Dik Marti optužio vođe OVK da su 1999. organizovali otimanje ljudi kojima su u Albaniji vađeni organi

Žuta kuća

Čovek koji je otkrio tajne zatvore CIA u Evropi u kojima su mučeni zatvorenici, ponovo je u centru pažnje, ovoga puta zbog istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti optužio je vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) da su 1999. godine organizovali otimanje ljudi kojima su u Albaniji vađeni organi. Njegov izveštaj će 16. decembra biti na dnevnom redu sednice za ljudska prava i zakonodavstvo Saveta Evrope. Ukoliko bude usvojen, Parlamentarna skupština će o njemu raspravljati krajem januara.

U tom dokumentu o trgovini organima, Marti navodi da postoje brojni dokazi i indikacije koje potvrđuju da su Srbi i Albanci bili u tajnim zatvorima na severu Albanije, koji su bili pod kontrolom OVK, kao i da međunarodne snage na Kosovu nisu uradile ništa na rešavanju ovog slučaja, iako su imale dokaze.

Dik Marti u izveštaju navodi da su organi bili vađeni zatvorenicima u klinici na albanskoj teritoriji blizu mesta Fuše Kruje, da bi zatim preko aerodroma u Tirani bili prebacivani u inostranstvo, gde su presađivani bogatim klijentima.

On u izveštaju navodi da su konkretni znaci takve trgovine organima postojali već početkom decenije, oko 2000. godine, ali da nadležne međunarodne vlasti nisu smatrale neophodnim da detaljno ispitaju okolnosti ili su to činile površno i nestručno.

Britanski „Gardijan" piše da je u tom izveštaju premijer Kosova Hašim Tači označen kao šef albanske mafije odgovorne za šverc oružja, droge i ljudskih organa po Istočnoj Evropi. Marti dalje navodi i da su Tačijeve snage gotovo godinu dana nakon završetka rata na Kosovu sprovodile osvetu nad srpskim i romskim stanovništvom, kao i nad Albancima optuženim da su sarađivali sa neprijateljem.

Gardijan piše i da je izveštaj napravljen nakon dvogodišnje istrage i da se u njemu navode podaci do kojih je došao FBI i druge obaveštajne službe.

Izveštaj dalje oslikava stanje u kome su bivši komandanti OVK odigrali ključnu ulogu u kriminalnim aktivnostima u regionu tokom protekle decenije.

Po Martijevim navodima, Tači i četvorica pripadnika Dreničke grupe se konstantno pojavljuju kao „ključni igrači" u izveštajima obaveštajnih službi koje su pratile kriminalne aktivnosti na ovom području.

U izveštaju se, takođe, navodi da Tačijeva „Drenička grupa" snosi veliku odgovornost za postojanje tajnih zatvora i držanje ljudi u njima. Među njima i za zatvorenike prebačene u improvizovane zatvore severno od Tirane gde su ubijani da bi im bili izvađeni bubrezi.

„Čim bi hirurzi koji bi trebalo zaduženi za transplantaciju potvrdili da su spremni za operaciju, zatvorenici su bili dovođeni iz „sigurnih kuća". Onda bi ih pripadnici OVK ubijali jednog po jednog ili grupno, a njihovi leševi automatski prebacivani u hiruršku 'salu'".

U svom izveštaju Marti dalje navodi da su veze između kriminala i najviših državnih institucija na Kosovu toliko brojne i ozbiljne, da je nemoguće ignorisati ih. On dodaje da je „osnovno pravo građana Kosova da znaju istinu, celu istinu, što je i osnovni preduslov za pomirenje na ovim prostorima i budućnost zemlje".

U dokumentu se direktno prozivaju lideri OVK i navodi da se sve dešavalo u periodu po završetku oružanog sukoba u junu 1999. a pre nego što su međunarodne snage bile sposobne da uvedu kontrolu u regionu i uspostave vladavinu zakona.

Prema izveštaju, ova kriminalna aktivnost koja se razvila koristeći posleratni haos, a na inicijativu pojedinih vođa OVK postoji u drugim oblicima sve do danas, što pokazuje istraga koju vodi Euleks na Kosovu o klinici „Medikus".

O trgovini organima otetih nealbanaca na Kosovu 2008. godine izveštavao je B92 u serijalu Tajna žute kuće. Prema dokumentima do kojih je došla ekipa emisije Reakcija, zarobljenici su bili smešteni u vojne kampove, zatvorsku bolnicu i u podrum kuće u selu Riba, poznate kao Žuta kuća. Prema dokumentima našeg Tužilaštva za ratne zločine, u koje je "Vreme" imalo uvid, centri za obuku OVK koji su služili i kao ilegalni zatvori u kojima su smeštani zarobljeni vojnici i civili nealbanske nacionalnosti postojali su u pograničnom delu Albanije i to u: Tropoji, Kukešu, Bajram Curi, Koljšu i rudniku Deva čiji tuneli vode do Kosova. U ovim zatvorima, prema informacijama Tužilaštva, "zarobljeni civili su podvrgavani torturi i mučenju i na njima su vršeni protivpravni hiruški zahvati".

U jednom od tekstova o Žutoj kući, Gardijan navodi da su klijenti iz Kanade, Nemačke, Poljske i Izraela na crnom tržištu za jedan bubreg plaćali i do 90.000 evra.

Podsećamo, na Kosovu su početkom novembra 2008. uhapšena trojica lekara privatne klinike "Medikus". Ova klinika je zvanično imala dozvolu za obavljanje kardiovaskularnih i pregleda bubrega, a zvaničnici kosovske policije su još pre dve godine tvrdili da postoji dovoljno dokaza da je u pitanju "međunarodni lanac kriminalaca koji su privatne klinike na Kosovu koristile za obavljanje transplantacije organa".

Više o ovoj temi čitajte u povezanim člancima

R.S.V.

Ko je Dik Marti Dik Marti je švajcarski pravnik, političar (FDP Liberali ) i bivši državni tužilac u kantonu Tičino. On je član švajcarskog Saveta država (od 1995) i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Rođen je 7. januara 1945, u mestu Sorengo, oženjen je i ima dve ćerke, doktorirao je pravo na Univerzitetu u Njušatelu sa tezom: "Uloga i moć švajcarskog sudije u primeni krivičnih sankcija". Od 1972. do 1975, Marti je radio u Institutu za spoljnu politiku i međunarodno krivično pravo u Frajburgu u Nemačkoj. Godine 1975, Marti je imenovan za državnog tužioca kantona Tičino, a na toj dužnosti je pokazao veliku energičnost u borbi protiv organizovanog kriminala i zloupotrebe droga. Dobio je nagradu časti Departmana za pravosuđe Sjedinjenih Država 1987. Godine 1989. izabran je za člana izvršnog veća kantona Tičino gde je bio direktor odeljenja za finansije, a u 1992. obavljao je rotirajuću funkciju predsednika. Godine 1995, nakon izbora (u kantonu Tičino) za člana švajcarskog Saveznog veća, dao je ostavku na izvršnu funkciju. U Saveznom veću bio je član ključnih komisija za finansije i privredu i poreske komisije. Od 1998 godine član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u kome je član Komiteta za monitoring, a i drugi zamenik predsedavajućeg Komiteta za politička pitanja. Godine 2005, Marti je imenovan da vodi istragu od strane Saveta Evrope o navodnim tajnim zatvorima CIA u Evropi i aktivnosti u njima koje mogu biti kršenje evropskih standarda ljudskih prava. U izveštaju iz juna 2006. najavio je da dokazi pokazuju da je 14 evropskih država pomagalu u vršenju takvih zloupotreba. Drugi deo njegovog izveštaja od 8. juna 2007. nosi naziv Tajna hapšenja i nezakoniti transfer. Marti 14. decembra 2010. treba Savetu Evrope da ponese izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu.