Budimpešta:
Bože, zaštiti Mađare

Mađarski parlament je u ponedeljak odobrio novi, sporni ustav: 262 poslanika glasala su za njega, 44 protiv, jedan poslanik se uzdržao od glasanja. Projekat je predložila desno-nacionalna, vladajuća partija Fides (Savez mladih demokrata), koja u parlamentu raspolaže dvotrećinskom većinom neophodnom za promenu ustava. Opozicione socijaldemokrate (MSP) nisu prisustvovale glasanju. Novi ustav treba da stupi na snagu 1. januara 2012. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu izrazilo je sumnju da se novi ustav može uklopiti u "vrednosti Evropske unije". Zelena frakcija u Evropskom parlamentu je zamerila što se od članica EU ne zahteva poštovanje osnovnih prava. Fides je izjavio da svaki Mađar može da bude "ponosan" na svoj ustav. Predsednik mađarskih socijaldemokrata Atila Mešterhazi novi ustav nazvao je, međutim, "neligitimnim" i "prolaznim".

Na osnovu ovog ustava Fides može da preuredi zemlju, učvrsti sopstvenu vlast i svaku buduću vladu onesposobi da deluje. Ukoliko se blagovremeno ne prihvati državni budžet, predsednik države može da raspusti parlament. Savet za budžet, izabran na devet godina, a koji kontroliše Fides, svojim vetom može da blokira svaki budžet neke naredne vlade.

Ustav počinje prvim stihom mađarske nacionalne himne "Bože, zaštiti Mađare". Naslov preambula je "Nacionalno verovanje" i kao pravna merila utvrđuje Boga, hrišćanstvo, krunu, ponos na sopstvenu istoriju, kao i pobliže nedefinisani "istorijski ustav". Kritičare to podseća na fašističku ideologiju tridesetih godina.

Mađari više ne mogu da se žale ustavnom sudu, taj pravni put je zatvoren i za opštine. Samo predsednik države, vlada ili grupa koja se sastoji od najmanje četvrtine poslanika može da zahteva preispitivanje zakona na ustavnost. Ustavni sud više ne sme da sudi o zakonima, koji se tiču državnog budžeta.

Građani imaju manje mogućnosti da oblikuju politiku. Referenduma više ne treba da bude, potpuno su isključeni referendumi o promenama ustava ili izbornim zakonima. Lokalni izbori ne treba više da se održe svake četvrte, već svake pete godine.

DPA