1.

Kultura sećanja – Sto godina Obznane i Zakona o zaštiti države: Put u diktaturu (Vreme 1564)

"Uništili su Veliku Narodnu Skupštinu i poništili su dostojanstvo Narodnog Predstavništva; stegli su krvnički za gušu javnu reč; nasiljem su obeščastili slobodu zbora i dogovora; pretvorili su izbore u falsifikatorska preduzeća praćena nasiljima. Rečju, zagadili su ceo javni život, pogazili gotovo sve zemaljske zakone, porušili bezbroj puta Ustav..." Ove reči je pre nešto manje od sto godina napisao Jaša Prodanović, jedan od prvaka Republikanske stranke
 

2.

Branka Prpa – Srpski intelektualci i Jugoslavija 1918–1929, Clio 2018.: Nastajanje i nestajanje jednog ideala (Vreme 1457)

"Nije, po sto puta nije Jugoslavija zemlja, nego je Jugoslavija jedan ideal. Sjutra kad državne granice opašu sve naše pokrajine, Jugoslavija neće biti ostvarena, nego će je tek trebati ostvariti" citirano prema brošuri O desetogodišnjici oslobođenja i ujedinjenja, Subotica 1929, str. 18
 

3.

Revizija istorije: O zaboravljenim datumima (Vreme 980)

Država čiji smo mi građani dužna je da vrati u naše sećanje sve one koji su svojom smrću i stradanjem zadužili naše postojanje
 

4.

Ratni zločini: Tihi susedi (Vreme 916)

Egnerov potpis izronio je i iz naših arhiva kao čudovište sa dna mora. Zajedno sa svim drugim istorijskim čudovištima koja su počinjenim zločinima sebe lišila bilo kakvih razumljivih motiva i olakšavajućih okolnosti. Šta, uostalom, može biti motiv folksdojčera iz Crvenke da se 1940. pojavi u Beogradu, sačeka nemačku okupaciju Srbije i pridruži se okupacijskim trupama u masovnoj likvidaciji ljudi koji su do juče bili njegovi sunarodnici ili sugrađani