Kula Nebojša:
Muzej na reci

Kula Nebojša predstavlja jedino preostalo bolje očuvano srednjovekovno zdanje u okviru Beogradske tvrđave. Nedavno je rekonstruisana i pretvorena u muzej. U njoj je sada stalna muzejska postavka na četiri nivoa posvećena istoriji srpskog i grčkog naroda u poslednja dva veka

Kula Nebojša, spomenik od izuzetne kulturne i istorijske važnosti, o kome se do pre neku godinu razmišljalo kao o podesnom prostoru za još jedan beogradski kafić na Dunavu, pre dve nedelje postao je neuobičajeni muzej. Neuobičajenim ga čini činjenica da je važan i za srpski i za grčki narod, što su na otvaranju 29. aprila istakli predsednici država Boris Tadić i Karolos Papuljas.

Bio je to povod da mediji informišu, odnosno podsete javnost da je Kula Nebojša jedino preostalo bolje očuvano srednjovekovno zdanje u okviru Beogradske tvrđave, da je kao "predziđe hrišćanstva" decenijama uspešno zaustavljala turske prodore ka središtu Evrope, a da je u njoj pogubljen Riga od Fere, veliki grčki revolucionar. Navedeni podaci su ujedno i razlozi što je Kula Nebojša važna i Srbima i Grcima, i što su se svojski potrudili da je spasu od komercijalizacije.

MUZEJ: Kula je naime više od jednog veka bila prazna, predstavljala je samo deo siluete gradske prošlosti. Pre nepunih pola veka restaurirani su joj zidovi, ali nije otvorena za javnost. A onda je krajem 2004. godine, na inicijativu Atine, sa Beogradom dogovorena saradnja na obnovi i budućoj nameni istorijskog spomenika, kako su javile agencije. Radovi su trajali od juna 2009. godine do prošlog maja. Urađeni su konzervatorski i restauratorski radovi na Kuli, Priobalnom bedemu i Vodenoj kapiji. Priobalni bedem koji povezuje Kulu i Vodenu kapiju pretvoren je u predvorje zdanja. U radovima je učestvovalo 18 institucija i namenskih preduzeća i 148 stručnjaka. Projekat revitalizacije, konzervacije i ponovne upotrebe Kule Nebojše ispostavio se kao "pionirski poduhvat, prvi takve vrste u Srbiji i regionu", kako piše u informaciji Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava", realizatora projekta. Grčka vlada je uložila 1.340.800 evra – što je prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa najveća pojedinačna donacija koju je Beograd dobio u oblasti kulture, iz gradskog budžeta je izdvojeno 50 miliona dinara, a JP "Beogradska tvrđava" je uložio više od 25 miliona dinara.

U Kuli Nebojši je sada stalna muzejska postavka na četiri nivoa, virtuelna priča o srpskom i grčkom narodu u poslednja dva veka, koju su priredili srpski i grčki stručnjaci. U predvorju Kule su mape Kalemegdanske tvrđave iz 18. veka, veliki drveni krst svedoči o mestu stradanja, a portret Rige od Fere upućuje na najpoznatijeg zatočenika Kule. U prizemlju je izložba sa temom "ropstvo", na prvom nivou pokazan je period od 1460. godine, kada je Kula izgrađena, do početka 19. veka, drugi nivo je posvećen Rigi od Fere, treći nivo priča o Prvom srpskom ustanku i stvaranju moderne srpske države, a poslednji o Beogradu Miloša Obrenovića. Sve to na najsavremenijim projektorima, digitalnim ramovima, vrhunskom audio-sistemu, 3-D tehnologiji. Ivana Lučić-Todosić, direktorka "Beogradske tvrđave", naglašava da sadašnja Kula Nebojša dokazuje da je ovakav srednjovekovni objekat moguće obnoviti i osavremeniti, a sačuvati mu autentičnost.

ISTORIJA: Kulu Nebojšu sagradili su Ugari, na ulazu u nekadašnje Dunavsko pristanište u Donjem gradu, na mestu pogodnom za odbranu grada od turskih napada. Važila je za značajno ostvarenje tadašnje arhitekture: osmougaona, visoka 22 metra, sa otvorima za topove i prema reci i prema kopnu. Krov joj je bio ravan, sa grudobranom i isturenim drvenim konzolama kako bi vojnici imali bolji pristup neprijatelju.

Kula Nebojša i njeni topovi decenijama su zaustavljali turske vojnike. U leto 1521. godine nije im odolela. Prema turskom hroničaru, bilo je to ovako: "U donjem utvrđenju Beograda na Dunavu, prema položaju Mustafa-pašinom, bila je jedna kula. Ta kula je nevernicima (hrišćanima) služila kao uporište. Onemogućavala je juriš. Kada je juče izvršen juriš iz te kule su topovima mnoge od njih pobili. Tu kulu je danas posle inćidije jedan gazija zapalio. Nevernicima je prebijena kičma, savili su se. Sa položaja Mustafa-pašinih napravi se zgoda za juriš." Turci su je zapalili, ali ubrzo i obnovili. Tada su je zvali Bela kula. Pre nego što je, tek početkom 18. veka, nazvana Kula Nebojša, pominjana je i kao Temišvarska kula. Sadašnje ime je dobila u spomen na glavnu kulu zamka despota Stefana Lazarevića, razorenu u jednoj opsadi. Sačuvana je legenda po kojoj se Kula, kad su je osvojili, vinula u vazduh i odletela na mesto na kome je danas, gde joj neprijatelj nije mogao ništa.

Austrijanci su svoj boravak u Beogradu (1717–1739) iskoristili da osiguraju svoju granicu ojačavanjem Beogradske tvrđave. Tim povodom obnovili su i Kulu Nebojšu: porušen je stari gornji deo a sazidan krov, a mali topovski otvori su zazidani i probijeni novi, znatno veći. Kulu su naoružali novim topovima, i ona je opet branila ulaz u grad. Međutim, sa promenom političke situacije, promenila se i namena Kule: između 18. i 19. veka Turci su je pretvorili u tamnicu, u mesto stradanja hrišćanskog Balkana.

U proleće 1798. godine, u Kuli je bio zatvoren Riga od Fere sa šestoricom svojih drugova, a potom i pogubljen. Dve godine kasnije, ista sudbina zadesila je i beogradskog mitropolita Metodija. Za vreme oba srpska ustanka, Kula je bila puna zatočenih ustanika. Među sužnjima je bio i Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša, inače jedan od retkih koji je izbavljen iz Kule. Posle toga, bio je prvi gradonačelnik Beograda. Na taj podatak podsetio je predsednik Boris Tadić, čestitajući sadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu, što je, kako je rekao, u prilici da svečano otvara obnovljenu kulu, za razliku od prvog gradonačelnika Beograda Jevrema Obrenovića, koji je u njoj bio zatočen.

Sonja Ćirić

San o slobodnom Balkanu Sudbina Rige od Fere – Slika – REVOLUCIONAR: Riga od Fere Grčki predsednik Karolos Papuljas je na otvaranju muzeja u Kuli Nebojši rekao da je Riga od Fere bio ideolog koji je dao svoj život za viziju nacionalne nezavisnosti balkanskih naroda i njihovog bratstva. Riga je rođen 1757. godine u velikom tesalskom selu Velestinu, pa se zato potpisivao kao Velestinac ili Tesalac. Nadimak po kome ga znamo, od Fere, dobio je nakon smrti po antičkom gradu Fere koji se nalazi u blizini Riginog rodnog mesta. Podataka o njegovoj porodici gotovo i da nema, a pričalo se da mu je otac bio trgovac i zanatlija i da je posedovao zemlju. Na osnovu Riginog potpisa na jednoj knjizi nađenoj u biblioteci škole u mestu Zagora, smatra se da je bio njen đak. Da li zato što je želeo da obogati obrazovanje i vidi sveta, ili zato što je ubio nekog čoveka kako tvrdi jedna od legendi pa je morao da beži, tek, 1777. godine Velestinac odlazi u Konstantinopolj, "grad svih Grka". Kao i drugi mladi obrazovani "dođoši", i Riga je počeo da radi kao sekretar kod jednog trgovca, najverovatnije zemljaka, a istovremeno je upijao blagodeti velikog grada. Ubrzo je ušao u porodični krug jednog od najuglednijih velikodostojnika, fanariota Aleksandra Ipsilantija, što mu je otvorilo društvene i profesionalne perspektive. Kada je Ipsilantia postao knez u Vlaškoj, i Riga se obreo u Bukureštu, prestonici ove kneževine. Zna se da je imao veliki zemljišni posed u blizini podunavskog pristaništa Đurđevo što mu je omogućavalo lagodan život, da je živeo između Bukurešta i svog imanja, i da je postao toliko popularan da se o njegovom privatnom životu svašta pričalo. Juna 1790. godine Riga je počeo da radi kod velikog serdara Hristodula Kirliania, i s njim otputovao u Beč, u centar antiotomanske propagande i evropskog prosvetiteljstva. Tamo je posećivao biblioteke, operu i pozorište, ali je i objavio dva dela napisana u Vlaškoj: Školu delikatnih ljubavnika (slobodan prevod priča francuskog pisca Restifa de la Britona, kritiku društvenih ugovora koji sprečavaju slobodne emocije) i Procvat prirode (zalaže se za prevazilaženje predrasuda i tezu "ko razmišlja slobodno, razmišlja pravilno"). Kad je Rusija uz pomoć Habzburške monarhije porazila Otomansko carstvo 1792. godine, Riga je opet bio u Vlaškoj. I on i tamošnji grčki intelektualci privrženi francuskim enciklopedistima, ponadali su se da je oslobođenje od turske sile izvodljivo i da će im Rusija pomoći u toj nameri. Međutim, mirovni sporazum između dve sile bio je znak da treba naći nove puteve ka oslobođenju. Opet odlazi u Beč 1796. godine s namerom da pripremi revolucionarni plan. Tekstovi koje je tamo objavio ilegalno, Novi politički ustav, Revolucionarni manifest, knjige Mladi Anaharsis i Harta Velike Grčke, i pesma Turio (kružila je i među Grcima u inostranstvu, i po Osmanskom carstvu) ukazuju da je Riga propagirao revoluciju svih naroda Balkana i Male Azije, Grka, Srba, Arapa, Jermena protiv sultana i osnivanje "Grčke demokratije", zajedničke i nedeljive, formiranje jedne zakonodavne države, države slobodnih pojedinaca bez nacionalne ili religijske diskriminacije. Kad je sazrelo vreme za akciju – njegovi prijatelji su rekli "nije vreme za knjige", Riga je pokušao da se vrati u Grčku preko Trsta. Poslao je sanduk sa revolucionarnim proglasima prijatelju, ali je pošiljka dospela u pogrešne ruke i vlasti su Velestinca uhapsile čim se njegov brod usidrio u Tršćanskoj luci, decembra 1797. godine. Rigin revolucionarni projekat uznemirio je habzburške vlasti. Odmah je započeta detaljna istraga, i mučenje. Svi koji su imali otomansko državljanstvo, isporučeni su turskim vlastima u Beogradu. Riga Velestinac i sedmorica njegovih drugova su u okovima dopremljeni u Zemun nakon 13 dana plovidbe Dunavom. Ove trenutke opisao je Ivo Andrić u pripoveci Predaja: "...U tom trenutku se iz mrke gomile vezanih uhapšenika diže oštar glas. Govorio je Riga Velestinac, plavi plećati čovek, širokog lavovskog lica, govorio je na korektnom nemačkom jeziku, oštro. ‘Gospodine poručniče, vi ste poslednji čovek iz evropskog prosvećenog sveta koga još za koji trenutak gledamo svojim očima. Vi ste imali nezavidnu dužnost da nas dovedete ovamo, pa odnesite našu poruku tome vašem "prosvećenom" svetu: Stid da ga bude zbog sramnog postupka sa nama!" Šta hoće ta luda? Ućutkajte ga, molim vas’, obratio se poručnik oštro naredniku. Ali reči su ispale: ‘Niste nam sudili, nego ste pazar sa nama napravili..." Do Beograda ih je doveo mladi oficir u službi Beča, Lazar. Predao ih je kajmakamu, namesniku beogradskog vezira, Osman paši. Riga je zatočen u Kulu Nebojša. Posle 40 dana mučenja, stigao je ferman iz Porte o egzekuciji Rige Velestinca i njegovih sedam drugova. Riga je udavljen 24. juna 1798. godine. Austrijski pukovnik Šerc u Zemunu je 28. juna 1798. napravio zabelešku: "Kajmakam je prošle nedelje iz Konstantinopolja dobio naređenje da u najvećoj tajnosti, trećeg dana po dobijanju fermana, pogubi davljenjem svih osam zatvorenih Grka, a potom je sam objavio kako su svi pobegli iz zatvora, i poslao je ljude da ih navodno gone po putevima." Upamćeno je da je pred smrt Riga rekao: "Ja sam posejao bogato seme, neka sada dođu drugi da uberu slavno voće." U studiji Aristobula Manesisa piše da je Riga od Fere "prvi pokušao da organizuje širok ustanički pokret svih balkanskih naroda protiv otomanske vladavine". S. Ć.