EU – Napuštanje školovanja:
Izneverena deca

Prema podacima Eurostata, u Evropskoj uniji školu tokom srednjeg obrazovanja napušta oko 14,4 odsto mladih od 18 do 24 godine. Svaki peti petnaestogodišnjak u Evropi ima problema sa čitanjem i pisanjem na nivou koji je potreban za dobijanje posla

U zemljama Evropske unije oko šest miliona mladih godišnje napusti školu i nikada ne završi srednje obrazovanje. Prema podacima koje je nedavno iznela Evropska komisija, najveći broj njih je nezaposlen i živi od socijalne pomoći. Kako se navodi u saopštenju Komisije, rano napuštanje škole negativno utiče na privredni rast, situaciju u društvu i predstavlja ozbiljnu prepreku za ispunjenje plana EU o održivom razvoju, u kom bi trebalo da učestvuju svi društveni slojevi. Prema podacima Eurostata, u Evropskoj uniji školu tokom srednjeg obrazovanja napušta oko 14,4 odsto mladih od 18 do 24 godine. U grupi mladih koji nemaju srednje obrazovanje, tek oko 17 odsto njih završilo osnovnu školu.

Plan Evropske unije je da se do 2010. procenat mladih koji rano napuštaju školovanje smanji na deset odsto. Za realizaciju ovog cilja, Evropska komisija je napravila plan o kom će ministri obrazovanja EU raspravljati u maju. U sedam zemalja članica (Austrija, Češka, Finska, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija) procenat mladih koji napuštaju školu već je 10 odsto, što je cilj EU za 2020. U tri zemlje članice, Malti, Portugaliji i Španiji, procenat mladih koji napuštaju školovanje viši je od 30 odsto. Prema podacima Komisije, u gotovo svim zemljama od 2000. godine naovamo zabeležen je trend opadanja broja mladih koji napuštaju školovanje.

Kako se navodi u planu Komisije, za rešavanje ovog problema nije dovoljna promena obrazovne politike. Neophodni su konkretni koraci, prilagođeni uslovima na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Potrebna je prevencija, koja podrazumeva da se deci u što ranijem uzrastu pomogne u učenju i da se izbegnu uslovi koji mogu da ih podstaknu da rano odu iz škole, poput ponavljanja razreda i izostanka pomoći učenicima koji se školuju na jeziku koji nije njihov maternji. Tokom školovanja se mora reagovati u slučaju da se pojave problemi, poput neopravdanog izostanaka sa časova i loših rezultata. Potrebno je dati i "drugu šansu" u slučaju problema, što podrazumeva i dodatne časove u školi i mogućnost za mlade da se nakon pauze vrate na školovanje i obuku.

U rešavanju tog problema mogu pomoći i saradnja među članicama EU, međusobno informisanje o koracima koji pomažu u smanjenju procenta mladih koji napuštaju školovanje i bolje korišćenje evropskih fondova u te svrhe. "Smanjenje udela osoba koje rano napuštaju škole u Evropi za samo jedan procentni poen donelo bi pola miliona kvalifikovanih mladih ljudi svake godine. Većina zemalja EU napredovala je u smanjejnu broja mladih koji napuštaju školu sa niskim nivoom obrazovanja, ali se još mora raditi na tom polju", kazala je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliu prilikom predstavljanja izveštaja Evropske komisije.

U prevenciji ranog napuštanja školovanja, EU već preduzima korake. Nedavno objavljena studija mreže Eurydice o ponavljanju razreda u zemljama EU pokazala je da praksa ponavljanja postoji i primenjuje se u većini zemalja, ali da se održava zahvaljujući duboko ukorenjenom ubeđenju zajednice, a ne zato što je zaista efikasna za prevazilaženje teškoća u učenju.

Vasiliu je istovremeno upozorila da svaki peti petnaestogodišnjak u Evropi ima problema sa čitanjem i pisanjem na nivou koji je potreban za dobijanje posla, u poređenju sa šest odsto u Južnoj Koreji, deset odsto u Kanadi i 14 odsto u Japanu: "Izneverili smo ovu decu i moramo odmah da preduzmemo akciju", izjavila je ona. Procenjuje se da skoro trećina radno sposobnih odraslih osoba u EU, što je 80 miliona ljudi, poseduje nizak ili osnovi stepen pismenosti. "Mnogi ljudi jednostavno ne mogu da se nose sa svakodnevnim zahtevima društvenog i ekonomskog života", rekla je Vasiliu. Stručnjaci prognoziraju da će se na evropskom tržištu rada dogoditi veliki pad potražnje za nekvalifikovanom radnom snagom, te da će procenat potražnje za visokokvalifikovanim radnicima u narednih deset godina porasti sa sadašnjih 29 na 35 odsto. Da bi poboljšala pismenost građana, EU je osnovala ekspertski panel sa holandskom princezom Lorentijen na čelu, koja je i izaslanik UNESKO-a za pismenost. Ova komisija će do sredine sledeće godine sastaviti predloge za poboljšanje situacije u oblasti opismenjavanja stanovništva.