Intervju – prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog:
Kako protiv kanceroma cerviksa?

U Srbiji trenutno samo 15 do 20 odsto žena redovno ide ginekologu. Naš cilj je da i onih 80 odsto žena koje ne dolaze na pregled nateramo da se predomisle i redovno kontrolišu

Karcinom grlića materice (cerviksa) je zloćudni tumor koji nastaje na grliću materice i, kao i svaka maligna bolest, nastaje onda kada se određene ćelije izmene, dobiju sposobnost da izbegnu odbrambene mehanizme tela i počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Danas se zna da je uzrok nastanka raka grlića materice infekcija Humanim papiloma virusom. Ovaj virus je prisutan u humanom svetu i ima mnogo različitih tipova. Prenosi se polnim putem i infekcija je vrlo česta i kod muškaraca i kod žena. "Ono što je najvažnije znati o ovoj infekciji je da isto tako kao što lako nastaje, tako se lako i spontano može i izlečiti. Zdrav organizam sasvim uspešno eliminiše virus u roku od dve godine", kaže za „Vreme zdravlja" prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog, član Savetodavnog odbora za sprovođenje programa za rano otkrivanje i skrining raka dojke, grlića materice i debelog creva.

VREME ZDRAVLJA: Da li skrining koji, u okviru kampanje „Srbija protiv raka", traje duže od godinu dana daje očekivane rezultate i kakav je odziv stanovništva na preventivne preglede?

DR VESNA KESIĆ: Uvođenje organizovanog skrininga za rak grlića materice, dojke i kolorektalni kancer je deo velike kampanje „Srbija protiv raka". Proces uvođenja organizovanog skrininga je veoma komplikovan, veoma dug i podrazumeva mnogo elemenata, od socijalne mobilizacije, uvođenja informacione tehnologije, organizacije samih pregleda, uspostavljanje procesa kontrole kvaliteta i praćenje rezultata skrininga.

Kada se govori o organizovanom nacionalnom skriningu i raku grlića materice, urađen je veliki deo posla. Donet je program skrininga, koji je usvojila Vlada, socijalna mobilizacija je već veoma uspešna i sada se radi na opremanju regionalnih citoloških laboratorija, obučavanju citotehničara, usvajanju standarda potrebnih za kvalitetan i pouzdan pregled i naročito organizovanju dalje dijagnostike i lečenja onda kada se kroz skrining počnu otkrivati novi slučajevi prekancera i kancera grlića. Sve ovo što govorim, ponavljam, odnosi se na organizovani skrining koji podrazumeva slanje poziva ženama, na kućnu adresu, da dođu na pregled.

Oportuni skrining u našoj zemlji već postoji, a to znači da će kad žena ode na pregled, svaki ginekolog uzeti Papanikolau test i uraditi sve dalje preglede potrebne za ranu dijagnozu raka. Osnovni problem je to što na ovakve, redovne preglede, odlazi samo oko 20 odsto žena. Moram reći da su nastupi na medijima, televizija i tekstovi u novinama koji poslednje dve godine dosta prostora daju ovoj temi, imali mnogo efekta, jer sada više žena dolazi na pregled, ćešće otkrivamo bolest u ranim fazama i uspešno je lečimo.

Većina žena ipak nema svest o važnosti redovnog odlaska na pregled i mogućnosti ranog otkrivanja raka koji ne mora izazivati nikakve tegobe. Zato se kod nas i radi na uvođenju organizovanog skrininga koji će početi onda kada se završe svi obimni pripremni poslovi. Da se ne bi bilo neopravdano kritično prema onome što se radi kod nas, treba znati da je uvođenje organizovanog skrininga dugotrajan proces koji traje i desetak godina i da takav, organizovani skrining u Evropi ima samo devet zemalja.

Kolika je učestalost humanog papiloma virusa u Srbiji?

Učestalost Humanog papiloma virusa (koji skraćeno označavamo kao HPV) u našoj populaciji je oko deset do 15 odsto. U mlađim godinama, ovaj procenat je i 40, što bi značilo da je svaka druga-treća mlada osoba od 24. godine pozitivna na Humani papiloma virus. Kasnije taj procenat pada i posle 35 godine je svega tri odsto. Oko 80 odsto ljudi u životu ili je imalo, ili ima, ili će imati HPV infekciju. Dobra vest je što je to infekcija koju će zdrav organizam eliminisati sam od sebe. Ostaje, međutim, problem onog broja ljudi, malog broja žena i muškaraca, kod kojih se taj virus ne eliminiše i koji su izloženi i dodatnim faktorima, a od njih su najvažniji slabost imunog sistema, pušenje, druge udružene infekcije, primena oralnih kontraceptiva, nedovoljan unos hranljivih materija, vitamina pre svega… Dakle, svi ti faktori zajedno dovode do toga da HPV infekcija traje, a njenim dugim trajanjem dolazi do promena u ćelijama koje prvo postaju atipične, a iz njih se mogu razviti i maligne ćelije.

Koje žene su najugroženije, pa im se, samim tim, savetuje i veća obazrivost?

Pre svih, žene koje su u većoj meri izložene infekcijama prenosivim seksualnim putem, žene koje imaju veliki broj partnera, pa i žene muškarca koji imaju veliki broj partnerki, žene koje puše, devojke koje su u jako mladom uzrastu počele seksualni život, zato što je time njihov grlić u periodu kada je fiziološki nezreo duže vreme izložen Humanoj papiloma infekciji. Povećan rizik za nastanak prekanceroza i raka grlića imaju i žene koje imaju neke druge bolesti zbog kojih dolazi do pada imuniteta, kao što je infekcija HIV-om, ili one koje moraju primati imunosupresivne lekove.

Ako govorimo o uzrastima i o godištima, rak rlića materice najčešće se javlja od 40 do 50 godina. Ali tada govorimo o invazivnom karcinomu. Vrlo je važno znati da se ovaj karcinom nikada, ili se izuzetno retko razvije odmah kao karcinom. On uvek prolazi fazu koju zovemo „prekanceroza". To je faza u kojoj virus menja ćeliju, ona postaje sve više atipična, ali ne oštećuje tkivo tako da bismo je mogli nazvati malignom ćelijom. Tu fazu možemo otkriti različitim metodama pregleda i lečiti veoma uspešno i sa veoma malim intervencijama.

Na koji način se leči, odnosno tretira rak grlića materice i koliko je važno obratiti se lekaru na vreme?

Kada su u pitanju prekanceroze težeg stepena, njih najčešće nalazimo kod žena i devojaka uzrasta od 24 do 35 godina. Prekancerozne promene razvijaju se sporo. Ako u tom dugom periodu koji imamo na raspolaganju, a reč je o periodu od desetak godina, tokom koga se ćelije postepeno menjaju ne otkrijemo i ne otklonimo promene, onda će jedan broj žena koje imaju prekanceroze dobiti rak. Ali ni tada nije sve izgubljeno, jer i kada se rak otkrije u početnim fazama, dok je u milimetarskim razmerama i dok je lokalizovan samo na grlić - lečenje je potpuno uspešno. Nekada lečenje može biti takvo da kod žene sačuva mogućnost i budućih trudnoća i rađanja, što je za nas koji se bavimo ovim poslom izuzetno značajno i pričinjava nam najveću radost.

Da li infekcija Humanim papiloma virusom daje neke simptome koji bi ženu naveli da ode na pregled?

HPV infekcija najčešće ne daje nikakve kliničke tegobe, ili klinički vidljive manifestacije. Ponavljam, ta infekcija će kod zdravog organizma biti eliminisana sama od sebe i većina mladih ljudi koji možda i imaju infekciju Humanim papiloma virusom biće kroz pola godine ili godinu dana negativni na taj virus, izboriće se protiv njega. U manjem broju slučajeva virus će dovesti do stvaranja promena, bilo bradavica (kondiloma), bilo mikroskopski vidljivih promena koje se mogu uočiti samo ginekološkim pregledom. U tome i leži važnost ginekološkog pregleda. Činjenica da neko ima pozitivan test na Humani papiloma virus, a da nema nikakve kliničke promene, ne znači mnogo. Kod 80 odsto žena će infekcije nestati same od sebe. Ali ako neko primeti da je dobio neki izraštaj, ili neku bradavicu, svakako treba da se javi ginekologu. Ono što je važno i kada treba reagovati, jeste ukoliko se utvrdi da žena ima prekancerozu. Ona onda ide na dodatne preglede i podvrgava se dodatnim dijagnostičkim postupcima na osnovu kojih će se odlučiti šta treba dalje raditi.

Kada bi trebalo početi sa pregledima i koliko često bi trebalo ići kod ginekologa?

Potreba za pregledom počinje onog momenta kada devojka, ili mlada žena, započne seksualne odnose. To je momenat kada bi svako trebalo da počne da vodi računa o sebi. Idealno bi bilo kada bi svaka žena bila svesna da jednom godišnje treba da ode svom ginekologu. Ako ode ginekologu, on će joj sigurno uraditi i Papanikolau test i sve ostalo što podrazumeva proces ranog otkrivanja raka. Većina žena je zdrava, ali ako ode na pregled, njen ginekolog će uraditi sve ono što treba i ona može biti bezbrižna. Taj redovni godišnji pregled, takozvani „oportuni skrining",već se odvija u Srbiji. Mi na primarnom nivou zdravstvene zaštite u ginekologiji imamo veoma dobro obučene lekare. Skrining program koji je pokrenut poslednjih nekoliko godina, uz pomoć medija i javne kampanje, zaista jeste nešto drugo. To je pokušaj nas iz zdravstvenog sistema da pozovemo na pregled i one žene koje kod ginekologa ne dolaze. U Srbiji trenutno samo 15 do 20 odsto žena redovno ide ginekologu. Te žene će nastaviti redovno da odlaze na preglede i bez kampanje, ali cilj zdravstvenog sistema je da natera i onih 80 odsto žena koje ne dolaze na pregled da to ipak učine. Naš cilj, kao zdravstvenog sisema, jeste da pozovemo makar jednom u tri godine sve te žene koje iz straha, ili iz neznanja ne dolaze na pregled, žene starije od 60-65 godina, žene iz seoskih područja, da dođu na ginekološki pregled i da nam tako pomognu da zajedno sačuvamo njihovo zdravlje.