Vreme Evrope – Najbolji evropski univerziteti:
Nisu po Bolonji

Rang-liste najboljih svetskih i evropskih univerziteta prave se svake godine na osnovu različitih kriterijuma i uslova koje treba da zadovolje. Osim toga, brojni su autori, institucije i organizacije koje ovakve liste prave. Zbog toga smo odlučili da se ne držimo nijedne od njih, već predstavljamo pet univerziteta koji se na svim listama nalaze u samom vrhu. Zajedničko im je to da najveći broj njih nastavne programe ne sprovodi u skladu sa Bolonjskim procesom

Ovo je jedan tekst iz dodatka "Vreme Evrope". Tema dodatka: Obrazovanje – Kriza i saradnja Ostali tekstovi: Primena evropskih standarda na obrazovanje u Srbiji; Evropska udruženja za obrazovanje; Bolonjska reforma; Razmena studenata; Studentske međunarodne organizacije Ceo dodatak u PDF-u

Univerzitet u Kembridžu

Univerzitet u Kembridžu (engl. University of Cambridge, neformalno Cambridge University, Cambridge) drugi je najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Njegovo ime se nekada označava sa: Cantab, što potiče od latinskog imena grada Kembridž: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Moto univerziteta je: Hinc lucem et pocula sacra, što na latinskom znači: Odavde svetlost i dragoceno znanje. Univerzitet je osnovala grupa učenjaka koji su 1209. otišli iz Oksforda posle sukoba sa tamošnjim žiteljima. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su vremenom postali značajan deo britanske kulture i istorije. Vekovima se među njima razvijao rivalitet.

Kembridž se u različitim analizama stalno svrstava među pet najboljih univerziteta na svetu, i ocenjuje se kao najbolji evropski univerzitet Univerzitet u Kembridžu je dao 81 dobitnika Nobelove nagrade (do 2008), što je više nego bilo koji drugi univerzitet u svetu. Godine 2008. Univerzitet je imao 8614 nastavnika i 18.396 studenata. Univerzitet je 2006. raspolagao sa 4,1 milijardom funti (7,9 milijardi dolara).

Kembridž je organizovan na principu autonomnih i samoupravnih koledža, koji svi imaju svoju imovinu i prihode. Većina koledža obrazuje studente u širokom spektru akademskih disciplina, iako se neki specijalizuju za pojedine oblasti (recimo, Gonvilov i Kajusov koledž je naročito jak u medicinskim naukama). Na svim fakultetima, školama i odsecima mogu se sresti studenti i nastavnici sa raznih koledža. Fakulteti su odgovorni za predavanja, seminare, istraživački rad i utvrđivanje nastavnog programa. Njih nadgleda poseban savet. Centralnu administraciju univerziteta predvodi vicekancelar (ima funkciju rektora). Biblioteke postoje na svim nivoima, od Univerziteta (Univerzitetska biblioteka Kembridža), preko odseka, do multidisciplinarnih biblioteka u pojedinim koledžima, koje služe uglavnom studentima na osnovnim studijama.

Nastava se odvija po tutorskom principu. Časovi traju oko sat vremena, a grupe studenata su male i imaju od jednog do tri člana. Najčešće, studenti imaju zadatak da urade esej ili zadatak koji se kasnije sa tutorom analizira na času. Ovaj princip jedinstven je za Kembridž i Oksford. U zavisnosti od predmeta, studenti imaju između jedne i četiri tutorske seanse nedeljno. Školska godina podeljena je na tri perioda: od oktobra do decembra, od januara do marta i od aprila do juna.

Švajcarski federalni institut za tehnologiju

Švajcarski federalni institut za tehnologiju (ETH) u Cirihu je univerzitet na kom se izučavaju nauka, tehnika i tehnologija. Kao i njegova sestrinska institucija, Politehnička škola u Lozani, nalazi se pod patronatom Odeljenja za domaće poslove Vlade Švajcarske. ETH se smatra jednim od najboljih univerziteta u svetu i evropskim ekvivalentom američkom MIT-ju. Trenutno je rangiran kao sedmi najbolji svetski univerzitet za sve one koji žele da postanu inženjeri ili naučnici. Među dobitnicima Nobelove nagrade, njih 21 su nekadašnji studenti i profesori ETH-a. Najslavniji među njima je svakako Albert Ajnštajn, a odavde je potekao i prošlogodišnji nobelovac Ričard F. Hek.

ETH je osnivač IDEA lige i Međunarodne alijanse istraživačkih univerziteta i član Evropske mreže industrijskih menadžera. Školu je osnovala švajcarska vlada 1854. godine, sa misijom da obrazuje inženjere i naučnike, služi kao nacionalni centar izuzetnosti za nauku i tehnologiju i obezbeđuje saradnju između nauke i industrije.

Po pravilu, sve rang-liste svrstavaju ETH među prva tri najbolja univerziteta u Evropi i među deset najboljih u svetu. Na čuvenoj Šangajskoj listi 500 najboljih, ETH je 2010. bio na petom mestu. ETH je stekao ovakvu reputaciju najviše zbog sjajnih dostignuća u hemiji, matematici i fizici.

Kao i svaki državni univerzitet u Švajcarskoj, ETH ima obavezu da primi svakog švajcarskog državljanina koji je položio maturu. Strani državljani mogu da pohađaju ETH ako polože prijemni ispit. Pri tome, ne moraju da imaju svedočanstvo o ranijem školovanju.

Tokom prve godine studija nema ispita ni ocenjivanja. Međutim, selekcija se vrši na početku druge godine, kada studenti polažu ispite sa gradivom koje su učili na prvoj. Ako ne postignu dovoljan broj bodova, vraćaju se na prvu godinu. Na ovom ispitu u proseku padne oko 50 odsto studenata. Ispitni metod isti je i na narednim godinama studija, ali je prosečna prolaznost mnogo veća. Posle tri godine studija, studenti stiču zvanje bachelor of science, a za sticanje master diplome potrebna su još tri semestra, od kojih je poslednji predviđen za pisanje završnog rada.

Nastava na ETH je teorijski orijentisana, sa velikom zastupljenošću matematike. Nastava se odvija na nemačkom jeziku.

Univerzitet u Oksfordu

Univerzitet Oksford (eng. University of Oxford, lat. Universitas Oxoniensis) osnovan je 1096. godine. Smatra se najstarijim univerzitetom na engleskom govornom području. Sastoji od 38 nezavisnih koledža i šest stalnih privatnih verskih škola (sa statusom ispod statusa koledža). Studenti koji diplomiraju na Oksfordu dobijaju zvanje Oxon., npr. "John Smith, BA (Oxon.)"

Univerzitet se naglo razvio od 1167, kada je engleskim studentima zabranjeno pohađanje nastave na Univerzitetu u Parizu. Posle sukoba između studenata i lokalnog stanovništva 1209, neki od profesora pobegli su na severozapad, gde su osnovali Univerzitet Kembridž. Od tog vremena su veliki rivali, a ova dva univerziteta ponekad se označavaju zajedničkim nazivom Oksbridž.

Nastava se odvija po tutorskom principu, a zanimljivo je da studenti mogu da odaberu koji god žele jezik na kom će pratiti nastavu. Kao i u Kembridžu, i ovde je akademska godina podeljena na tri perioda. Do 1960. na Oksfordu su bile obavezne školske uniforme, ali i danas se mogu videti studenti koji ih nose.

Procedura prijema na Oksford obavlja se na svakom koledžu posebno, kako bi se obezbedilo da zaista najbolji upišu ovaj univerzitet. Studentima nije dozvoljeno da u istoj školskoj godini konkurišu i na Oksfordu i na Kembridžu. Selekcija se bazira na postignutim rezultatima na testovima, pisanom radu koji šalje kandidat, reputaciji srednje škole iz koje dolazi i intervjuima koje sa kandidatima rade tutori. Termini za prijavu na Oksford su nešto ranije nego za druge univerzitete u Velikoj Britaniji.

Univerzitet u Edinburgu

Osnovan 1583, duboko utkan u samo tkivo prestonice Škotske, pod zaštitom je Uneskoa, jer je smešten u stari deo grada, gde mu pripada nekoliko zgrada. Četvrti je univerzitet osnovan u Škotskoj i veoma zaslužan za reputaciju koju Edinburg ima u svetu. Svake godine za upis na Edinburški univerzitet prijavi se oko 47.000 kandidata, što ga čini trećim najpopularnijim u Ujedinjenom Kraljevstvu. Na jedno mesto konkuriše dvanaest kandidata. Među njegovim studentima i nastavnicima bili su Čarls Darvin, Dejvid Hjum, Adam Smit, bivši britanski premijer Gordon Braun, potpisnici američke Deklaracije o nezavisnosti Džon Viderspun i Bendžamin Raš, matematičar Aleksandar Grejem Bel, pisci Artur Konan Dojl, Robert Luis Stivenson i Valter Skot, a Univerzitet može da se pohvali i sa devet dobitnika Nobelove nagrade.

Godine 2002, Univerzitet je reorganizovan, pa je umesto dotadašnjih devet fakulteta, podeljen na tri koledža: Koledž za humanističke nauke, Koledž za medicinu i veterinu i Koledž za nauku i inženjerstvo, a unutar svakog od njih funkcionišu škole za različite oblasti.

Univerzitet u Oslu

Univerzitet u Oslu najveći je i najstariji univerzitet u Norveškoj. Osnovan je 1811. godine i organizovan po modelu koji je tada primenjivao Univerzitet u Berlinu. Tada je nazvan Univerzitet kralja Frederika, a današnje ime dobio je 1939. godine.

Sastoji se od fakulteta za teologiju, pravo, medicinu, humanističke nauke, matematiku, prirodne nauke, stomatologiju, društvene nauke i obrazovanje. Pravni fakultet nalazi se u starom delu grada, kod kapije kralja Johana, u blizini kraljevske palate, dok je ostatak univerziteta smešten u oblast Blindern, sagrađenu 1930, a Medicinski fakultet nalazi se na nekoliko lokacija u blizini bolnica u Oslu.

Trenutno ima oko 27.000 studenata i 4600 nastavnika. Smatra se vodećim univerzitetom u Skandinaviji.

Do osnivanja Univerziteta, studenti iz Norveške mogli su da pohađaju samo Univerzitet u Kopenhagenu. Nakon raspada dansko-norveškog saveza 1814. godine, pokidane su bliske veze između ove dve zemlje. Univerzitet u Oslu bio je jedini u Norveškoj do 1946, i do tada je jednostavno nazivan "Univerzitet".

dodatak pripremila: jovana gligorijević

Ovaj članak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. Projekat ("Vrline života u porodici evropskih naroda") finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.