Obrazovanje za XXI vek:
Vesti

Veće školarine

Više od deset fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo je veće školarine o čemu će od ove godine prvi put mišljenje i saglasnost dati Vlada Srbije. Stomatološki fakultet povećaće iznos za upis sa 180.000 na 240.000 dinara, ako Vlada to odobri, dok će za prijem na Filozofski morati da se izdvoji 130.720 dinara, umesto nešto više od 118.000. Brucoši Tehnološko-metalurškog fakulteta najverovatnije će umesto 60.000 dinara morati da plate 72.000, dok će za upis na Učiteljski biti potrebno 10.000 dinara više, jer će školarina koštati 90.000. Veće školarine predložili su i Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Geografski, Pravni, Matematički, Hemijski i Pravoslavni bogoslovski fakultet. Dekani fakulteta kao opravdanje za takav potez navode da školarine nisu menjane poslednjih godina zbog ekonomske krize, smatrajući da ove škole ne treba da budu socijalne ustanove. Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević preporučio je na nedavnoj sednici Senata UB da se školarine ne povećavaju ili da to bude samo u visini inflacije. Na sednici je bilo i dekana koji su se protivili većim iznosima školarina. Univerzitet u Beogradu predložio je da upiše nešto više od 14.000 budžetskih i samofinansirajućih brucoša, približno kao i prošle godine.

Napuštanje, izostanci, jedinice

Poražavajući podaci Foruma beogradskih srednjih stručnih škola govore da 11 odsto srednjoškolaca u tim ustanovama u prestonici ne završi srednju školu. Veliki je broj jedinica i izostanaka. Prema istom izvoru, svaki treći učenik ima jednu ili više jedinica, a najviše je nedovoljnih ocena iz fizike, matematike i hemije, rekao je Tanjugu predsednik foruma Milorad Antić, navodeći podatke za 51 srednju stručnu školu – medicinske, mašinske, pravne, ekonomske struke. Na kraju prvog polugodišta pokazalo se, na primer, da od oko 400 učenika na jednoj godini, njih više od 130 ima jedinice, naveo je Antić. Prema njegovim rečima, pored jedinica iz prirodnih nauka, loše ocene beleže se i iz filozofije i sociologije, ali i iz stručnih predmeta. Takođe, u beogradskim školama beleži se i veliki broj izostanaka – oko 80 po učeniku, rekao je Antić, navodeći da đaci donose loše znanje iz osnovnih škola, da su udžbenici nerazumljivi, neprilagođeni, kao i da su nastavni planovi i programi zastareli.

Prvi pravopis romskog jezika

Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Vršcu, koja je pre dve godine uvela i romske studije, objavila je "Pravopis romskog jezika".

U ovom, prvom stručnom delu te vrste u svetu, čiji je autor prof. dr Rajko Đurić, izloženi su principi i pravila romskog pisma i pravopisa, njegov glasovni sistem i data su opširna objašnjenja glasovnih promena i pojava u njemu, zaključno sa pravopisnim pravilima i upotrebom interpunkcije. Knjiga sadrži i objašnjenja lingvističkih i pravopisnih termina i pojmova, kao i etimologiju romskih glagola i njihovih značenja, što je originalan naučno-istraživački rad dr Đurića i njegov doprinos romologiji, koja je postala akademska disciplina na većem broju evropskih i vanevropskih univerzitetskih centara.

Više se čita

Knjige se manje kupuju, ali više čitaju. Beletristika je najpopularnija, dok se interesovanje za stručnu literaturu, to jest obrazovanje – prepolovilo, ključni su rezultati istraživanja tržišta knjiga i kulture čitanja u zemlji, saopšteno je juče u Narodnoj biblioteci Srbije, koja je i bila naručilac ovog posla, a Ministarstvo kulture finansijer. Zabeleženo je i da se knjige više kupuju u knjižarama, nego na ostalim mestima, kao što su kiosci ili sajmovi. Kiosk izdavaštvo je potpuno utihnulo u odnosu na pre pet godina kada je bilo u ekspanziji, rekao je Aleksandar Drakulić, direktor preduzeća MC Most, koje je zajedno sa agencijom Synovate sprovelo istraživanje.