Ukidanje poslaničkih imuniteta:
Dozvola za šamaranje

Odluka Administrativnog odbora omogućila je da krivično odgovaraju poslanici koji su fizički nastali na neistomišljenike, primali mito ili falsifikovali dokumenta ukoliko im, pre nego što se dočeka njena potvrda u parlamentu, ne presude građani na izborima

Nakon višemesečnog razvlačenja, Administrativni odbor parlamenta ukinuo je imunitet četvoroma poslanika Srpske radikalne stranke koji su, zbog nekih sumnjivih rabota, bili češći gosti na stranicama crnih hronika, nego u skupštinskim izveštajima medija. Time je načinjen prvi korak da Momčilo Duvnjak, Dragan Aćimović, Gordana Paunović-Milosavljević i Momir Marković konačno kažu na sudu šta imaju o optužbama za nasilničko ponašanje, primanje mita, falsifikovanje isprava ili zloupotrebu službenog položaja. Upravo to stoji u prijavama protiv ovih parlamentaraca koji su izbegavali krivično gonjenje štiteći se poslaničkom legitimacijom, plastificiranim parčetom kartona sa fotografijom, na kome su navedene ustavne odredbe o imunitetu. Tu piše da "narodni poslanik uživa imunitet" i da "ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije". No tu nije kraj povlasticama jer Ustav dopušta da poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, "niti da se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine", što su obilato koristile Šešeljeve pristalice, ali i članovi vladajuće koalicije.

VELIKA JE SRBIJA: U tome je ipak prednjačio saobraćajni tehničar iz Kruševca Momčilo Duvnjak, koji je u lokalnom parlamentu ošamario direktora Zdravstvenog centra, inače poslanika G17 plus, Vojkana Kulića, nakon svađe za govornicom da li je ova ustanova u potpunom rasulu ili ne i ko je maltretirao porodicu njegovog druga radikala kada su bili kod lekara. Poslanici su jedva sprečili da sukob ne preraste u opštu tuču, a ubrzo je stigla i policija koju Duvnjak nije ni pogledao, mašući legitimacijom republičkog parlamenta. Ništa bolje nisu prošli ni radnici Elektroprivrede Srbije kada su zakucali na Duvnjakova vrata da mu isključe struju zbog neplaćenih računa. Besni radikal ih je najurio niz ulicu, a kada je u sud stigla prijava zbog napada na službeno lice, Duvnjak je iz džepa prugastog sakoa ponovo potegao dokaz da se protiv njega ne može voditi krivični postupak. Slično je uradila i neurospsihijatar Gordana Paunović-MIlosavljević, nakon što je pacijentkinja prijavila policiji da je ta doktorka tražila pet stotina nemačkih maraka za potvrdu o hospitalizaciji jednog pacijenta radi produžetka bolovanja. I ostali članovi radikalskog bratstva zatečeni su u sličnim prigodama: bivši direktor Zemunskog informativno-poslovnog sistema Momir Marković bio je pod sumnjom da je iz kase zemunske opštine finansirao svoje omiljeno glasilo "Veliku Srbiju", koja se štampala u polumilionskim tiražima, a potom vukla po kontejnerima na obližnjem keju, kupovao nameštaj svojoj stranci, a poklanjao pištolje onima koji nisu prestali da sanjaju srpske granice negde oko dalekog Karlobaga, ali je optužnica podignuta zbog sumnje da je zaposlio i plaćao nekoliko desetina ljudi u ZIPS-u, koji se nikada nisu pojavili na poslu, dok je Dragan Aćimović nešto muljao oko poslovne dokumentacije i falsifikovao neke papire kako bi opravdao novac koji je dobio za izgradnju farme svinja. Tim putem krenuo je i poslanik Ujedinjenih regiona Srbije Šerif Hamzagić nakon što je izazvao saobraćajni udes kod Kragujevca, a potom izbegavao suđenje, da bi se ipak ovih dana pokajao, i obavestio Administrativni odbor da se više neće pozivati na imunitet. "Nikada to više ne bih uradio", pravda se tokom našeg razgovora ovaj lekar iz Tutina, opisujući kako se brzopleto pozvao na zaštitu nakon nagovora advokata.

NEPREŽALJENA LJUBAV: Kako je slučaj ovog direktora tutinskog Doma zdravlja stavljen ad acta, a odluke Administrativnog odbora pale isključivo na pleća poslanika Srpske radikalne stranke, jer drugih zahteva sudova nije bilo, radikali su osuli baražnu paljbu po vladajućoj koaliciji da vodi prljavu kampanju, zahtevajući da se oduzme imunitet predsedniku Tadiću i dojučerašnjem saborcu Nikoliću, sa kojim nešto više nisu u velikoj ljubavi, vapeći do neba kako je besmisleno da se raspravlja o delima koja su počinjena pre više godina.

Dobro sad, tačno je da je Marković gazdovao po Zemunu od 1998. do 2000. godine i da je prijava protiv njegove komšinke iz Šilerove Gordane Paunović podignuta davne 2002. godine, ali to što se Administrativni odbor prvi put bavi pitanjem skidanja imuniteta u ovom sazivu skupštine, ide na adresu vladajuće koalicije. Ako o tome priupitate nešto predsednika ovog odbora Nenada Konstantinovića iz Demokratske stranke, on će vam lakonski odgovoriti da je bilo potrebno da dobiju neophodnu dokumentaciju za sve slučajeve; jednom drugom prilikom je u prolazu dobacio novinarima kako u tome što se Odbor ne sastaje "nema nikakve zavere" i da će to pitanje "uskoro biti rešeno"; poslednji put je čekao da Branko Ružić pristigne sa nekog službenog puta, a potom jurio kvorum, ali su u sakupljanju papira, osluškivanju škripe kočnica kola šefa bratskog kluba SPS-a i okupljanju svih devet predstavnika vladajuće koalicije da preglasaju ostale, protekle godine, a sudski postupci protiv nekih drugih poslanika koji su se štitili od krivičnog gonjenja imunitetom, beznadežno zastareli. Zbog toga će poslanici nastaviti da se kriju iza legitimacija koje bi trebalo da ih štite isključivo u izražavanju uverenja iz kojih neće proizaći šamaranje, primanje mita ili falsifikati, ukoliko im, pre nego što se dočeka potvrda odluke administrativnog odbora u parlamentu, ne presude građani na izborima.

Slobodan Kostić