1.

Provetravanje: Moj deo sretenjskog ordena (Vreme 1572)

Ljudi se nepogrešivo trigeruju, na bilo šta i na sve. Ljudi su besni, a internet dostupan, kao kuka na koju obesiš bes, pa kreneš dalje, u nove afere
 

2.

Provetravanje: Ni »h« od hrabrosti  (Vreme 1564)

U ovom procesu kroz koji sam prošla i u ovom koji me tek očekuje, nisam bila hrabra, već samo glupa. Sad shvatam da sam sama stavila oružje u ruke neprijateljima, verujući da – na kraju dana, pored svih razlika među nama – imamo iste interese i cilj
 

3.

Provetravanje: Must go on (Vreme 1548)

U takozvanoj "novoj normalnosti", pozorište mora da se podredi zakonima "važnijih stvari", pa je pred sve nas stavljen izbor: da se prilagodimo ili da nestanemo
 

4.

Provetravanje: Igre s istinom (Vreme 1539)

Prvi put sam, nakon svih naših kriza, svih naših ratova, sankcija, poplava, afera, spinova, poluvanrednih i vanrednih stanja, pomislila da smo konačno umrli kao društvo
 

5.

Provetravanje: Vanredno vanredno stanje (Vreme 1525)

Nema junačenja! Obesmišljeno je. Nema delanja, ako baš niste epidemiolog, virolog, lekarka ili medicinsko osoblje... I najzad: nema čak ni onog slatkog privida kako je svuda na svetu mnogo bolje
 

6.

Provetravanje: Direktori nisu kul (Vreme 1519)

Jedan portal objavljuje fotografiju postavljanja pločica u kupatilu, uz naslov da je KERAMIČAR postavljen za direktora muzeja... Pa, nema nikakve veze što je Viktor Kiš keramiku diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Za sve nas koji nismo kustosi, ali – možemo da pogledamo, slika govori hiljadu reči
 

7.

Provetravanje: Pokrovitelj i granice pristajanja (Vreme 1514)

Praviti festival od novca koji ti u ovom trenutku i na ovakav način obezbeđuje predsednik Republike Srbije, isto je što i praviti ga od novca stečenog pljačkom. Opljačkani su svi građani Srbije, a u prvom redu baš te naše kolege koje se trude da, u ovakvom društvu, prave kakvo-takvo pozorište
 

8.

Provetravanje: Heroji društva na heroinu (Vreme 1507)

Pre nekoliko meseci, na jednoj pozorišnoj konferenciji, mlada koleginica iz prvog reda postavila mi je jezivo pitanje: "Da li ste svesni na koga ta vaša priča podseća? I On isto tako radi", kazala je, " i On je isto tako posvećen." Poželela sam da je prekinem. Da je uvredim i da joj začepim usta