26. džez fest u Valjevu:
Tanak dinar i muzička žica

Festival, na kome dominiraju domaći muzičari, održ’o visok nivo. Umetnički direktor sa svi prezadovoljan, a publika najzadovoljnija sa mladu Lenu Kovačević, koja imala komplet džez pojavu

Protekle nedelje, sreda–subota, u Valjevu (gde, ko i drugde, malo šta ima i štima) održan 26. džez fest. Uz domaće džezere, što je noseće opredeljenje organizatora, učestvovali i muzičari iz bivših jugoslovenskih republika, što je takođe u koncepciji festivala, te Češko-Slovački big bend. Po publici, i onima koji žive džez, bilo je tu dobre muzike, kako u glavnom programu tako, i naročito na džem sešnima, na kojima su se muzičari i publika usitnjavali do ranih jutarnjih sati.

NEGOVANA PUBLIKA: Ali, da novinar ne bi mnogo o temi za koju nije specijalista, da se čuje umetnički direktor Festivala Jovan Maljoković, jedan od naših poznatih džez saksofonista, sa kojim smo razgovarali po završetku festivala.

Jova ne krije oduševljenje uspehom festivala, što Valjevo, kao mali grad, ima dugogodišnju manifestaciju, što ovde, u kontinuitetu, sviraju najbolji muzičari Evrope. A najvažnije je, kako kaže, da se zadrži visok nivo, primer za to je Češko-Slovački big bend, kod njih više nema državnih orkestara, i Matuš Jakabčic mu je rekao da je ovde bilo ono najbolje što svira u Češkoj i Slovačkoj, i videlo se da su to strahoviti solisti, nastavlja Jova na temu.

Ne apostrofirajući sebe, Maljoković kaže da je vrlo važno da džez festivale vode ljudi iz džeza, a ne, recimo, iz nekog rokenrola, jer onda imaš nivo dokle razmišljaš, i dalje ne možeš. Kao umetnički direktor ima dobru saradnju sa organizatorom, ali je ranijih godina imao pritiske, tražili da dovede onoga, ovoga, on im je rekao, ko vam brani da pravite festival šlagera, svirala i drombulja, ali ako hoćete džez festival, pustite da to bude džez festival. Zato ovaj festival ima najodnegovaniju publiku, muzičari su to primetili, i ponosan je na to.

Posebna vrednost ovog festivala su džem sešni, koji se do duboko u noć održavaju po završetku oficijelnog programa. A njegova osobenost, kaže Maljoković, je u tome što je uspeo da ostane prirodan, muzičari prosto stoje u redu da izađu i sviraju. Možeš da budeš iz Njujorka, Bratislave, Beograda, izađeš na scenu i sviraš, nema tu šta da se proba, jer to je taj univerzalni džez jezik, ili ga znaš ili ne znaš. Maljoković govori o još jednoj osobenosti Valjevskog festivala, o tome da primat imaju domaći muzičari. Kaže da se ovaj festival nastavio na Bledski, koji je bio najvažniji u bivšoj Jugoslaviji. Od početka ovde svira krem bivše Jugoslavije. Bilo je glasova koji su tražili da festival bude komercijalniji, ali su uspeli da to ne prevagne, i dobro je što sve ide u pravom smeru. Ono po čemu je ovaj festival prepoznatljiv, ističe Jova, jeste i to što na njemu od početka na otvaranju svira Big bend RTS-a. Koja je to dragocenost, šta to znači za omladinu, vidi se po tome što je publika znala da odreaguje i na najzahtevnije tačke ovogodišnjih programa. Zato Maljoković posebno zahvaljuje Big bendu, koji je čak za potrebe festivala uradio i nekoliko aranžmana "Valjevske podvale", jer sve to nije mala stvar, ne radi se o 26 dana, nego o 26 godina.

ZNAK MINISTARSTVA: Prelazimo i na temu džeza u Srbiji, toga kako ova muzika izdržava u vremenu opšte estradizacije. Maljoković kaže da se ne može reći da Srbija zaostaje na tom planu, da, iako je na neki način sklonjena, prati svetske trendove. Jer mnogo je talentovanih ljudi, plus mi imamo tu žicu, naginjemo na jug. U prilog tome kaže da je u bivšoj Jugoslaviji, recimo, Zagrebački Big bend uvek imao više akademskih muzičara od Beogradskog, ali je Beogradski bolje svirao, to su ti geni, poznato je da mi više sviramo kao Amerikanci, dok je sever Balkana nekako više austrijski. I kad se taj talenat spoji sa akademskim školovanjem, posvećenim vežbanjem, eto ti onoga što imamo danas, vrhunske džez muzičare iz Srbije.

Zahvaljujući tome je i džez scena živa, mladi slovenački klavirista, koji je svirao sa našim talentovanim bubnjarom vladom Konstatinovićem, rekao mu je da će svuda da priča kako se u Srbiji radi. A u Srbiji ima desetak džez festivala, Beograd, Niš, Šabac, Novi Sad... ima i koncerata, pogotovu u Beogradu. Priča se o velikom povratku džeza, mladi ljudi su se školovali po prestižnim svetskim akademijama, jedva čekaju da sviraju. Govori se da će se otvoriti i tri nova džez kluba u Beogradu, jedan od njih na Vračaru, u jednoj slikarskoj galeriji, gde će džez klub raditi dva dana u nedelji, sasvim dovoljno...

A što se tiče pomoći države, kaže da zna, bar što se tiče Valjevskog festivala, da Ministarstvo kulture to pomaže. To jesu smešne pare, ali oni nisu dizali galamu zbog para, i sa malim parama su napravili veliku stvar. Video je znak Ministarstva u tim papirima, znači da su dali neke pare, nije važno kolike, važno je da su dali. Uostalom ovaj festival i ne radi na velike pare, recimo, kad je okrenuo najboljeg hrvatskog gitaristu Elvisa Stanića, i pitao da dođe, ovaj je rekao da dolazi, znači nije sve u parama.

Bez da se šta oduzme prethodnom, da novinar, kol’ko može i ume, znači ukratko, pređe program dva glavna festivalska dana. Festival je otvorio Big bend RTS-a, koji je sa svojim džez standardima, po mnogima, opet bio među boljim učesnicima. Kako je bio početak, publika dobila opomenu od dirigenta da više sluša, a manje priča. Majammisty tri iz Novog Sada, sa Majom Alvanović, te gostujućim vokalom Aleksandrom Drobac Čik, koji je izveo autorsku muziku "klasičarskog izraza sa džez elementima", kako treba odslušan. Prve večeri poslednja je nastupila Elvis Stanić grupa iz Rijeke. Najavljeni kao "džez fjužn bend koji spaja mediteransku melodioznost i tradicionalnu hrvatsku muziku s latino ritmovima", gosti iz Hrvatske su se baš našli sa publikom.

Završne večeri, u subotu, prvo je nastupio Matuš Jakabčic CZ – SK big bend. Big bend je ceo sat, za stati pa slušati, uz zapažene solo deonice svih muzičara, svirao obrade klasika i autorske kompozicije šefa big benda. Drugi po redu bio European jazz connection našeg mladog bubnjara Vladimira Konstatinovića, koji je na studijama u Americi. Ravnopravni mladom bubnjaru su bili španski kontrabasista Andre Karvaljo, i slovenački klavirista Marko Črnčec. Završno, kao takoreći glavna zvezda, najavljena lično od umetničkog direktora Jove Maljokovića, nastupila Lena Kovačević. Mlada dama je imala i stas i komplet džez pojavu. Bilo je tu obrada klasike, autorskog etno zvuka, a najviše bilo obrada Bajage. Novinaru se sve to učinilo nekako nategnuto i visoko za uši, ali publika mladu damu primila kako treba i najbolje, takoreći uz ovacije. Na kraju obe večeri, u holu Centra za kulturu, bio džem sešn, na kome "domaćin" bio Jova Maljoković, ali, to se ne piše, tome se prisustvuje.

Dragan Todorović