Lični stav – Nauka, javno mnjenje i zakonodavac Genetika na optuženičkoj klupi Govori se o "Frankenštajnovoj hrani", o tome da se "naučnici opasno igraju Boga" – da li smo svedoci neosnovane satanizacije kompletne tehnologije genetičke modifikacije? Gde su granice razumne predostrožnosti? Zašto su naši zakonodavci rigidniji od evropskih kad su u pitanju genetički modifikovane biljke

piše: Dr Vesna Maksimović

Uporedo za uzbuđenjem koje nose mogućnosti nove tehnologije genetičke modifikacije biljaka, u naučnoj, a još više u široj javnosti, rasla je bojazan u vezi sa štetnim efektima koje upotreba i gajenje genetički modifikovanih biljaka (GMB) može imati na zdravlje čoveka i životinja i na životnu sredinu. Svet je podeljen u stavu prema ovoj temi, kao i prema konkretnoj praksi, ali opredeljenje "za" i "protiv" najčešće nije potkrepljeno naučnim (biološkim) argumentima – već ekonomskim i političkim.

GMB I ZDRAVLJE: Prirodno je da je glavna bojazan zbog upotrebe genetički modifikovanih biljaka i hrane poreklom od njih vezana za eventualne štetne efekte na zdravlje ljudi. Ima li, pak, osnova za tvrdnju da se radi o "Frankenštajnovoj hrani", kako to uobičavaju da kažu protivnici ove tehnologije, koji pritom naglašavaju da se njom naučnici opasno igraju Boga? Većina naučnih krugova, a to je i osnova metoda procene biološkog rizika propisane u EU, smatra da se ni u kom slučaju ne može na optuženičku klupu staviti kompletna tehnologija.

Procena rizika ima jedino smisla ako se analizira "slučaj po slučaj", a to podrazumeva poznavanje kompletnog procesa i raspolaganje informacijama o prirodi i izvoru gena/proteina koji je poslužio za transformaciju, kao i poznavanje biohemijske i fiziološke osnove biljke domaćina i eventualnih promena koje bi se na njima mogle dogoditi kao posledica ugrađivanja stranog gena.

Razumno je postaviti sledeća pitanja:

– Da li je ugrađeni gen šifra za protein koji može biti toksičan ili izazivati alergije?

– Da li je ugrađivanje (koje de facto jeste mutacija) dovelo do neželjene promene nekog gena biljke domaćina čiji proizvod onda ima toksično dejstvo?

– Da li ugrađeni gen može izazvati promenu mikroorganizama koji naseljavaju humani digestivni trakt i tako posredno ugroziti čoveka?

Naravno, analiza je mnogo jednostavnija kada je u pitanju gen poreklom iz biljnog izvora nego kada su u pitanju geni poreklom iz bakterija, kao što je to u slučaju GM biljaka tolerantnih na herbicide, ili otpornih na insekte.

Dobar primer analize mogućeg efekta na ljudsko zdravlje nalazimo u slučaju GM kukuruza otpornog na određenu vrstu insekata, što je postignuto ugrađivanjem gena poreklom iz bakterije Bacillus thuringiensis, koji kodira tzv. Bt-endotoksin. Logično je pitanje da li on može biti toksičan i za čoveka.

Humane ćelije, na sreću, ne poseduju receptore za Bt-endotoksin, što znači da nema mehanizma koji bi omogućio da toksin prodre u humane ćelije i ošteti ih. Odsustvo toksičnosti potvrđeno je i na eksperimentalnim životinjama – nisu uočeni štetni efekti na pacovima koji su hranjeni vrlo velikim dozama endotoksina...

GMB I ALERGIJE: Procena da li "novi" protein može izazvati alergije otežana je samom činjenicom da biološka osnova nastajanja alergija nije u potpunosti razjašnjena. I sami znamo koliko su često ljudi alergični, na primer, na jagode, jaja ili neke komponente mleka. Najnovija "afera" govori o alergenosti glutena, proteina prisutnog u velikom broju žitarica a čiji stepen alergenosti varira od vrlo ozbiljnih posledica po zdravlje do umanjenja mogućnosti da se postignu šampionski rezultati (slučaj Novaka Đokovića). Nikom, naravno, ne pada na pamet da "zabrani" upotrebu ovih namirnica. Sasvim je jasno da sama tehnologija ne nosi nužno "alergenost", već da ona zavisi od svojstva "novog" proteina.

GMB I ANTIBIOTICI: Posebna pažnja u vezi sa eventualnim negativnim efektima hrane poreklom od GMB obraća se na eventualni efekat gena za rezistenciju na antibiotike koji su, pogotovo u počecima ove tehnologije, bili nezaobilazni element genskog konstrukta kojim se vrši transformacija biljke. Teorijski, govorimo o dve bojazni – može li doći do transfera ovih gena u mikroorganizme koji naseljavaju humani digestivni trakt i tako dovesti do neželjenog i nekontrolisanog širenja rezistentnosti na antibiotike; i drugo, da li proteini šifrovani ovim genima mogu neutralisati ili redukovati efikasnost antibiotske medicinske terapije. Iako većina stručnjaka smatra da je verovatnoća ovih događaja izuzetno mala, preporuka komiteta za biološku sigurnost EU jeste da se ide na razvijanje novih selekcionih markera, ili na razvijanje metoda za naknadnu eliminaciju gena za rezistenciju na antibiotike.

Uz sav navedeni oprez, moramo se zapitati nije li nekontrolisana upotreba antibiotika u terapijske svrhe i kod životinja i kod čoveka daleko veća opasnost nego što su to genetički modifikovane biljke...

GMB I EKOLOGIJA: Iako je javno mnjenje obično lakše animirati analizom mogućeg štetnog uticaja GM hrane na zdravlje ljudi i životinja, efekat koji gajenje GM biljaka može imati na životnu sredinu i konkretan eko-sistem daleko je složeniji, a potencijalne štetne posledice daleko realnije, ukoliko se ne preduzme adekvatna kontrola.

Iako i ekološka grupa problema mora biti analizirana "slučaj po slučaj", pitanja u vezi sa ovom temom mogu se grupisati u tri opšte kategorije:

– Da li može doći do transfera gena kojim je izvršena modifikacija biljke na druge organizme?

– Kakav je efekat proteina šifrovanog "novim" genom na organizme koji nisu ciljana "meta"?

– Da li GM biljke imaju selektivnu prednost kojom ugrožavaju druge biljne vrste i da li vrše selektivni pritisak na populacije mikroorganizma, insekata i ostalih štetočina?

U procesu genetičke modifikacije, strani gen biva stabilno ugrađen u genom biljke, postaje sastavni deo tog genoma, pa prema tome ima jednaku šansu da bude prenesen na potomstvo u procesu klasičnog ukrštanja između srodnih vrsta. Dok bi se u slučaju GM biljke koja ima poboljšan kvalitet proteina još moglo zažmuriti, u slučaju transfera gena za toleranciju na herbicide ili rezistenciju na insekte – vrag je odneo šalu.

Naravno, problem postaje posebno aktuelan ukoliko do ukrštanja dođe između GM biljke i srodne korovske biljke. Zato je od posebnog značaja poznavanje lokalne populacije srodnih korovskih biljaka, koja bi se eventualno mogla ukrštati sa GM biljkama. To je i neophodan element procene biološkog rizika.

Protivnici GM-tehnologije tvrde da konstruisanje biljaka tolerantnih na herbicide ima za cilj stvaranje potrebe za sve novijom i novijom generacijom herbicida, što uz podatak da iste biotehnološke kompanije proizvode i GM biljke tolerantne na herbicide i same herbicide navodi na zaključak da se iz ove teme nikako ne mogu eliminisati komercijalni efekat i profit. Uz navedenu bojazan da će GM biljke tolerantne na herbicide dovesti do nastajanja super-korova, ne sme se zanemariti ni činjenica da i same kulturne GM biljke sa ovim svojstvom mogu u sledećoj sezoni, ako se predviđa gajenje neke druge biljne vrste, postati korov.

Razmatranje mogućnosti eventualnog delovanja proteinskog proizvoda GM biljaka konstruisanih da budu otporne na određene štetočine, na organizme koji nisu ciljna grupa, takođe nije bez osnova. U eksperimentu u kome su larve korisnog insekta, leptira monarh, u laboratorijskim uslovima hranjeni listovima mlečike na kojima je u polju nakupljan polen GM kukuruza rezistentnog na insekte, uočeno je da ovako hranjene larve pokazuju veći stepen smrtnosti. To znači da genetička modifikacija kukuruza, postignuta ubacivanjem gena za endotoksin iz bakterije Bacillus thuringiensis, koja je imala za cilj zaštitu kukuruza od kukuruznog moljca i žitnog crva, s obzirom da ovaj insekticidalni protein deluje na čitav red lepidoptera, ne isključuje mogućnost negativnog delovanja na eko-sistem. To isto čine, naravno, i hemijski pesticidi i insekticidi.

O GENETICI I PESTICIDIMA: Da li GM biljke mogu vršiti selektivni pritisak na populacije insekata i ostalih štetočina tako što će favorizovati one vrste koje su otporne na genski proizvod kojim je u biljkama postignuta rezistencija i time dovesti do poremećaja ekološke ravnoteže? Pojednostavljen odgovor je – da. Ne možemo međutim da se ne zapitamo nemaju li isti efekat hemijski pesticidi, a u krajnjoj liniji i biljke koje su dobijene klasičnom selekcijom i ukrštanjem, ali favorizovanjem otpornosti na određene štetočine. Još jedna činjenica se ne sme zaboraviti: ciljana genetička zaštita od virusa, štetočina, gljiva i sl. znači da će manje hemijskih sredstava biti upotrebljeno, tj. da ćemo imati zdraviju životnu sredinu.

Poređenje efekata koje na životnu sredinu i na zdravlje ljudi mogu imati GM biljke u odnosu na one dobijene klasičnim metodama nisu uvek nužno na strani klasike, ako ni zbog čega drugog ono zbog činjenice da u slučaju klasične selekcije najčešće ne znamo gensku osnovu favorizovanog svojstva koje se prenosi u kompletu sa takođe nepoznatom grupom gena. Adut na strani klasične selekcije je svakako višegodišnje (ili viševekovno) iskustvo, nasuprot uzbudljivo novoj tehnologiji genetičke modifikacije, koja zahteva razumno sagledavanje odnosa koristi i rizika...

GMB I ZAKON: U većini evropskih zemalja, na osnovu direktive Evropske komisije 2001/18/EC, proizvodi koji sadrže ili se sastoje od GMO, a koji se uvode u životnu sredinu ili iznose na tržište, obavezno prolaze kroz proces kontrole i procene eventualnih rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Sistem kontrole takođe uključuje potrebu da se hrana koja sadrži GMO odvoji od one koja ne sadrži GMO, kao i da se jasno označi. Prema tim dokumentima, definisana je granica od 0,9 odsto genetički modifikovane DNK, ispod koje se dati proizvod tretira kao onaj koji ne sadrži modifikovanu DNK i ne podleže navedenim obavezama obeležavanja. U Laboratoriji za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu prvi put je u našoj zemlji uvedena metoda kontrole prisustva GMO u biljkama i hrani biljnog porekla.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima usvojen marta 2001. u Skupštini SRJ koji je urađen po ugledu na evropske, nudio je dobru osnovu za razumnu i argumentovanu kontrolu ove oblasti, podrazumevajući primenu mera predostrožnosti da bi se eventualni biološki rizik sveo na minimum. Ovom Zakonu su, međutim, nedostajala podzakonska akta kojim bi se jasno definisala pravila. Novi Zakon, usvojen u Skupštini Srbije 2009, daleko je restriktivniji – njime se zabranjuju gajenje i uvoz semena GMB kao i promet proizvoda koji sadrže sirovine koje potiču od GMO.

Gde smo mi u Srbiji (među šljivama)?