VREME 1065, 31. maj 2011. / VREME
Državnici, ministri i lideri stranaka:
Rekli su o Mladiću
Boris Tadić,
ministar odbrane Srbije i Crne Gore
"Veselin Šljivančanin je viđen sredinom januara na prilazu jednom vojnom objektu, a Ratko Mladić u maju 2002. godine. Tačno je da su oni bili u vojnim objektima i prethodnih godina", izjavio je Boris Tadić u "Kažiprstu" Radija B92. "U svakom slučaju, ja sam izdao naređenje o tome kako pripadnici vojske moraju da se ponašaju u prisustvu, u dodiru sa informacijama o optuženima za ratne zločine ili eventualno u dodiru sa tim ljudima koji su optuženi za ratne zločine. Vojska ne može da štiti više nikoga ko je optužen za ratne zločine, jer u takvim okolnostima ona ne može biti reformisana."
Radio B92, 23. maj 2003.
|
Boris Tadić,
predsednik Srbije
Boris Tadić je u intervjuu za Internešenel herald tribjun rekao da "Ratko Mladić nije običan begunac. Reč je o iskusnom vojniku sa značajnim ratnim iskustvom. Naše informacije ukazuju da oni koji su ranije bili uključeni u skrivanje Mladića su takođe bivši ili penzionisani vojnici i da oni takođe imaju dosta iskustva. Većina ih je radila u obaveštajnim ili bezbednosnim službama i veoma su dobro obučeni. Dakle, naš zadatak nije lak."
Upitan zašto je tako teško pronaći Mladića, koji se skriva 15 godina, i zašto nije izručen Hagu, Tadić je odgovorio:
"Proteklih 15 godina, moram sa žaljenjem da kažem, nije uvek bilo političke volje za njegovu ekstradiciju. Do 2000. godine on nije ni morao da se krije. Tek 2002. godine naš parlament je usvojio zakon o saradnji s Tribunalom. I tek 2008 nakon formiranja sadašnje vlade Srbije – politička volja i operativni kapaciteti za hapšenje Mladića su postali najvažniji prioritet države."
"Srbija će ispuniti svoje međunarodne obaveze. Čak i da haški sud sutra prestane s radom, ova vlada će nastaviti da traga za Mladićem koristeći sva sredstva koja ima na raspolaganju, jer je to naša moralna obaveza prema nevinim žrtvama – i jer je to jedini način da se dođe do pomirenja među narodima u regionu", zaključio je Tadić.
Tanjug, 25. oktobar 2010.
Zoran Đinđić,
predsednik Vlade Srbije
"Mladić je na spisku za Hag, a svi koji su na spisku za Hag biće privedeni i transferisani u Hag. Ja ne znam gde je Mladić.
|
Da od mene traže da dođem u Hag da bih pomogao svojoj zemlji, ja bih sutra otišao – a ja nisam tako veliki patriota kao gospodin Mladić i gospodin Šljivančanin", naglasio je Đinđić.
"Danas", 23. januar 2003.
Zoran Đinđić,
predsednik Vlade Srbije
"Ni Vlada ni njene službe u poslednje dve godine nisu dobile nijednu informaciju o tome gde je Mladić. Takve informacije daju novine kojima ne verujem ni u zaglavlje s datumom."
"Blic", 7. januar 2003.
Zoran Živković,
predsednik Vlade Srbije
U intervjuu za nemački nedeljnik "Špigl", uz ocenu da bivši komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić "u Srbiji ne spada u nacionalne heroje", kao i da "ne bi bilo građanskog rata ako bi on bio izručen Tribunalu", Živković je rekao da bi "Beograd za njega danas bio najnesigurnije mesto. Ako je Mladić u Srbiji, biće uhapšen. Ja želim da u ovoj godini uspešno okončam saradnju sa Tribunalom."
"Politika", 19. maj 2003.
|
Zoran Živković,
predsednik Vlade Srbije
On je dodao da Ratko Mladić u protekle dve godine nije uhapšen iz dva razloga: prvi je da on nije na teritoriji Srbije, a drugi da se tako dobro krije da ga je nemoguće pronaći.
"Izručenje Ratka Mladića nije političko pitanje. Onog trenutka kad bude lociran, biće uhapšen i isporučen Hagu. Tehničko je pitanje naći ga, a pre toga je pitanje da li je na našoj teritoriji", kazao je Živković. On je rekao da razume želju i vlasti i građana BiH da se Mladić nađe u Hagu i istakao da je to isto želja Srbije.
"Verujte da je to i moja, odnosno i naša želja. Mi ne želimo da zbog pojedinaca koji su činili ratne zločine ili koji su osumnjičeni za to kao država i narod budemo obeleženi kao neko ko pravi probleme", dodao je Živković.
"Dnevnik", 2. avgust 2003.
Vojislav Koštunica,
predsednik SRJ
MADRID (Beta) – Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izjavio je u intervjuu za katalonski dnevnik "Periodiko" da ne zna da li neko štiti haške optuženike Radovana Karadžića i Ratka Mladića, dodajući da je to pitanje za ministra unutrašnjih poslova Srbije i za snage SFOR-a.
Na pitanje da li bi uhapsio Mladića kada bi znao gde se nalazi, jugoslovenski predsednik je rekao da će "drugi to saznati sigurno pre njega" i da ne želi da napravi autoritarnu državu da bi saznao gde je bivši general Vojske RS.
|
"Večernje novosti", 18. januar 2003.
Vojislav Koštunica,
lider Demokratske stranke Srbije
"Na brojne pozive da pozovem Mladića i Šljivančanina da se predaju dobrovoljno Haškom tribunalu nisam pristao ni kada sam bio predsednik države. Neću to učiniti ni sada zato što je reč o individualnim odlukama i individualnoj odgovornosti. Zato sam se i zalagao da se donese zakon o saradnji sa Haškim tribunalom koji će, između ostalog, štititi i prava optuženika."
"Blic", 10. april 2003.
Mirko Cvetković,
predsednik Vlade Srbije,
|
Izjavio je juče da je hapšenjem Radovana Karadžića država načinila krupan korak i pozvao preostalu dvojicu haških optuženika (Ratka Mladića i Gorana Hadžića) da se predaju. "To će biti najbolje i za njih i za srpski narod", poručio je Cvetković. U izjavi dostavljenoj medijima premijer je ukazao da je poštovanje međunarodnog prava jedan od osnovnih principa na kojima je formirana nova vlada i naveo da poštovanjem obaveza prema Haškom tribunalu Srbija istovremeno poštuje međunarodno i domaće pravo. On je dodao da je poštovanje međunarodnog prava univerzalni princip i, ukoliko se držimo njega, mi ćemo doći u situaciju da lakše obezbedimo pomirenje u regionu, osnovu za bolji život i, konačno, da lakše odbranimo teritorijalni suverenitet i integritet jer se i on zasniva na poštovanju međunarodnog prava.
"Dnevnik", 23. jul 2008.
|
Vladan Batić,
ministar pravde i predsednik DHSS-a
"Na dobrovoljnu predaju pozivam samo one koji su rodonačelnici ovog problema. To je Ratko Mladić. Sa kojim pravom on drži ceo narod kao taoce. Ako je zaista patriota i junak, neka ode u Hag i nek nas oslobodi bede. Na taj način će pokazati svoj najveći patriotizam. Ovako mi liči na popriličan stepen kukavičluka."
"Borba", 4. novembar 2003.
Dušan Mihajlović,
predsednik Nove demokratije i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije
|
"Kad je general Mladić bio na jednoj adresi u Beogradu, bio je veoma dobro oružano i politički zaštićen od legalnih struktura države. Nalog za hapšenje zato nismo ni dobili."
"Danas", 11-12. maj 2002.
Dušan Mihajlović,
ministar unutrašnjih poslova Srbije
"Kada je reč o Ratku Mladiću, da ponovim ko zna koji put, da ne postoji nijedan relevantan podatak o tome da je Ratko Mladić u Srbiji."
"Glas javnosti", 4. decembar 2003.
Dragan Jočić,
ministar unutrašnjih poslova Srbije
|
"Ono što sam zvanično i nezvanično čuo je da je on poslednji put viđen 2002. godine u Srbiji. Ali, u svakom slučaju, na tom delu ćemo raditi, videćemo koliko možemo. Ono što znamo sada i što ja znam, jeste da Mladić nije ovde", rekao je Jočić prilikom posete Radio-televiziji B92.
"Večernje novosti", 2. april 2004.
Ivica Dačić,
predsednik Glavnog odbora SPS-a
Ivica Dačić uveren je da general Ratko Mladić nije u Srbiji, "jer da jeste, ove vlasti bi ga odavno izručile Hagu".
"Naša država treba da kaže da li je Mladić u Srbiji ili nije, jer pitanje broj jedan u svetu nisu četvorica generala vojske i policije iz Srbije, već Mladić. Ne mogu da verujem da neko može biti gori od Zorana Živkovića i njegove vlade koja nije izručila generale, pa to ne može da uradi ni Vojislav Koštunica", rekao je Dačić.
On je dodao da bi jedino podržali izručenje Vuka Draškovića.
|
"Kurir", 7. jul 2004.
Ivica Dačić,
zamenik premijera i ministar policije
Ministar policije Ivica Dačić rekao je juče da će MUP ispunjavati sve međunarodne obaveze, ali da nema operativna saznanja o lociranju preostalih haških optuženika: "Time se bave službe bezbednosti, a zasada nemamo nikakve informacije od njih gde su Ratko Mladić i Goran Hadžić."
"Glas Javnosti", 18. septembar 2008.
Rasim Ljajić,
predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom i ministar za socijalnu politiku
Reagovanje
"U izdanju dnevnog lista ‘Blic’ od 21. septembra na 4. i 5. strani objavljen je tekst pod naslovom ‘Ljajić: Nismo našli nijedan trag koji bi nas odveo do Ratka Mladića’.
|
Ovakav naslov je, u najblažu ruku, veoma čudan, s obzirom na sadržinu članka i moju izjavu koja se u njemu nalazi, jer tekst i moja izjava nemaju nikakve veze sa naslovom. Istina je da sam juče razgovarao sa novinarom vašeg lista, te da mi je on postavio pitanje da li su prilikom poslednjeg pretresa kuće Ratka Mladića pronađeni tragovi koji bi mogli voditi do Mladića, na šta sam odgovorio da nisu. Ni to pitanje, niti odgovor nisu objavljeni u tekstu, ali je u naslovu bombastično plasirano da nije pronađen nijedan trag koji bi vodio do Ratka Mladića. Iz takvog naslova može se samo zaključiti da nikada nije pronađen nijedan trag koji bi vodio do Ratka Mladića, što, složićete se, ne odgovara onome što je rečeno. Na taj način, ne samo da se meni pripisuje nešto što nisam rekao nego se i omalovažavaju svakodnevni napori nadležnih službi da se i preostala dvojica haških begunaca nađu u Tribunalu. Podsećanja radi, Srbija je Tribunalu do sada predala 44 optuženika.
"Blic", 22. septembar 2010.
Rasim Ljajić,
predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom i ministar za socijalnu politiku
"Većina, tačnije 51 odsto građana Srbije je protiv izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu, dok samo trećina (34 odsto) podržava hapšenje generala!
Od onih koji se protive – 40 odsto smatra da je Mladić heroj, a 53 odsto da je Hag pristrasan. Da će vlasti u Srbiji uspeti da lociraju najtraženijeg haškog optuženika, veruje 29 odsto građana, a ne veruje gotovo polovina (49 odsto). Možda je najinteresantniji podatak da bi samo sedam odsto ljudi u Srbiji prijavilo gde se krije Mladić i uzelo nagradu od 10 miliona evra, dok to ne bi učinilo čak četiri petine (78 odsto) anketiranih. To su rezultati istraživanja javnog mnjenja sa početka maja, koje je u razgovoru za ‘Press’ obelodanio Rasim Ljajić."
"Pres", 15. maj 2011.
Dokumentacioni centar "Vreme"
| Lideri stranaka
Vojislav Šešelj, "Spremaju se veliki obračuni u Srbiji. Verovatno i veliko krvoproliće. Ti su obračuni bili planirani do 31. marta, da se uhapse Ratko Mladić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić, da se ubiju Milorad Luković Legija i Frenki Simatović, da se isporuči Jovica Stanišić, pa Sreten Lukić, pa Goran Radosavljević Guri. Vidite da je Aleksandar Vasiljević u Hagu sada Gurija umešao u komandu Arkanovim ‘tigrovima’ na Kosovu. Sve je to spremno." "Blic njuz", 19. februar 2003.
N pitanje gde je Ratko Mladić odgovara: "U srcu svih Srba koji ne žele da prodaju ‘veru za večeru, a poštenje za pečenje’, kako bi rekao vladika Nikolaj." "Kurir", 11. jul 2010.
"Ova vlast je kriva što će generali da idu u Hag, što nije učinila ništa na planu diplomatije da do toga ne dođe. Što nije načinila lobi koji će joj u tome pomoći, što ništa nije učinila u pravosuđu koje bi bilo u nivou da bi moglo da prihvati suđenja umesto Haga. Ali, ova vlast, naši ministri su nudili javno i vreme za koje će predati Ratka Mladića, obećavaju nešto što ne mogu da ispune. Pa, Ratko Mladić je strani državljanin." "Večernje novosti", 4. novembar 2003.
"Kada je Šljivančanin bio ‘na korak’ da se dobrovoljno preda Hagu, Koštunica mu je savetovao da se ne predaje", rekao je Jovanović, pokazujući fotografiju na kojoj je Šljivančanin u objektu VJ i u pratnji pripadnika VJ. Takođe, Jovanović je citirao i Informaciju broj 130 Uprave vojne bezbednosti u kojoj je navedeno da je vojna bezbednost pružala podršku Ratku Mladiću. "Večernje novosti", 24. jun 2003.
"Moraju se odbraniti svi građani Srbije koji su u Hagu, a mi ćemo u Srbiji suditi svakome ko je optužen za ratne zločine. Za nas general Vladimir Lazarević i ostali oficiri nisu ratni zločinci. Za nas Radovan Karadžić i Ratko Mladić nisu zločinci i ne nalaze se u Srbiji." Tanjug, 3. decembar 2003.
Lider SNS-a Tomislav Nikolić izjavio je juče na B92 da obaveze prema Hagu moraju da se ispune, što podrazumeva i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. "Ponos je da ispunjavaš zakone i da poštuješ Ustav", rekao je prvi čovek naprednjaka. Na dodatno pitanje da li bi uhapsio i Hagu predao Mladića, odgovorio je decidirano: "Jeste, ispunio bih obaveze! A da li mogu da ga uhapsim, ne znam. I Tadić bi kao kolač posle ručka uhapsio Mladića, pa ga ne hapsi. Zato što možda nije tu." Zanimljivo, prvi među naprednjacima, a do pre dve godine i desna ruka Vojislava Šešelja, imao je u prošlosti dijametralno suprotne stavove. U više navrata je poručivao da veruje "kako se Mladić i Karadžić ne smeju hapsiti" (jun 2005), kako, ako Mladić želi njegov savet, "mora da nastavi da se krije" (takođe jun 2005), te da "više nikoga od Srba ne bi izručio u Hag" (april 2008). U decembru te iste 2008. godine Nikolić je "bio ponosan što su ga na CNN izjednačili s Mladićem". "Kurir", 11. novembar 2010.
"Hapšenje Ratka Mladića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, po zamisli zapadnih sila i njihovih obaveštajnih službi, trebalo bi da predstavlja poslednji prljavi zadatak, koji bi u njihovo ime i za njihov račun mogao da obavi Zoran Đinđić i njegova vlada. Bilo kakav pokušaj hapšenja Mladića i druge dvojice oficira predstavljao bi i dugoročno ukidanje ozbiljnije vojne strukture kod Srba, i umesto Vojske, stvaranje aparata okupacionih slugu naoružanih dugim cevima, koji bi nas ubeđivali glupostima o uspešno obavljenim reformama, demokratizaciji i transformaciji oružane sile Srbije i Crne Gore. To što Amerikanci, ni vlast u Srbiji nisu u stanju da predvide, a najvažnija je posledica pokušaja Mladićevog hapšenja, jeste ozbiljno narodno nezadovoljstvo i bunt koji bi mogao da se izlije na ulice, snažnije, oštrije i šire nego što je to ikada ranije bilo. Stvoriće se takav otpor prema dosmanlijskom režimu kakav nisu ni sanjali." "NIN", 30. januar 2003.
"Vlast neće ići na izbore dok ne uradi apsolutno sve da uhapsi generala Mladića. Ako ga ne nađu, a budu izašli na izbore, to znači da niko živ ne zna gde je on i da ne može da ga pronađe. Kada je uhapšen Radovan Karadžić, protestovali smo zbog načina na koji je uhapšen i raznih drugih stvari. Sada, ako bi uhapsili nekoga zbog bilo kog razloga, mislim da bi bilo nemoguće da mi budemo organizatori takvog skupa." "Danas", 16. jul 2009.
"Razlog je verovatno to što ljudi ne bi cinkarili nikoga ni za pare ni bez para", objašnjava rezultate ovog istraživanja predstavnik vlasti, Suzana Grubješić šef poslaničke grupe G17 plus. "Politika", 24. januar 2009. |