Promena Ustava:
Branitelji i reformatori

Najradikalniji reformatori su oni koji zagovaraju ideju da Srbija mora da se oslobodi balasta, formulisanog preambulom Ustava koja Kosovo definiše kao deo države Srbije

Imamo Ustav, koji smo usvojili pre četiri godine, a sada bi praktično svi da ga menjaju, pa i one političke stranke koje su ga i pisale. Promeni Ustava protive se samo DSS i SRS, mada ni u SPS-u nisu oduševljeni najnovijim inicijativama. Koliko sutradan po usvajanju "Mitrovdanskog ustava", koji je dobio referendumsku podršku u oktobru 2006, čuli su se zahtevi za promenu tek donetog dokumenta. Danas su i stranke vladajuće koalicije i partije opozicije saglasne da je potrebno promeniti Ustav Srbije, iako su im razlozi zbog kojih to traže različiti. Jedni kažu da je to "trajno rešenje kosovskog problema", drugi su promenu zbog "smanjenja broja poslanika", neki zbog decentralizacije i uspostavljanja srednjeg nivoa vlasti, a nekima je motiv za promenu smanjenje državne uprave ili pojeftinjenje administracije, dok je za neke to regionalizacija države.

Čak i gejevi traže legalizaciju brakova, a za to je potrebno da se promeni i član 62. Ustava, koji definiše pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, ali samo kao zajednicu muškarca i žene. "Tražimo da definicija bude polno neutralna, kako bi ostavila mogućnost da se jednog dana legalizuju istopolni brakovi. Tražimo i da se u članu 21. doda seksualna orijentacija kao osnov po kome je zabranjena diskriminacija, jer ona jedina nije navedena", kaže gej aktivista Predrag Azdejković.

Iz DSS-a poručuju da bi opozicija trebalo da ima jasan i odlučan odgovor na ekonomska i državna pitanja, a ne "da prioritet daje efemernostima." Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, pita "zar je moguće da se Ustav menja samo zbog broja poslanika, a da se time nijedno važno pitanje ne rešava". On kaže da je priča o promeni Ustava odvraćanje pažnje od osnovne ideje. "Mogući scenario je sledeći: kada vlast dođe u ćorsokak, a zemlja pred kolaps, pokrene se pitanje ustavnih reformi. Pošto je svima već sada jasno da ustavne reforme ne mogu proći u Skupštini, biće to odličan alibi za raspisivanje izbora", procenio je Aligrudić (podsetivši još i da su, u vreme usvajanja aktuelnog ustava, "DS i SRS bili protiv podele Srbije na regione").

POČETAK: Predsednik Republike Boris Tadić neočekivano je pomenuo promenu Ustava 30. aprila 2009. godine u intervjuu "Večernjim novostima". Takoreći iznebuha, Tadić je u prazničnom, prvomajskom intervjuu, ocenio da je "potrebno promeniti izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka, kao i Ustav u nekim delovima, kao što je deo koji definiše broj poslanika. Vrlo brzo će doći vreme da otvorimo i to pitanje, da promenimo i poboljšamo naš ustav kada je tema regionalizacije u pitanju", što sada ponavljaju deo opozicije i G17 plus.

Na sednici Glavnog odbora DS-a, održanoj 30. maja 2009, predsednik Tadić je ublažio svoju prvobitnu inicijativu ustavne promene idejom o dvofaznoj regionalizaciji Srbije (prva faza do 2013. godine, a druga do 2020), od koje bi građani Srbije trebalo da očekuju boljitak u životu: "Ustav koji imamo je dobra osnova za dograđivanje i poboljšanje, i naš osnovni ustavni akt nije Sveto pismo, već može da se dorađuje da bi građanima obezbedio bolji život, a državi veću stabilnost."

U ono vreme, kako se moglo i očekivati, opozicija je Tadićevu izjavu dočekala na nož. Gunđanja i nezadovoljstva su se čula i iz redova vladajuće koalicije. I analitičari su zaključili da se šansa za skupljanje dvotrećinske većine glasova, potrebne za promenu Ustava, u tom trenutku nalazi samo u domenu teorije.

Od tadašnje napomene predsednika države prošlo je godinu i po dana, a od strane vlasti još nema nagoveštaja u kojem pravcu bi se menjao Ustav, niti da li će biti javne rasprave. A kada je vlast nesigurna i kada okleva, podrazumeva se da njenu ideju preuzimaju drugi da bi je prilagodili svojim političkim potrebama.

Tako se desilo da su aktuelni zahtevi za promenom Ustava koji se čuju u našoj političkoj svakodnevici definisani kroz populistički argument i tvrdnju da je za probleme kriv parlament – jer ima višak poslanika, i vlada – jer je glomazna. Najagilniji zagovornik takve ideje je Tomislav Nikolić, pa njegov SNS na ulici i mitinzima podgreva atmosferu za promenu Ustava, odnosno smanjenje broja poslanika i ministarstava jer bi to olakšalo teret krize.

Njegovi politički protivnici su te zahteve protumačili kao usmeravanje političkog nezadovoljstva i nepoverenja, ne toliko protiv brojnosti poslanika u parlamentu koliko protiv vlasti koju oličavaju Demokratska stranka, njeni funkcioneri i koalicioni partneri. Tako da se po njima naprednjačka borba za novi ustav svodi se na borbu za vlast, a kod građana podstiče odijum prema parlamentarizmu i ionako veliko nepoverenje u institucije.

Iz tabora vlasti stižu odgovori da je ovako postavljeno pitanje Ustava "nepripremljeno, neodgovorno i u marketinške svrhe formulisano". Novoizabrana potpredsednica DS-a Jelena Trivan ocenjuje da pitanje "da li i šta treba da se menja, treba da se utvrdi u javnoj i stručnoj debati, da bi država iz toga izašla uređenija, a ne neka stranka profitirala". I njen koalicioni partner, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i lider PUPS-a, poručuje da promene Ustava "nisu prolećno krečenje stana. Taj posao se ne može raditi na brzinu, bez prethodno precizno utvrđenih principa na kojima ustavna rešenja moraju da budu zasnovana."

S druge strane, većina stranaka vladajuće koalicije takođe se zalaže za reformu najvišeg pravnog akta, mada su daleko od konsenzusa o tome šta bi zapravo trebalo da se menja.

Lider naprednjaka Tomislav Nikolić, sredinom januara ove godine, predao je u Skupštini Srbije 304.580 potpisa građana za promenu Ustava Srbije, odnosno zahtev za smanjenje broja poslanika republičkog parlamenta sa 250 na 125. Vlast najavljuje da će blokirati zahtev SNS-a i objašnjavaju da je to čisto stranačka aktivnost, "podgrevanje stranačkog života. Mislim da to rade isključivo zbog toga što pokušavaju da održe svoje stranačko i biračko telo aktivnim, a i sami znaju da ta akcija, tako izvedena, nema nikakav efekat sa stanovišta priželjkivanog rezultata", rekla je Tanjugu Nada Kolundžija, šefica parlamentarne grupe DS-a.

USTAVOREFORMATORI: Da bi Ustav Srbije trebalo menjati u prethodnom periodu, pored SNS-a, izjasnili su se i DS, LDP, URS (G17 plus), SPO i LSV, dok su protiv DSS i radikali. Skoro svi se slažu da Ustav Srbije iz 2006. ima priličan broj manjkavosti i nedorečenosti, poput nedovoljne decentralizacije zemlje i odnosa međunarodnog i domaćeg prava. Tema regionalizacije i decentralizacije ključna je za URS i SPO, a LDP, SPO i LSV smatraju da bi trebalo menjati i preambulu posvećenu Kosovu i Metohiji.

Najradikalniji reformatori su oni koji zagovaraju ideju da Srbija mora da se oslobodi balasta, formulisanog preambulom Ustava koja Kosovo definiše kao deo države Srbije. Čedomir Jovanović, lider LDP-a, kaže da nije za promenu preambule, već za promenu celog Ustava: "Ne može nikakva, stara ili nova preambula, da bude zamena za život. LDP je za potpuno drugačiji Ustav, ali do njega se može doći samo afirmacijom vrednosti koje kao zemlja zaslužujemo."

Slično misli i predsednik SPO-a Vuk Drašković, koji smatra da Ustav i njegova preambula vežu noge Srbiji i da bez suštinskih izmena nema ni ubrzanog puta ka evropskim integracijama. Početkom avgusta 2010. godine Vuk Drašković je rekao da je "promena Ustava neizbežna ako mislimo da skinemo lance Srbiji".

Na takve zahteve demokrate i socijalisti odgovaraju "državnim razlozima" i tvrde da bi uoči pregovora o KiM promena preambule bila potpuno kontraproduktivna. Inicijativa da se izmeni taj deo Ustava je politički neozbiljna, objašnjava Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a. "Korekcija preambule ni na koji način nije dobrodošla i ona bi nam oslabila spoljnopolitičku poziciju." Sa takvom argumentacijom slažu se i Dinkićevi regionalisti iz G17 plus, jer po njima ima prečih stvari koje treba izmeniti u Ustavu. "Srbija može da pregovara i sa međunarodnom zajednicom i sa kosovskim Albancima bez promene preambule. Nužnije je da izmenimo odredbe koje se odnose na regionalizaciju i na promenu broja poslanika", objasnio je njihov poslanik Željko Ivanji.

Zanimljivo je da se, po ovom pitanju, sa demokratama, socijalistima i G17 plus slaže i lider naprednjaka Tomislav Nikolić, koji kaže da njegova stranka ne pomišlja da ulazi u opasnu avanturu izmene duha Ustava. "Iza ovog dokumenta stali su svi politički faktori, pa i upokojeni patrijarh Pavle. Sa tim se ne smemo igrati. Ako neko iz vlasti, sada pod pritiskom pomišlja da "čačka" po preambuli, neka na nas ne računa", rekao je Nikolić za "Večernje novosti" 15. septembra prošle godine.

Uostalom, promena preambule je za sada – nemoguća misija, jer da bi se promenila, potrebna je dvotrećinska podrška u parlamentu i potvrda većine izašlih birača na državnom referendumu. (Vidi okvir "Procedura za promenu ustava").

Smanjenje broja poslanika nije sporno, i što demokrate sa posebnim zadovoljstvom ističu, predlog je prošle godine stigao od Borisa Tadića.

Dragan Šutanovac je izjavio da je "dobro je što danas opozicione stranke prate predsednika države Borisa Tadića, koji je pre nekoliko meseci rekao da je Srbiji potreban manji i kompaktniji parlament i manja vlada. Svakako, po veličini Srbije i po broju stanovnika, 250 poslanika je mnogo", rekao je Šutanovac u decembru 2010, nakon dobijanja NALED-ove nagrade za reformatora godine.

Dragoslav Grujić