Slučaj Veselina Vukotića (2):
Pravne igre bez granica

Kako je Vesko Vukotić, osim srpsko-crnogorskog, postao evropski problem

Pojavili su se novi momenti u slučaju Veselina Vukotića zvanog Vesko, legendarnog lika iz udbaško-kriminalnog miljea devedesetih godina. Vukotić, koji je pravosnažno osuđen zbog jednog ubistva, a vodi se kao osumnjičeni za bar još dva, postao je predmet spora između srpskog i crnogorskog pravosuđa, a mogao bi, kako se čini, da postane predmet rasprave čak i u Evropskom parlamentu.

Da podsetimo: za Vukotića se veruje da je zajedno sa Darkom Ašaninom i Andrijom Lakonićem učestvovao u ubistvu kosovskog emigranta Envera Hadrija u Briselu februara 1990. godine, gotovo izvesno po nalogu jugoslovenske tajne službe. Mesec dana kasnije, međutim, u beogradskom klubu "Nana" došlo je do obračuna između pomenute trojice, tokom koga je Lakonić ubijen. Ubistvo je u prvi mah pripisano Ašaninu, ali je on na sudu oslobođen. Za Vukotićem, koji je pobegao u inostranstvo, bila je raspisana poternica.

Uprkos poternici, Vukotić se tokom devedesetih diskretno vratio u zemlju i u Novom Sadu otvorio kockarnicu u kojoj je rado zalazila tadašnja politička elita. Morao je opet da beži u inostranstvo nakon što je u novembru 1997, u kafiću u Prčanju kod Kotora, ubio pomorskog kapetana Duška Boškovića. Sud u Nikšiću ga je zbog toga u odsustvu osudio na dvadeset godina zatvora, a nešto kasnije i zbog jednog starog pokušaja ubistva u Nikšiću. Devet godina kasnije, 2006, uhapšen je u Španiji, sa hrvatskim pasošem na tuđe ime, a zatim izručen Belgiji zbog sumnje u ubistvo Hadrija.

Vukotić je skoro dve godine proveo u belgijskom pritvoru, ali kako tužilac do tada nije uspeo da podigne optužnicu, izručen je Srbiji, čije je državljanstvo u međuvremenu dobio. Upućen je na izdržavanje kazne u zatvor u Sremskoj Mitrovici, na osnovu presude nikšićkog suda. Ubrzo je, međutim, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja (srčani udar i operacija) pušten na slobodu, a u međuvremenu je podneo zahtev da mu se za ubistvo Boškovića ponovo sudi u Novom Sadu, u sudu koji je na osnovu mesta prebivališta nadležan za ovaj slučaj. Taj zahtev mu je odobren, a crnogorske vlasti su se saglasile i poslale najpre kopiju, a zatim i original Vukotićevog predmeta novosadskom sudu.

Tek nakon što je Vukotić krajem decembra prošle godine nakratko uhapšen u Novom Sadu, javnost je saznala da se nalazi na slobodi, i to je izazvalo mnogo pitanja. Nagađalo se da je pušten zbog uticaja tajnih službi, ali i da je spreman da srpskim vlastima prenese sve što zna o sprezi mafije i politike u Crnoj Gori. Naš list je 13. januara ("Vreme" broj 1045) opširno pisao o ovom slučaju; tada smo nagovestili mogućnost da Vukotić postane predmet srpsko-crnogorskog političkog spora i upliva tajnih službi u pravosuđe.

Stvari se, izgleda, kreću upravo u tom pravcu. Uprkos činjenici da je crnogorsko pravosuđe već prosledilo Vukotićev predmet Srbiji, Crna Gora je 18. januara zatražila Vukotićevo izručenje kako bi mu se sudilo tamo. Crnogorci su ovaj zahtev podneli na osnovu netom potpisanog Ugovora o međusobnom izručenju sopstvenih građana, koji je sa Crnom Gorom potpisan krajem prošle godine, i na osnovu koga je već uhapšeno i izručeno nekoliko lica. Istovremeno, na račun Srbije su putem medija upućene optužbe da pruža utočište okorelom ubici, ali i da Vukotića sprema za krunskog svedoka u nekom budućem "političko-mafijaškom procesu", sa jasnom aluzijom na Stanka Caneta Subotića i njegove poslovne partnere.

Tvrdnjama da Srbija i njene tajne službe nešto mute sa Vukotićem pridružila se i familija pokojnog Duška Boškovića, koja je uz podršku grupe intelektualaca i javnih radnika iz Beograda uputila otvoreno pismo predsedniku Borisu Tadiću, sa zahtevom da odmah uhapsi Vukotića i izruči ga Crnoj Gori (videti okvir). U međuvremenu se u kampanju uključio i Jelko Kacin, međunarodni izvestilac Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu. "Vrlo pažljivo pratim dešavanja oko slučaja Veselina Vukotića, pa i one druge kao npr. Šarića, jer se upravo na ovakvim slučajevima najbolje vidi efikasnost pravosuđa i odsustvo uticaja politike i službi bezbednosti na rad ovih organa. Uz sve pravne zavrzlame, deluje čudno da se čovek optužen za višestruka ubistva koji je bio blizak saradnik tajne policije za vreme Miloševića, nađe na slobodi iako je pravosnažno osuđen u odsustvu za ubistvo", rekao je Kacin u izjavi za naš list, dodajući da su odredbe ugovora o izručenju između Srbije i Crne Gore "vrlo jasne". "S druge strane, priče koje se mogu čuti ovih dana i u srpskim i u crnogorskim medijima o tome šta sve Vukotić može reći i otkriti o umešanosti zvaničnika obe države u kriminalne aktivnosti tokom devedesetih, zapravo je irelevantno. Vukotić mora da prođe kroz fer suđenje i da odgovara za sve ono što je počinio ukoliko se utvrdi da je kriv."

Ministarka pravde Republike Srbije Snežana Malović kaže za "Vreme" da "Srbija ne krši niti namerava da krši nijedan međunarodni sporazum, pa ni onaj sa Crnom Gorom". Ona je objasnila da će konačna odluka o tome da li će Vukotić biti izručen biti doneta nakon što se o crnogorskom zahtevu izjasni Vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu. Sledi žalbeni postupak pred Apelacionim sudom, a Ministarstvo će stav zauzeti na samom kraju procedure, rekla je Malović. Vukotićev branilac Zdenko Tomanović tvrdi, pak, da se Srbija pravno obavezala Belgiji da njegovog klijenta neće izručiti trećoj zemlji, pa ni Crnoj Gori.

Slučaj Veselina Vukotića dodatno je iskomplikovan zahtevom za izručenjem, jer se on sada nalazi u trostrukom pravnom statusu: istovremeno je osuđenik na (privremeno prekinutom) izdržavanju kazne; optuženi koji čeka obnovljeno suđenje; a sada je još i predmet ekstradicionog postupka. Spor se tek zahuktava, a njegova politička i međunarodna dimenzija raste. To ne može biti dobro ni za pravdu ni za ionako ne baš besprekoran ugled srpskog pravosuđa.

Dejan Anastasijević