VREME 1046, 20. januar 2011. / KULTURA
In memoriam – Elen Stjuart, La Mama (1919–2011):
Besmrtna Mama
Vest o smrti Elen Stjuart strašno me je potresla. Sigurna sam da nisam bila jedina koja je znala njene godine, a koja je od Elen očekivala sve drugo osim smrti. Iskreno sam verovala da je ona BESMRTNA.
Sve u svom umetničkom životu i karijeri dugujem njoj. Od prvog trenutka kada su me Caca i Branko, Slobodanka Aleksić i Branko Milićević, upoznali sa La Mamom, znala sam da sam izuzetno povlašćena. A sve se odigralo u trenutku. Dug prodoran pogled. Pogled kome ne možeš umaći. Pogled koji prodire duboko u dušu i ispitivački luta njom. Pogled koji vidi i tvoju prošlost, i sadašnjost i budućnost! Pratilo ga je njeno čuveno mrmljanje: "M, M, M... M." I gotovo. Bila sam član njene velike porodice. La Mama KIDS. Tako nas zovu u celom svetu. Privilegovana deca MAJKE, koja nam je neprekidno davala, a ništa od nas nije tražila.
Stalno je sa ponosom ponavljala: "Sva moja deca su dobro vaspitana." Svi smo naučili šta to znači. Neprekidan rad, stalno učenje, skromnost i poštenje, ma koliko da smo se uzdigli u pozorištu. Sakupljala nas je po čitavom svetu, mlade. Davala nam krila i puštala da letimo, svako svojim putem. A ona je neprekidno bdila nad nama i dodavala vetar u naša krila. Nikada nije tražila da ostanemo vezani za pozorište LA MAMA.
Godine 1998. bila sam već decenijama prvakinja Narodnog pozorišta, pozvala me je na tri meseca na rad i učenje u njen centar u Spoletu.
"Mama, ja imam već 50 godina", rekla sam joj. Ošinula me je pogledom: "Marš na vežbe! Stariti se ne sme!" I ja sam tri meseca vežbala od 9 ujutro do 22 uveče.
Dolazila je u Beograd, obično iznenada. Kada smo Caca, Branko ili ja imali privatnih problema – pojavi se, reši ih i odleti dalje. Gledala je naše predstave. Neprekidno je putovala svetom. Režirala. Skupljala nova iskustva i saznanja i prenosila ih s kraja na kraj planete. Stalno nas je upoznavala jedne sa drugim: "Ovo ti je brat, možeš mu se uvek obratiti! Ovo ti je sestra..."
Pre dve godine, kad je poslednji put bila u Beogradu, došla je na lečenje, poverila mi je da jedino u Beogradu na celom svetu ne oseća dah smrti. Rekla sam joj "pa ostani, brinućemo o tebi". Ona se nasmejala: "Ti si luda, moram na Tajland, imam režiju." Caca, Branko i ja smo je vozili na aerodrom. Celim putem je pevušila "moja deca su sa mnom, Caca, Branko i Boba su sa mnom". Tako je i otišla pevajući.
Zvala sam je kad god mi je trebao savet. Uvek sam ga dobila. Naučila me je da ne moram uvek da okrećem brojeve telefona da bih razgovarala sa njom. "Ti imaš tu moć. Razvij je!" Naučila me da naša priča nema kraja. Um i energija ne umiru. Ostaju večno. Hvala ti, Mama. S ljubavlju,
Dobrila Stojnić
| La Mama – prilozi za biografiju Čitulja bi mogla da glasi ovako: "U četvrtak 13. januara u bolnici ‘Bet Izrael’ u Njujorku posle duge bolesti srca u svojoj 91. godini preminula je La Mama. Njena deca Robert de Niro, Al Paćino, Bet Midler, Nik Nolti, Ričard Drajfus, Deni de Vito, Harvi Kajtel..." Za njeno ime će ostati vezan pozorišni eksperiment, multikulturalizam i levičarski duh ‘68. Elen Stjuart se obrazovala da bude učiteljica u Arkanzasu, po prelasku u Njujork završila je dizajnersku školu i bila je modna dizajnerka. Nije imala pozorišno iskustvo, čak ni interesovanje za pozorište. Godine 1961. u jednom podrumu u Ist Vilidžu u Njujorku – osnovala je kafe s crvenim zidovima u koji je moglo da stane 25 osoba. Dozvolu za rad je dobila za kafić jer su sanitarni uslovi bili niži za kafe nego za pozorište. To kultno mesto s tamnocrvenim vratima na zidu od cigle više ne postoji, u međuvremenu je srušeno zbog "urbanističkih uslova". Prve posetioce su bukvalno dovlačili sa ulice da bi im prikazali komade Tenesija Vilijamsa, Judžina O’Nila, Fernanda Arabala. Komade su igrali jednu nedelju, od srede do subote. Posetioci su posluživani kafom i kolačima, a honorar za glumce je skupljan u šeširu koji je kružio. Svi su je zvali "mama", tako je nastao naziv Cafe La MaMa, koji je prerastao u pozorišno pribežište. Komšiluk je pokušavao da zatvori to mesto, tvrdili su da Elen vodi javnu kuću. Tokom prve godine kafe je zatvaran i otvaran deset puta, Elen je hapšena dva puta. La Mama je bila menadžer, inspirator, pres ataše, ona koja obezbeđuje pare, vođa puta, čuvar, a često je sama čistila i trotoar ispred pozorišta. Posle je sve to preraslo u kompaniju La MaMa Experimental Theatre Club, La Mama, eksperimentalni pozorišni klub. Uz pomoć donacije Fordove fondacije izgradila je pozorište od 99 sedišta na novoj adresi. Živela je na spratu iznad pozorišta. Godine 1974. napravila je i Aneks, pozorište od 292 sedišta u jednom napuštenom tv-studiju. La Mama je pružila "sigurnu kuću" artističkim inovatorima, piscima i glumcima koji nisu pripadali takozvanom mejnstrimu. Radili su za male plate, igrali za jeftine ulaznice, taj niskobudžetni pozorišni eksperiment je nazvan Off Off Broadway. Bilo je, inače, u to vreme nekoliko takvih kafe-pozorišta ili kabarea. Americi su na tom mestu otvarana vrata evropskog avangardnog teatra 20. veka – igrali su Jiržija Grotovskog, Tadeuša Kantora, Pitera Bruka i Harolda Pintera. Rumunski reditelj Andrej Šerban je kod La Mame Americi ponovo otkrivao grčku tragediju u Fragmentima grčke trilogije u koje je inkorporirao Medeju, Trojanke i Elektru. To mesto je predstavljalo i multikulturni kaleidoskop, tu je igrana eskimska Antigona, korejski Hamlet. La Maminom decom se može nazvati čitava galerija sjajnih glumaca kao što su Robert de Niro, Al Paćino, Bet Midler, Nik Nolti, Ričard Drajfus, Deni de Vito, Harvi Kajtel. Tom pozorištu za uspon mogu da zahvale pisci Sem Šepard, Landford Vilson i reditelji Robert Vilson "Genije iz Ajove", Piter Šuman i Džozef Čajkin, koji je osnovao čuveno Otvoreno pozorište (Open Theater). La Mama je bila magnet za avangardne pozorišne trupe kao što je Pariska grupa Pitera Bruka. U velike događaje vezane za trupu La Mama spada svakako izvođenje Medeje u Šerbanovoj režiji u ruinama u Balbeku, u Libanu 1972. Satelitski je prenošena od Tel Aviva do Tokija. Trupe s nazivom La Mama postoje u Bostonu, Amsterdamu, Bogoti, Izraelu, Londonu, Melburnu, Maroku, Minhenu, Parizu, Tokiju, Torontu i Beču. Iz La Maminog "of of Brodveja" ponikli su svetski megahitovi, među kojima je svakako ona generacijska globalna šifra, iz ‘60-ih, mjuzikl Kosa, prvi put izveden 1967. u njenom eksperimentalnom pozorištu. Elen Stjuart je oživela i Cotton Club u Harlemu, režirajući taj kultni film. La Mama je petnaestak puta dolazila u Beograd, bila je na Bitefu s predstavama Trojanke i Arden od Saveršana. U vreme kada je Beograd bio otvoren za svet i zahvaćen duhom ‘68. ostavila je snažan pečat u umetničkim krugovima, a i u duhu ovog grada.
M. M.
|