Vreme br. 427, 26. decembar 1998.

Peking

Udar

Posle udara na disidente koji su se drznuli da pokušaju osnivanje opozicione partije, kineske vlasti su se u sredu okrenule na izdavače i industriju zabave. Po novim propisima koje objavljuju vodeći listovi, izdavači knjiga i časopisa, muzički i filmski producenti rizikuju doživotni zatvor ako se nađe da su krivi za "subverziju države". Pod istom optužbom na dogogodišnji zatvor kažnjena su tokom ove sedmice trojica osnivača zabranjene opozicione Kineske demokratske partije. "Zabranjuje se objavljivanje, štampanje, prenošenje i rasturanje pisanog i snimljenog materijala i radova sa subverzivnim sadržajem", stoji u tumačenju odluke Vrhovnog narodnog suda. Maksimalna kazna je doživotna robija. Nova pravila se odnose na pisanje, muziku, film, televiziju, video-zapise i kompjuterski softver. U utorak je disident Kin Jongmin osuđen na 12 godina zatvora. Dan ranije, sa 13 godina kažnjen je vodeći disident Su Venli, a na 11 godina Vang Joukaj. U zloslutnoj opomeni, predsednik Đijang Cemin objavio je u petak da će "subverzivne aktivnosti biti zatrvene u korenu". Rekao je da Kina nikad neće trpeti "demokratiju zapadnog stila". Nova pravila stavljaju van zakona "materijal koji ugrožava društveni poredak" - što znači sve reči ili dela koja predstavljaju izazov pet decenija dugom monopolu vlasti Komunističke partije. Zabranjeno je i sve što cilja na "podelu nacije", a što se očito odnosi na separatiste u Tibetu i muslimanskom regionu Singđang. Politički osetljive knjige reformista probile su se poslednjih godina do knjižara nošene ekonomskom reformom. Ali, vlast je već krenula da čisti izdavačke kuće i medije od liberalnog uticaja, kažu izvori iz ovih delatnosti. Bestseler "Politička Kina: Suočavanje sa erom izbora nove strukture" uklonjena je iz prodaje, a preštampavanje je zabranjeno, kažu izvori. Knjiga, kompilacija 39 eseja 32 autora, novinara, univerzitetskih profesora i bivših zvaničnika, poziva na političke reforme. Propagandno odeljenje KP naredilo je popularnom dnevniku "Južni Vikend" u gradu Guangđou da prestane sa objavljivanjem autorskih komentara po kojima je list čuven. Redakciji dnevnika, koji izlazi u preko milion primeraka, naloženo je da ubuduće hvali Komunističku partiju i ukine rubriku.

Senzacionalistički ali pažljivo obrađeni istraživački članci išli su daleko izvan granica slobode govora i građanskih prava u Kini.

Transportnoje

Pustinjaci

Arktička pustoš u kojoj živi Nikolaj Pribitkov jedva da uopšte podseća na planetu zemlju. U podne je nebo nešto bleđe od mraka, decembar je i sunce se neće ni dići. Vetar duva kroz tundru a prazne stambene zgrade se uzdižu kao totemi izgubljene civilizacije.

Prozori su odavno porazbijani, zidovi prekriveni debelim naslagama leda. Smrznuti ostaci napuštenih kamiona leže oko ruina. Selo Transportnoje, u kome Pribitkov živi, nalazi se u jednom od najzabačenijih severistočnih rubova Sibira, oko 300 kilometara severno od arktičkog kruga i možda 900 kilometara od Beringovog moreuza. Transportnoje je podignuto da služi kao centar za održavanje vozila koji je, kao i gotovo sve drugo u ruskom arktičkom regionu, zatvoren početkom godine. Svi stanovnici ostali su bez posla, a selo su nsapustili pre tri meseca. Pribitkov (33), u debelim filcanim čizmama i teškom kaputu, neobrijan sedmicama, poslednji je ljudski stanovnik. Živi u jednosobnom stanu u prizemlju napuštene četvorospratnice, sa troje pasa lutalica. Postao je pustinjak, ali ne zato što voli samoću, već je to bio jedini način koji je mogao da smisli da bi se odatle izbavio. Sad je on jedini preživeli iz starog sovjetskog sna - kolonizacije ogromnog arktičkog severa bez obzira na cenu. Kao i većina žitelja ruskog dalekog severa, Pribitkov je bio primamljen visokom platom koju je dotirala država. Stigao je pre 10 godina, sa Krima, u nadi da će zaraditi dovoljno novca, ali je novac ispario kada se Sovjetski Savez raspao. Transportnoje je napušteno u septembru. Većina stanovika evakuisana je u obližnji arktički centar Pevek, jedan od malobrojnih gradova u regionu Čuhotke u koji još stižu pošiljke sa gorivom. Pribitkov je odlučio da ostane jer nije hteo da izgubi svoje mesto u redu za dobijanje stana u evropskoj Rusiji. Ponekad stopira do Peveka da nešto zaradi u tamošnjoj toplani i da na pijaci proda kožne kape koje pravi od ulovljenih pasa lutalica. Osnovna hrana mu je jelensko meso koje smrznuto leži na kuhinjskom podu. "Dobro mi je ovde", kaže on novinaru koji ga je posetio. Zamenik gradonačelnika Peveka, Nikolaj Svitik, kaže da Pribitkov nije jedini. "Već smo zatvorili pet sela kao što je njegovo i preselili živalj u Pevek. Razlog zašto neki neće da dođu u Pevek je što hoće stanove u centralnoj Rusiji." Uprkos svim pokušajima vlasti da ih namame u Pevek, ljudi se tvrdoglavo drže obećanja vlade da će dobiti novac za kupovinu stana. Ali, to može da bude jalova nada. Aleksandar Narazov, guverner Čuhotke, kaže da je region za ovu godinu u te svrhe odobrio samo 12 miliona rubalja (600.000 dolara) iz federalnog budžeta, daleko manje od obećanih 46 miliona. Lokalne vlasti obilaze pustinjake po napuštenim selima, ali ne mogu da ih premeste silom. "Kad zahladni, Pibitkov neće imati kud već da dođe u grad", kaže Svitik. U međuvremenu, množe se planovi o zatvaranju drugih naselja. Lokalne vlasti se spemaju da evakuišu 200 porodica iz sela Baranika, 200 kilometara od Peveka. Stanovništvo regiona Čuhotke smanjilo se sa 180.000, iz 1985. godine, na današnjih oko 90.000.

Priredila agencija "Beta"