VREME 1038, 25. novembar 2010. / EXTRA
Astronomija:
Nebeska tela na Zemlji
Gledaj tamo na nebu!
Neka ptica!
Avion?
To je supermen!
Ovaj dijalog s početka crtanog filma Supermen bio je prva asocijacija za mnoge ljude srednje generacije koji su pažljivo slušali vesti u petak, 12. novembra uveče. Tada je objavljeno da su pomalo uspaničeni građani u nekoliko mesta na jugu Srbije videli izuzetno sjajnu zvezdu padalicu koja je uz eksploziju i prasak proletela iznad njihovih glava i završila negde na teritoriji Kosova.
U jednom trenutku neki od tih građana su čak počeli da se pravdaju da "nisu ludi" i da je na nebu zaista nečega bilo.
Sve je ubrzo potvrđeno iz Astronomske opservatorije u Beogradu: te večeri u 19.27 časova, visok sjaj meteora i bučna eksplozija opaženi su u regionu Leskovca, Vranja, Bujanovca i Preševa. Opservatorija je na svojoj stanici na planini Vidojevici kod Prokuplja uspela da napravi snimak meteora koji se te večeri kretao visoko u atmosferi u pravcu južno od Prokuplja, a jugozapadno od Leskovca i Vranja. Gde je tačno pao – ne zna se, ali je moguće da ćemo uskoro i saznati jer će se za mestom pada tragati. Ovaj događaj zaista je zanimljiv za građane, a posebno za astronome jer, prema nekim podacima, zabeleženo je da je na tlo Srbije bolid pao svega četiri puta. Prethodni put to je bilo 1919. kod Čačka, a ranije su meteoriti pronađeni 1877. godine kod Sokobanje i 1889. na planini Jelici.
|
Ovakav meteor – koji ima izuzetan sjaj i ponekad ostavlja trag na nebu koji može ostati vidljiv i po nekoliko minuta – astronomi nazivaju bolid, ili vatrena lopta. Meteori su, inače, obično vidljivi kada stignu na oko 100 kilometara iznad Zemlje, odnosno tada za nas imaju maksimalan sjaj, a kako navode u Opservatoriji, bolidi koji eksplodiraju "silaze" i do 40 kilometara od nas. U atmosferi Zemlje kreću se brzinom od 11 do 72 kilometra u sekundi. "Naš" bolid, osim eksplozije, pratio je i potres koji je, kako su objasnili u Astronomskoj opservatoriji, najverovatnije posledica udarnog talasa tokom raspadanja meteora pri velikoj brzini u atmosferi. Ovakvi bolidi se veoma retko pojavljuju, a još ređe završavaju na Zemljinom tlu jer obično usled velike brzine sagore i raspadnu se. Zbog toga bi bilo veoma interesantno ukoliko bi njegovi ostaci bili pronađeni. U potrazi će moći da pomognu i zainteresovani građani, kojima je preporučeno da sačekaju sledeće obaveštenje Astronomske opservatorije u kom će biti preciznije definisana putanja bolida i moguće mesto pada. Neki navode da je prečnik bolida manji od metra, s obzirom na jačinu potresa, i da je moguće da je na zemlji napravio znatno veći krater. Ipak, postoji i mogućnost da je meteor eksplodirao u vazduhu i da na Zemlji nema krupnih ostataka, već samo sitnih fragmenata koje je teško otkriti. Takođe, u Opservatoriji navode da postoji verovatnoća da je meteor preleteo teritoriju Srbije i završio u Makedoniji.
|
Osim brojnih očevidaca i snimka iz Opservatorije, postoji još jedan vrlo konkretan dokaz da je zaista bila reč o bolidu. Kako je saopšteno iz Opservatorije, po zasebnoj analizi Igora Smolića, saradnika Astronomske opservatorije i Petničke meteorske grupe (PMG), blesak meteora je bio toliko jak da je čak registrovan odraz njegove svetlosti na oblacima iznad Zemuna i Beograda. "PMG poseduje specijalnu video kameru za snimanje meteora koja vrši automatska video snimanja svake noći. Ova kamera je postavljena na Institutu za fiziku Beograd, koji se nalazi u Zemunu. Ona nije detektovala sam meteor, već kratkotrajno ali snažno povećanje sjaja visokih oblaka, kao odraz bleska meteora sa velike visine u atmosferi. Blesak na oblacima je registrovan tačno u 19 časova 27 minuta i 15 sekundi, u isto vreme kada je napravljen i snimak meteora sa Vidojevice", navodi se u saopštenju.
Marija Vidić
| Snimak bolida Da su u Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja bili izuzetno srećni kada su uspeli da naprave snimak meteora, govori podatak da je kamera kojom je napravljen veoma jasan snimak puštena u rad samo dve nedelje ranije. Inače, projekat izgradnje Astronomske stanice Vidojevica pokrenut je od strane Astronomske opservatorije Beograd, a finansiralo ga je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. (Snimak je u Foto galeriji) Ekipa Astronomske opservatorije u Beogradu, koju vodi dr Milan Bogosavljević, narednih dana analizirala je snimke "Kamere za celo nebo" ("All-sky camera"). "Ova kamera je nalik osetljivom CCD fotoaparatu, ali sa vrlo širokim vidnim poljem, koja automatski fotografiše celo vidljivo nebo svaki minut, 24 časa dnevno", objašnjavaju u Opservatoriji. Kamera se nalazi na krovu upravne zgrade stanice, i na snimku se, osim celog vidljivog neba po obodu, vide i krov, odžak upravne zgrade i vrhovi drveća. Na prvom snimku koji je kamera napravila oko 19.26 časova, minut pre prolaska meteora, vide se Mesec i mnogobrojne zvezde. Na sledećem snimku napravljenom u 19.27 časova je detektovan meteor, koji je znatno sjajniji od meseca. Na Vidojevici se, inače, privodi kraju izgradnja teleskopa sa ogledalom od 60 cm, a započet je i međunarodni projekat izgradnje velikog teleskopa klase 1,5 metara. Ovaj teleskop će, kako kažu u Opservatoriji, biti najmoderniji instrument te vrste na Balkanu.
Meteor je samo naziv za svetlosnu pojavu na nebu, dok su meteoriti nešto konkretno, ono što je palo dole – mali astronomski objekti koji su završili na Zemlji, a pronađeni su i na Mesecu i Marsu. Do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na hiljade meteorita, a prema ovogodišnjim podacima, reč je o više od 38.000 njih. S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje. U novijoj istoriji zabeleženo je da je 30. novembra 1954. u američkoj državi Alabama takozvani Hodžis meteorit, težak četiri kilograma, proleteo kroz krov kuće i upao u dnevnu sobu Ane Hodžis gde je udario najpre u radio aparat, pa onda u nju i povredio je. Osim samih meteorita, dokazi o njihovom padu na zemlju su i krateri koje su pravili pri udaru. Na primer, u Južnoj Australiji pronađen je krater prečnika 90 kilometara, a još veći, prečnika 180 kilometara otkriven je na obali Jukatana. Još jedan od 100 kilometara nalazi se u Kvebeku. Ubedljivo najveći, Vredeford krater, nalazi se u Južnoj Africi i prečnika je 300 kilometara. Meteorit koji je pao na to mesto bio je širine, kako se pretpostavlja, oko deset kilometara. |
Kejp Jork meteorit nazvan je po mestu na Grenlandu na kom je otkriven. Ovo je jedan od najvećih meteora od gvožđa, a na tlo Zemlje pao je pre oko 10.000 godina. Pretpostavlja se da se tada dogodila meteorska kiša, a na zemlji je pronađeno osam delova, od kojih najveći teži 31 tonu.
Vilamet meteorit je najveći pronađen u Sjedinjenim Američkim Državama i šesti najveći na svetu. Izložen je u Američkom muzeju nacionalne istorije. Težak je oko 15,5 tona. Oko 91 odsto meteorita čini gvožđe, a 7,62 odsto nikal. Njegove dimenzije su 3,05 x 1,98 x 1,3 metra.
Hoba meteorit pronađen u Namibiji, najveći je meteorit otkriven na Zemlji. Mada zbog velike mase i dimenzija (2,7 x 2,7 x 0,9 metara) nije pomeran s mesta gde je pronađen, niti mu je izmerena masa, procenjuje se da teži oko 60 tona. Pretpostavlja se da je na površini Zemlje već 80.000 godina.
Kampo del Kielo je grupa meteorita pronađenih u Argentini, severozapadno od Buenos Ajresa, ukupne težine veće od 100 tona. Krateri koje su napravili pri padu pre oko 4000-5000 godina zauzimaju površinu od 3 x 20 kilometara, i ima ih najmanje 26. Najveći meteorit teži 37 tona.
Čiklub krater, jedan od najvećih na svetu, star je 65 miliona godina, i nastao je kada je na to mesto pao ogroman meteorit, napravio rupu prečnika 180 kilometara, i kako mnogi naučnici smatraju, izazvao masovno izumiranje dinosaurusa. Bolid koji je tu udario bio je prečnika najmanje deset kilometara. |
