| | Kada se situacija malo smirila, odlazim kod jednog albanskog prijatelja u Prištini. Njegova majka mi kaže: "Niste smeli tuć našu đecu. Mi đecu ne damo." Pokušavam da se branim: "Ali đeca su nas napadala kamenjem i na gore načine." – "Znam, mi smo na njih vikale i mi bismo ih kaznili i smirili, ali kada ste vi udarili na našu đecu…" Ostadoše ove reči da vise u vazduhu
|
| | Eksplozije se približavaju, beli dim postaje sve gušći. Ustalasana gomila se pokreće i počinje da beži. Iz dima, kao u lošem akcionom filmu, kao bog rata izranja ogroman pripadnik specijalne jedinice milicije. Nosi gas-masku, pušku i urliče: "Hvatajte ih, hvatajte!", pokazujući na demonstrante koji beže prema nama
|
