samo na pritisak jačega. U ovom slučaju jači su oni kojima želimo da se pridružimo – EU."

PREVODNICA: Veliki bački kanal, naravno, nije iskopan da bi nosio otpadne vode. Izgrađen je u periodu od 1794. do 1801. godine i zamišljen je kao važna transportna vodena veza kojom se "put soli" sa Karpata ka Beču skraćivao za nekoliko nedelja – Beč je u to doba so dopremao brodovima koje su vukli konji, a pre izgradnje kanala morao se oploviti put sve do ušća Tise i potom uz Dunav. Kanal je, uz to, služio za isušivanje inače vrlo močvarnog zemljišta u ovom delu Bačke koji su Habsburzi sistematski naseljavali tokom XVIII veka, nakon što su ove oblasti 1717. godine oslobodili od Turaka.

Kanal je svojevremeno nazivan i Suecom centralne Evrope – poznat je podatak da je tokom iskopavanja izvađeno više zemlje nego na radovima na Sueckom kanalu. U XVIII veku to je bio najveći graditeljski poduhvat u Evropi. Kanal je na neki način odigrao presudnu ulogu za podizanje kvaliteta života u Vojvodini, što je privlačilo koloniste kako iz Nemačke tako i iz centralne Srbije. Zapravo, priča o ovom kanalu, od njegove impozantne izgradnje do zatvaranja zbog deonice od samo šest kilometara, prava je paradigma ovdašnje istorije. Uostalom, kako su se vlasti menjale, kanal je menjao imena i nazivao se Kanal Franca Jozefa, pa Kanal kralja Petra i danas Veliki bački kanal. U međuvremenu, nazivan je i Kišov kanal.

Naime, idejni otac i graditelj kanala bio je ugarski plemić i inženjer Jožef Kiš. "Prema tom čoveku načinjena je velika nepravda", kaže za "Vreme" Dragica Vukotić, upravnica Muzejske zbirke Vrbasa, u kojoj se čuva bogata baština raznih naroda koji su živeli na ovom području. "On je učinio da je skraćen put soli, artikla kojim se tada najviše trgovalo, pojeftinjena je cena prevoza, olakšano je putovanje uzvodno, buknuo je turizam, zanatstvo", kaže Vukotić i objašnjava kako je nakon jedne dostave u Beču Kiš smenjen sa rukovodećeg položaja.

Međutim, Kiš u Vrbasu nije zaboravljen i danas na njegovom grobu postoji spomenik koji urednim održavaju "Vojvodinavode". Mermerni spomenik se nalazi u nekadašnjem Kišovom vinogradu i gleda ka prevodnici kanala na ulazu u Vrbas. Ova prevodnica je središnje mesto celog kanala. Nekada su kroz nju prolazili brodovi, a danas se tu nalaze samo napušteni dokovi i veliki mehanizam u betonskom oklopu kojim se nekada regulisao nivo vode. Na ovom mestu, odakle je protok smanjen, zapravo počinje najzagađeniji deo koji se prostire kroz Vrbas. Tu se u kanal ulivaju zagađene vode dva manja kanala koji ga paralelno prate od Kule i Crvenke.

TRIANGL: U sve ove kanale uskoro neće smeti da se izbacuju otpadne vode. "Nakon sveobuhvatne realizacije projekta ovom deonicom kanala teći će čista dunavska voda i, prema uveravanjima biologa, život će se veoma brzo vratiti u Veliki bački kanal. Tome u prilog idu i iskustva prilikom "oživljavanja" Temze, Rajne i drugih vodotoka", kaže Đivuljskij, dok nam pokazuje zapis na Kišovom grobu koji na latinskom kaže kako "ovaj mermer svedoči o njegovom smrtnom telu, a onaj tamo kanal o njegovom besmrtnom delu".

Danas je u okviru "konačnog rešenja" već izgrađeno deset kilometara magistralnog kolektora od Kule do Vrbasa i kad se bude dovršilo još 2,6 km kolektor će, što je zapravo velika podzemna cev, skupljati opasnu industrijsku i komunalnu vodu iz oba grada. Ta voda će teći do Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji će se, kad za dve godine bude izgrađeno, nalaziti na drugom kraju opasne deonice, kod takozvanog Triangla (videti mapu).

Tu će se zatim prečišćena voda ispuštati u Novi kanal, kako bi se pristupilo čišćenju starog kanala. Na ovom mestu danas se nalazi jedno staro postrojenje, napušteno i obraslo u travu – stari poduhvat koji nikad nije dovršen. Tu se sada planira završetak magistralnog kolektora i podizanje centralnog postrojenja za prečišćavanje, samo se postavlja pitanje da li će sadašnje rešenje uspeti.

"Blizu smo konačnog rešenja problema", kaže za "Vreme" Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja. "Industrija malo usporava, ali radi sve prema planu i mora da se priključi na centralni kolektor. Raspisan je tender u vrednosti od oko 16 miliona evra", objašnjava Dulić, koji smatra da će postrojenje biti završeno u narednih par godina. "Veliki bački kanal jeste najzagađeniji vodotok u Evropi i to ne prema procenama Ministarstva, već prema rezultatima merenja kvaliteta vode", kaže ministar.

"Bili smo stvarno crna ekološka tačka u srcu Evrope", kaže za "Vreme" dr Željko Vidović, predsednik opštine Vrbas, koji dodaje da ovaj vodotok, na kraju krajeva, zagađuje Dunav, koji nije samo reka unutar naših granica. I on objašnjava kako se poduhvat privodi kraju. "Iz Evropske unije dobijamo oko 15,5 miliona evra, 400 miliona dinara smo dobili od NIP-a ove godine za završetak kanalizacione mreže u gradu Vrbasu, fond za kapitalna ulaganja izdvojio je oko 600 miliona za kanalizacionu mrežu u Vrbasu. Sa oko milion evra učestvovaće opština Vrbas ukoliko ne nađemo sredstva ili od Republike ili od Pokrajine", kaže Vidović i dodaje da je "opština nažalost u dugovima od prethodne vlasti", ali da su oni sada znatno smanjeni štednjom.

"Priča o kanalu ide svojim tokom", ističe Vidović i objašnjava da tek 2012. godine može početi čišćenje kanala jer ga je "besmisleno čistiti dok se otpadne vode još ispuštaju". "Većina kanala se može izmuljiti i taj mulj se može upotrebiti kao kompost, kao đubrivo. Međutim, mulj na dužini od šest kilometara koji prolaze kroz opštinu Vrbas ne može se upotrebiti za kompost zbog prisustva teških metala i mora se negde skladištiti kao opasan otpad."

Sa ovim viđenjem se slaže i ministar Dulić, koji kaže da "nijedna akcija čišćenja ne može biti efikasna dok se ne reši problem tretmana otpadnih voda, odnosno dok ne dobijemo sistemsko i konačno rešenje problema otpadnih voda u Velikom bačkom kanalu. Videćemo nakon utvrđivanja sastava mulja kako će biti odložen, ali svakako da nije dovoljno odložiti ga samo u kasetu".

Svojevremeno, u jednoj ad hoc akciji čišćenja, izvađena je jedna količina mulja, koja je samo odložena u "kasetu" u blizini Triangla. To je zapravo jedno polje između autoputa i grada gde je danas, iznad mulja, izrasla samonikla šuma topola. Žbunje i vitka stabla skrivaju šta je na ovom mestu odloženo. Tako je dobijen spontani dokaz da se kompost može rekultivisati, mada je samom tom akcijom naneta veća šteta životnoj sredini. "Tom prilikom je mulj iz kanala bez ikakve obrade odlagan u zemljane kasete", kaže Tomisilav Đivuljskij. "Analizom korena i stabala tih samoniklih topola utvrdilo bi se osetno prisustvo teških metala."

"Izmuljavanje kanala 2000. godine u predvečerje izbora, nije bilo rešavanje problema, već politička promocija, koja je stala onog trenutka kada su izbori završeni", objašnjava Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta "Vrbas". "Prava je sreća da se vadio manje štetan mulj, pa nije bilo veće zdravstvene štete. Po mom mišljenju, izgradnja CPPOV-a približava nas rešenju problema, međutim, to ne znači i da je konačno rešenje blizu. Čeka nas i naredna, najveća i vrlo neizvesna faza – čišćenje", smatra Đurđevac i podseća da je "kanal zapušten na celoj svojoj dužini".

Slobodan Bubnjević