Vreme nauke:
Dvadeset šest

A Više od 99,9 odsto mase atoma koncentrisano je u njegovom majušnom jezgru.

B Zajednica svih zemaljskih ekosistema naziva se biosferom, što uključuje i takva bizarna stvorenja kao što su ekstremofilni mikrobi.

C Vreme poluraspada radioaktivnog izotopa ugljenika 14C (koga ima i u svim organskim jedinjenjima) iznosi 5700 godina.

D Najmanja dužina o kojoj ima fizičkog smisla govoriti iznosi 1,6 ×10−35 metara, što fizičari nazivaju Plankovom dužinom.

E Oko 20 odsto najtežih hemijskih elemenata uopšte prirodno ne postoji na Zemlji.

F Pojam sile (F) je u XVI veku ušao u modernu fiziku iz teologije.

G Gravitaciono ubrzanje g jednako i za pero i za teg od pola tone, ali se znatno razlikuje u različitim delovima Čilea.

H Brzina zvuka u čistom vodoniku (H) je četiri puta veća nego u vazduhu.

I Intenzitet prosečne svetiljke u dnevnoj sobi je oko 200 puta veći od intenziteta mesečine, a 1000 puta manji od dnevne sunčeve svetlosti.

J Jedan džul (J) je energija potrebna da se jedna jabuka podigne jedan metar uvis.

K Čovek je uspeo da postigne tako niske temperature da se približio apsolutnoj nuli (nula kelvina) na milijarditi deo jednog kelvina.

L Litar vode ima masu tačno jedan kilogram samo na temperaturi od četiri stepena Celzijusa i normalnom pritisku.

M Masa jednog tela koje se sporo kreće je ista u celom univerzumu, osim u slučaju kad u blizini ima crnih rupa.

N Mada su ga hemičari u XVIII veku nazvali azot (N) po grčkoj reči "beživotan", živi svet ne bi opstao bez ovog elementa.

O Tek zahvaljujući otkriću kiseonika (O), Lavoazje je krajem XVIII veka dokazao da je netačna teorija o flogistonu kao prenosiocu toplote u plamenu.

P Pritisak stuba vode visokog čak deset metara ekvivalentan je prosečnom atmosferskom pritisku.

Q Naziv za naelektrisanje (q), odnosno elektricitet, potiče od naziva za ćilibar, na kome su stari Grci primetili pojavu statičkog elektriciteta.

R Radijus Sunca je velik kao 108 radijusa planete Zemlje.

S Mada po Drugom principu termodinamike entropija (S) kao mera neuređenosti izolovanog sistema uvek raste, kod živih organizama nije tako (jer nisu izolovani).

T Vreme je jedna od retkih fizičkih veličina koje nisu kvantizovane u modernoj fizici, mada postoji hipotetički koncept hronona, kvanta vremena.

U Da bi mogao da se upotrebi za nuklearno oružje, uranijum mora da se obogati izotopom U235 tako da ga bude bar tri odsto.

V Jedna atmosferska munja u proseku ima napon od sto miliona volti (V).

W Prosečnoj osobi je za minut penjanja stepeništem do desetog sprata potrebna snaga od 500 vati (W).

X Foton koji ima energiju dovoljnu da bi se smatrao X zračenjem može da se oslobodi kad nekakav brzi elektron pobudi elektron iz unutrašnje ljuske atoma.

Y Čovek ima 22 "obična" para hromozoma i dva polna – jedan X i jedan Y hromozom.

Z Kompleksan broj se u matematici obično obeležava slovom z.

S. B.