Brod Argus:
Kopno na vidiku

Nakon što je nekoliko godina bio ukotvljen u vojnom pristaništu na Dunavskom keju u Beogradu, brod-laboratorija Argus hvata povoljnije vetrove. Ovaj zaboravljeni deo zaostavštine ubijenog premijera Zorana Đinđića još stoji na istom mestu, ali je od ponedeljka konačno promenio svog staraoca. Zato se uskoro može očekivati da Argus ponovo zaplovi, da se zaista koristi u naučnim istraživanjima na Dunavu, ali i da postane dostupan širokom krugu građana zainteresovanim za popularnu nauku.

Naime, po ugovoru o davanju na korišćenje koji je sada sklopljen sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje, brod je prešao u nadležnost Centra za promociju nauke, koji će ga popraviti i osposobiti za plovidbu, kako bi bio korišćen i za demonstracije, radionice, škole u prirodi, izložbe i druge naučnopopularne aktivnosti.

Promena staraoca je rezultat inicijative nekoliko naučnika iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, koji se već nekoliko godina bore da se oživi brod koji je Srbija dobila na poklon od nemačke pokrajine Hesen. O lošem stanju na Argusu i nemogućnosti Ministarstva da obezbedi sredstva za njegov rad i istraživanja, "Vreme" je pisalo u broju 1033 u tekstu pod naslovom "Simbol petooktobarske Srbije". Nakon tog teksta, za brod se zainteresovao Centar za promociju nauke, koji je kontaktirao redakciju "Vremena", da bi potom pokrenuo pregovore sa Ministarstvom o nalaženju održivog rešenja za Argus. Zahvaljujući razumevanju sa obe strane, brod je predat u ruke institucije koja, po svemu sudeći, ima više kapaciteta da se o njemu stara.

Centar, kao novoosnovana republička institucija u čijoj nadležnosti je promocija nauke u Srbiji, trenutno u Bloku 39 na Novom Beogradu podiže impozantnu zgradu u obliku svemirskog broda po projektu austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera. "Za Argus smo obezbedili sredstva iz Evropske investicione banke, kao deo projekta Centra za promociju nauke", kaže za "Vreme" Aleksandra Drecun, direktorka Centra, dodajući da će sada, uz svemirski brod, ova ustanova imati i pravi brod na vodi.

Nakon što je još 1972. godine sagrađen, Argus su, kao u to doba najopremljeniju ploveću laboratoriju, koristili nemački istraživači koji su plovili Rajnom ispitujući kvalitet vode, stanje ribljeg fonda i ekosistema na reci. Kad su za sebe obezbedile novi brod, Argus 2, vlasti u pokrajini Hesen su ponudile Dunavskoj komisiji da se stari brod dodeli nekoj od zemalja iz donjeg toka Dunava. Nakon žestokih pregovora među podunavskim državama, kod Nemaca je intervenisao lično Zoran Đinđić, zamolivši da se brod dodeli Srbiji, što se dogodilo samo 40 dana pre njegovog ubistva.

Međutim, kad je brod stigao u Srbiju, menjao je staraoce i namenu, ali nije korišćen onako kako se očekivalo. Budući da nije bilo sredstava za njegovo održavanje, plovio je nekoliko puta, da bi, ukotvljen u vojnoj bazi, počeo polako da propada, tako da ga nisu koristili ni naučnici, ni državne institucije za kontrolu vode. Po ugovoru kojim je Argus sada predat Centru, brod će biti stavljen na raspolaganje naučnicima, a onda kada ne bude korišćen u istraživačke namene, služiće za promociju nauke.

S. Bubnjević