Lisica i ždral Rampa za avangardu Hoće li Evropa umeti da peva kao što bi Romi pevali u njoj?

piše: Ljubomir Živkov

Evropa je velika tajna, Evropa je teren za golf kome nema kraja i kojim slobodno, kao da su se sad razišli sa osunčanog trga u nekojem polisu, uzduž i popreko promiču ljudi, ideje i svima dragi kapital: teniseri, ako su vrhunski, kao i drugi sportisti, mogu da se nastane gde god požele ili kud god budu prodati, koncertmajstori su dobrodošli, golgeteri, milijarderi, nobelovci isto, doklen od sirotinje se očekuje samosvesno susprezanje: sedi di si, ni za di si nisi!

Nijedna bajka, nijedna utopija ne biva bez fabričke greške, e, urođena mana Evrope su Romi, narod koji se nije potrudio – ili udostojio, ili polakomio – da si stvori državu. Dobro, nije ni pokušao, ne bi mu se ni dalo, ali je ispao avangarda: davno pre nastanka EU shvatio je kolika su državne granice glupost, i umesto da u Evropskoj uniji bude priman kao njezin preteča, ne može Rom, taj pristalica i protagonist slobodne trgovine, da se sa Balkana preseli u srednju ili severnu Evropu pa ni u zaduženu Grčku: živi i umri tamo gde si se zadesio!

Kao što ljudi koji nemaju stan postaju podstanari a nisu zbog toga građani drugog reda, tako i Romi provode svoj podživot u raznim državama gde nisu građani drugog reda. Svuda im doduše pripadne periferija i uvek su podalje od državnih jasala, ta konstanta njihovog života i njihove istorije ponavlja se u slavnoj Evropi: treba da ostanu na njenim obodima, u državama koje bi da ih Evropa primi. Romi su remetilački faktor, zloupotrebljavaju to što sada i mi možemo putovati bez viza pa traže u evropskim zemljama politički azil (ekonomskog i nema!) bacajući ljagu na matične države. Evropa na to ne pada, jer znade odlično da u svima kandidatkinjama državama Romi imaju sve što žele, čak i ono što ne žele; zbog zloupotrebljenog gostoprimstva Evropa Romima i ponekom Albancu udara žig lažnih azilanata i vraća ih tamo odakle su bez vize i pošli, matična se država da li gorko da li preteći smeši svojoj nezahvalnoj deci tj. nahočadi: "Hoćete da zbog vas koji ste pohlepni na bolji život izgubimo beli šengen mi koji hoćemo samo da vidimo Fontanu di Trevi, da se prošetamo parkom punim Vigelandovih skulptura i da vidimo grob Džima Morisona?! Napokon smo dorasli turizmu i zar sad da ispaštamo zbog vas koji ste upropastili karijeru u Srbiji pa biste da je navrat-nanos stvorite u Evropi! Sebičnjaci nijedni, važniji vam je vaš život nego naša razbibriga!"

Srpska vlastela zaklinje se da će lažnim azilantima stati na put, na granicama će ih dobrano propitati kud idu, sa koliko novca i sa kakvim naumom, sa svoje strane će sve učiniti, mada je i dosad činila, da život Romima u Srbiji omili iznad svih njihovih očekivanja. I dosad je Srbija davala sve od sebe da romska deca budu odlikaši, besplatno je opismenjavala odrasle Rome, delila im stanove iako nisu osvajali olimpijske medalje, davala je kredite Romima koji sakupljaju hartiju i metal, a sad će se, da ne bi Romi ugrozili beli šengen, Srbija još iskrenije upinjati da ih kak se veli integriše, i već za nekoliko godina neće nijedan Rom hteti da iziđe iz Srbije makar u nagradnoj igri dobio putovanje u ne znam ti koju evropsku prestonicu!

U Ivicu Dačića ušao je neumrli duh Alekse Šantića, da ostanu ovdje usklikuje Ivica što u vlastitome kabinetu što sa terasa, verandi, balkona i doksata Roma koji ga sveudilj zovu na romske krsne slave: "Tako mi ove sofre, Srbija će biti mati Romu kao i Srbinu, ali i svakome ko ima ličnu kartu i pasoš sa srpskim orlom koga proglašavam i romskim orlom, šta njegova dvoglavost drugo i govori nego da su Romi i Srbi jedan narod, braća! To ostalim manjinama možda neće biti pravo, ali Srbi i Romi su uzor, jamac i putokaz drugima kako da i oni postanu ravnopravni: ako slavite krsnu slavu pozovite i nekog ko je druge etničke pripadnosti, makar taj ne bio ministar policije, zamenik premijera i predsednik SPS-a! Nemojte u tuđini govoriti kako ste u Srbiji gladni, prozebli, neokupani, kako ne možete da se zaposlite! Ako već idete u inostranstvo, trošite ušteđevinu na ulaznice u muzeje, slikajte se ispred Notrdama, ispod Ajfelove kule, ispred rodne kuće nekog kompozitora! Pored robnih kuća i buvljih pijaca prođite kao pored turskog groblja, a ako vas tamošnje imigracione vlasti budu pitale je li vam sve potaman u Srbiji, kažite im istinu, da vam vaše blagostanje i vaš biznis već nedostaju te jedva čekate da se vratite u Srbiju..."

Kako MUP, Vlada ili SPS pronađu romsku slavu i romskog domaćina koji ima balkon zgodan za obraćanje pučanstvu? Evo, iskopali smo ako se tako može reći slavu Svetog apostola jevanđelista Marka, samo još da nađemo nekog svečara, Roma, da ga pitamo je li mu najveća želja da ugosti nekog ministra i kojeg, bingo, nađen je u Zemunu čovek, ima i balkon sa kojeg se možete obratiti svim svečarovim komšijama bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, vaše humano gostovanje televizije će snimiti...

Ili je, grešna mi duša, stvar potekla iz baze: Estef Ramadanović iz Zemuna javio se najbližoj policijskoj stanici i upitao bi li ministar Dačić došao kod njega na slavu...

Pa dobro, Ljubomire, šta bi ti, da ide i da se nastanjuje gde ko hoće?! Da, upravo to! Dok to ne budemo imali slušaćemo jednu istu debelu lagariju! Vlastela govori o slobodi kretanja doklen o slobodi nastanjivanja pazi da ne zucne ništa! A potonja krasi i naš Ustav. Koliko je ljudi otišlo sa turističkim vizama u USA i Kanadu pa tamo ostalo: ako za pet, pa neka je i za deset godina nisi napravio neku svinjariju, odlaziš dobrovoljno i punonadežno mečki na rupu, u imigracioni ured: radio sam na crno, sirotovao, jeo u mraku, ali imam dawn payment: dajte mi social security number i kredit za kuću, američku zastavu sam već kupio i jedva čekam da je zabodem pored vrtnog patuljka, gipsanog rendžera i raspeća koje sam nabavio na rasprodaji.