1.

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (6): Balkanska tapiserija (Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta)

Srbija mora da ubedi međunarodnu zajednicu da se ne može rešavati samo pitanje Albanaca, po principu ugađanja najnestašnijem detetu. Uz pitanje Albanaca moraju se rešavati i pitanja Srba, gde god da su, pogotovo u Republici Srpskoj, Makedonaca, Bošnjaka i ostalih. I to tako da svako ponešto dobije, a da niko ne izgubi sve. Dejtonski sporazum nije loš uzor za takvo rešenje
 

2.

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (6): Balkanska tapiserija (Vreme 1413)

Srbija mora da ubedi međunarodnu zajednicu da se ne može rešavati samo pitanje Albanaca, po principu ugađanja najnestašnijem detetu. Uz pitanje Albanaca moraju se rešavati i pitanja Srba, gde god da su, pogotovo u Republici Srpskoj, Makedonaca, Bošnjaka i ostalih. I to tako da svako ponešto dobije, a da niko ne izgubi sve. Dejtonski sporazum nije loš uzor za takvo rešenje
 

3.

Prvi svetski rat na ekranu i film Heroj 1914.: Poštovanje za istinskog junaka (Vreme 1249)

Godinama se postavlja pitanje: može li se nacionalni istorijski narativ ispričati na savremen način, bez predrasuda, ali ipak sa poštovanjem onih istorijskih tekovina koje to zaslužuju? Film Heroj 1914. Filipa Švarma i Nikole Lukića daje ohrabrujući odgovor
 

4.

Zaboravljena antifašistička tradicija: Borba za slobodu i pravdu (Vreme 1070)

Početkom septembra ustanici su oslobodili skoro polovinu Srbije, maltene od predgrađa Beograda do Užica, sa velikim gradovima kao što su Užice, Čačak, Gornji Milanovac. Nešto kasnije, oslobođena je i velika teritorija u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Ovo je bila prva slobodna teritorija u Evropi, a taj oslobodilački podvig prevazilazi poduhvate drugde u Evropi
 

5.

Srbija i Evropa: Dugo putovanje ka kući (Vreme 991-992)

Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
 

6.

Lični stav - Za i protiv stvaranja Jugoslavije: Država bez građana (Vreme 935)

Jugoslavija je bila liberalan, demokratski, antiklerikalan i modernizatorski projekat. A tokom celog postojanja nije bila ni dovoljno liberalna, retko kada demokratska, a u modernizaciji dosta neuspešna
 

7.

Istorija svakodnevice – Slučaj GSP-a: Kako su nas vozali (Vreme 872)

Mišljenje je da su društva niskog poverenja predodređena da budu takva svojom kulturom i istorijom, te da ostanu u tom začaranom krugu, u kome nepoverenje u institucije sprečava njihovo poboljšavanje a zauzvrat te institucije slabo funkcionisanje opravdaju nepoverenjem
 

8.

Istorija, antifašizam i kinematografija: Živjeće ove slike (Vreme 749)

Malo ko od nas može drugačije da zamisli našu ili svetsku prošlost, pogotovo Drugi svetski rat, mimo slika iz filmova. Te slike i predstave su toliko jake da dolazi do sasvim paradoksalnih obrta: na primer, dovoljno je setiti se ravnogorskih majskih teferiča i videti da u našoj zemlji današnji sledbenici ravnogoraca svoj vizuelni imidž neguju po ugledu na filmove Veljka Bulajića i TV drame Save Mrmka
 

9.

Devedesetogodišnjica: 28. jul 1914 – 28. jul 2004: Beogradsko leto 1914. (Vreme 708)

Granate koje su 28. jula 1914. uveče ispaljene sa monitora austrougarske rečne flote na Beograd, nisu samo označile prvo bombardovanje nekog evropskog grada u XX veku. One su započele rušenje sna o progresu bez granica, o ljudskoj istoriji kao svetloj stazi u budućnost, zasnovanoj na demokratiji, razumu i premoći institucija i kulture belog čoveka
 

10.

Knjige o Beogradu: Bedekeri za čitaoca šetača (Vreme 575)

Mada su se za relativno kratko vreme pojavila tri naslova o glavnom gradu, Vodič kroz Beograd predstavlja neku vrstu međaša. Ovaj naslov spojio je u sebi oprečne vrline: opsegom to je prava džepna knjiga, a obilje činjenica u njoj podseća na kakvu zipovanu enciklopediju