Zdravstveni karton:
Mladić u apoteci

Ako je hipertenzičar, kako je dolazio do lekova? Ako je imao više moždanih udara, kako to da nije bio u bolnici ili na rehabilitaciji? Ako je pretrpeo tri moždana udara, kako to da je radio na gradilištima kopajući puteve za cevi? Ako je bubrežni bolesnik, da li je imao napade koji su zahtevali hitne medicinske intervencije? Ako je zaista bolestan, kao što se priča, ko mu je pomagao da stvari drži pod kontrolom

U noći kada je uhapšen Ratko Mladić se u zgradi Specijalnog suda pojavio obučen kao svaki prosečan srpski penzioner sa slabom cirkulacijom. I baš kao i svaki prosečan penzioner koji zna da će duže vreme biti odsutan od kuće, sa sobom je imao kesu punu lekova.

Na snimku prikazanom 26. maja video se pogureni čovek sa kapom koji se kreće polako, oslanjajući se povremeno na čuvare i gledajući oko sebe. Nešto kasnije objavljena je fotografija obrijanog, bledog i dezorijentisanog starca.

Zatim je saopšteno da se saslušanje prekida zbog njegovog lošeg psihofizičkog stanja. (Odnosno, zbog toga što mora da popije lek.)

U onoj kesi koju je sa sobom poneo bila je, kažu svedoci, prava mala apoteka sa najsavremenijim lekovima. Tu je bilo i lekova za skidanje krvnog pritiska.

DIJAGNOZE: Sutradan, osvanuli su novinski tekstovi sa tvrdnjama da se Mladić u četvrtak uveče gubio dok govori, da je bio vrlo vrlo raspoložen za razgovor, da je teško izgovarao reči, da ne može da pomera desnu ruku, da može da pomera obe ruke, da u sudu nisu mogli ni lične podatke da mu uzmu, da se obraćao svima koje je sreo i niz drugih kontradiktornih izjava o njegovom zdravstvenom stanju.

Prema informacijama iz Specijalnog suda, Ratko Mladić je u petak uglavnom bio raspoložen za razgovor i počeo je da daje šaljive i zajedljive komentare na račun ljudi iz suda. Sam je birao stolicu na kojoj će da sedi tokom saslušanja, nije hteo da skine kačket, šalio se na račun izgleda portparola Bruna Vekarića, izjavio da voli Jelenu Karleušu i nasmejao se kada je shvatio da se preduzimaju sve mere da se spreči njegovo eventualno samoubistvo. Mladićev sin Darko, međutim, od četvrtka upozorava da je zdravstveno stanje njegovog oca veoma loše. Najavio je da će tražiti njegovo prebacivanje u bolnicu (po mogućnosti Vojnomedicinsku akademiju) kako bi dobio punu medicinsku negu, rekao je da će tražiti da njegovog oca pregledaju i ruski lekari (pa se predomislio, jer bi za njihov dolazak bilo potrebno mnogo vremena) i zahtevao od suda da naloži veštačenje Mladićevog zdravstvenog i psihičkog stanja, ocenjujući da on trenutno nije sposoban da bude procesuiran.

Do subote Ratka Mladića je pregledalo pet lekara Okružnog zatvora u Beogradu. Rađena mu je i analiza krvi, EKG i druge dijagnostičke procedure. Navodno, pregledali su ga lekari koje je lično birao, a među njima je bila i predsednica skupštine, inače neuropsihijatar, Slavica Đukić-Dejanović.

Niko od tih lekara nije javno progovorio o trenutno najpoznatijem srpskom pacijentu, ali je iz Ministarstva pravde procurila informacija da je njegovo stanje stabilno i da je sposoban da učestvuje u pretkrivičnom postupku. Kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, lekari su sve vreme u pripravnosti, a ukoliko se ispostavi da nisu u mogućnosti da obave neku proceduru, Mladića po pravilima mogu poslati na lečenje u Vojnomedicinsku akademiju.

Em Ministarstvo pravde sa VMA ima sklopljen ugovor, em je Mladić vojni penzioner.

Totalno suprotne tvrdnje, međutim, izneli su Mladićev sin Darko i advokat Miloš Šaljić. I dok Šaljić u praktično svakoj izjavi za medije ističe Mladićevo loše zdravstveno stanje i nesposobnost za davanje iskaza pred istražnim sudijom i traži da njegovog branjenika smeste u posebnu zdravstvenu ustanovu gde bi mu bila pružena adekvatna medicinska nega, Darko Mladić je javnosti otkrio da su lekari Mladiću snimili glavu i pritom utvrdili da postoje dva ožiljka koja ukazuju na to da je doživeo dva moždana udara.

ISTORIJA BOLESTI: O zdravstvenom stanju Ratka Mladića pre njegovog hapšenja spekulisalo se u više navrata. Nekadašnji Mladićev zamenik, Manojlo Milovanović pred Haškim tribunalom izjavio da je Ratko Mladić krajem rata u BiH doživeo upravo lakši moždani udar, ali i da je bolovao od problema sa bubrezima. Milovanović nije komentarisao Mladićevu bolest bubrega, ali je zato naveo nekoliko detalja vezanih za posledice šloga. Mladić mu je, navodno, 1995. godine sam priznao da je imao lakši moždani udar i da ponekad ne zna "da su dva i dva četiri".

U to vreme, kako je opisao Milovanović, general Mladić je "počeo da psuje pukovnike i drugo osoblje Glavnog štaba VRS", ali je, opet navodno, bio svestan da takvo njegovo ponašanje ima veze sa moždanim udarom zbog čega je rekao Milovanoviću da ga kad to počne da radi, upozori tako što će ga šutnuti čizmom ispod stola. Pola sata nakon tog razgovora Mladić je zbog ovce koju je video ispred GŠ VRS-a u Han Pijesku počeo da psuje prisutnog pukovnika. Revnosni Milovanović ga je, po dogovoru, "opomenuo" nogom, ali Mladić mu je odbrusio da dogovor više ne važi.

U prilog Milovanovićem iskazu ide i vest objavljena pre pet godina. Čovek koji je u vreme rata bio veoma blizak s generalom, u izjavi za jedan beogradski list rekao je da je Mladić u junu 2006. doživeo treći moždani udar i da se veoma loše oseća. Isti izvor dodao je i da je Mladić prvi moždani udar imao pred kraj rata – 1995. godine (dakle, otprilike u vreme kada je Manojlu Milovanoviću rekao da ponekad ne zna koliko je dva i dva), a da se po drugi put šlogirao u 57. godini života, tokom 1999. godine.

On je tada izneo bojazan da su male šanse da će Mladić uopšte preživeti, objašnjavajući da je najveći problem to što general nema adekvatan zdravstveni tretman i negu, navodeći još da je Mladićevo zdravstveno stanje tokom svih godina skrivanja jako loše, pošto godinama ima visok krvni pritisak.

Inače, povišen krvni pritisak jeste jedan od glavnih faktora rizika za nastupanje moždanog udara (prestanka dotoka krvi u moždano tkivo). Trećina obolelih se oporavi do potpune samostalnosti sa lakšim posledicama, kod trećine je posledica trajna invalidnost, a trećina bolesnika odmah umire.

Po svemu sudeći, Ratko Mladić (pod uslovom da je zaista doživeo moždani udar/udare) spada u prvu grupu. Pre tri godine objavljeno je da u brdima na granici sa Makedonijom čuva stado od 150 ovaca. Najčitaniji bečki bulevarski dnevnik "Kronen cajtung" tada je objavio da je natraženiji haški begunac u izuzetno teškom zdravstvenom stanju i da mu je ostalo "malo vremena".

(SAMO)TERAPIJA: Posle svih ovih navoda postavlja se pitanje – koliko je Ratko Mladić zaista bolestan i kako je tokom svih ovih godina svoje zdravstvene probleme držao pod kontrolom?

O tome kakve je sve zdravstvene probleme imao Mladić i gde se nalazi njegov zdravstveni karton poslednjih godina dosta se spekulisalo, a institucije su prebacivale odgovornost s jedne na drugu. U januaru 2006. godine oglasio se VMA, sa tvrdnjom da se Mladićev karton ne nalazi kod njih i da je poslednji generalov medicinski nalaz od 14. novembra 1997. godine VMA dostavio Nacionalnom savetu za saradnju s Haškim tribunalom 27. decembra 2005. godine. Sa druge strane, u to vreme je Rasim Ljajić izjavio da zdravstveni karton nije deo Mladićevog vojnog dosijea.

Stvar koju skoro pa pouzdano znamo jeste da je Mladić 1995. godine doživeo moždani udar i da je tada neko vreme proveo na VMA. Ali, šta se sa njim događalo u poslednjih osam godina?

Ako je hipertenzičar, kako je dolazio do lekova? Ako je imao više moždanih udara, kako to da nije bio u bolnici ili na rehabilitaciji? Ako je pretrpeo tri moždana udara, kako to da je radio na gradilištima kopajući puteve za cevi? Ako je bubrežni bolesnik, da li je imao napade koji su zahtevali hitne medicinske intervencije? Ako je Ratko Mladić zaista bolestan kao što se priča, ko mu je pomagao da stvari drži pod kontrolom?

Nijedan ozbiljan lekar se ne usuđuje da Mladiću da dijagnozu samo na osnovu rekla-kazala, ali sudeći po snimku koji prikazuje Mladićevu šetnju po Specijalnom sudu, neurolozi koje je "Vreme" kontaktiralo slažu se u oceni da čak i da je od 1995. do danas doživeo još neki moždani udar, to na njega nije ostavilo dramatične posledice. Očigledno je da je čovek pokretan i mentalno funkcionalan.

Pretpostavka je da je Mladić verovatno doživeo nešto što se zove "tranzitorni moždani udar". Dakle, verovatno nije imao krvarenje u mozgu, već je neki mali tromb koji je manji od krvnog suda "protrčao" kroz taj krvni sud i izazvao privremeni "kvar". Nekada, objašnjavaju sagovornici "Vremena", ti mali šlogovi ne ostavljaju posledice, ili pak ostavljaju posledice koje traju tri-četiri do sedam dana, praćene samo nekom opštom slabošću, eventualno povraćanjem, ali ne nekim dramatičnim simptomima poput oduzimanja ruku, nogu ili mišića lica. Često ljude koji imaju taj tranzitorni, prolazni moždani udar pregledaju u bolnici, ali ih istoga dana, pošto se konstatuje da nema neurološkog oštećenja, puste kući.

Pošto je Mladiću prilično dobro očuvana pokretljivost, pretpostavka je da on ima neki mali zaostatak tranzitornog šloga. Ali po opisu sve ukazuje na tranzitorni udar, koji je Mladić mogao da preživi i sanira i uz laičku negu.

Drugo pitanje je uzrok njegovog/njegovih moždanih udara.

Ukoliko je tačna informacija da Ratko Mladić već godinama unazad pati od visokog krvnog pritiska, to znači da je on za sve ove godine morao (makar povremeno) da pije neki lek. U onoj kesi koju je sa sobom doneo u Specijalni sud navodno je bio i lek prilazid. U pitanju je Galenikin proizvod, koji se primenjuje oralno, jednom dnevno, uvek u isto vreme, na primer, ujutro pre ili posle obroka.

Dotični lek je pre nekoliko godina stavljen na pozitivnu listu lekova (koje, ako donesete recept sa overenom knjižicom, plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje). Do tada je koštao oko 1000 dinara.

Ukoliko je Mladić zaista ostao dosledan svom identitetu i nije imao nikakva dokumenta na lažno ime (pa ni zdravstvenu knjižicu) za njega ova povlastica nije bila ni od kakvog značaja. Međutim, kako se u zemlji Srbiji "lekovi za pritisak" piju po potrebi, umesto svakoga dana u isto vreme, bez obzira na pritisak i doživotno, nije isključeno da je i Mladić (zbog okolnosti) primenjivao sličnu "terapiju".

Osim što izbegavaju da piju lek kada im je pritisak u normali ("da se ne bi trovali"), hipertenzičari u Srbiji često ne prezaju da lek u kritičnom trenutku, "po potrebi" dakle, lek za obaranje pritiska pozajme od nekog iz porodice ili komšiluka. Otud je vrlo verovatno i da je Mladić (opet zbog okolnosti) pribegavao sličnoj praksi. Uz to, lekovi za krvni pritisak se mogu kupiti i bez recepta, tako da je Mladić mogao i sam da ih kupuje, ili da umesto njega to čini neko drugi. Kako god, svoje zdravlje sigurno nije prepuštao slučaju.

Na kraju krajeva, treba imati u vidu da je Mladić vojno lice, a oni se rigorozno pridržavaju procedure. Naročito kada je uzimanje lekova u pitanju.

Jasmina Lazić