Slovačka
Kome treba Mečijar
Dok vladajuća koalicija slavi uspeh i na lokalnim izborima, unutar SDK-a dozreva težak konflikt
Specijalno za "Vreme" iz Bratislave
Slovačka je prebrodila i izbore na lokalnom nivou. Izbori, koji su zbog pomerenog termina (18. i 19. decembar) dobili epitet "božićni", potvrdili su očekivan primat nove političke strukture, koja je na proteklim parlamentarnim izborima pobedila tzv. Mečijarovu eru u slovačkoj politici. Učešće birača se, međutim, ni izdaleka nije približilo rekordnoj brojci od 84, 24 odsto glasača, koji su se pojavili na "velikim" izborima u septembru, i dostiglo je tek 54 odsto od ukupno 4 miliona punoletnih slovačkih birača. Ako je jedan od glavnih pokazatelja volje glasača uspeh političkih stranaka u većim gradovima, treba napomenuti da je, od osam regionalnih centara, u čak šest pobedila sadašnja koalicija, uključujući i Bratislavu, gde će u fotelju gradonačelnika sesti nekadašnji (privremeni) predsednik Vlade Slovačke Jozef Moravčik.
PRVI
POTRESI: Međutim, ni veliki uspeh nove slovačke koalicije na ovogodišnjim izborima
nije uspeo da primiri uzburkane vode unutar samih vladajućih stranaka. To se pre svega
odnosi na najjaču koalicionu stranku - koaliciju SDK. Slovačka demokratska koalicija
(SDK), na čijem se čelu nalazi sadašnji premijer Mikulaš Dzurinda, nastala je kao
forum saradnje pet samostalnih i ideološki različitih stranaka koje u svojim programima
i strukturi zastupaju širok spektar političkog mišljenja - od krajnje desnice do
izražene levice. Posle promene "velikog" izbornog zakona kojim je uoči
parlamentarnih izbora onemogućeno postojanje koalicija, SDK je formalno postao jedna
stranka - stapajući u sebe lidere bivših stranaka i njihove programe. Najjača frakcija
unutar Slovačke demokratske koalicije, iz koje je proizišao i sam premijer Dzurinda,
jeste ona koja predstavlja desničarsku liniju iz Demohrišćanskog pokreta (KDH).
Predsednik demohrišćanskog pokreta Jan Čarnogurski, nekadašnji disident, pa premijer a
sadašnji ministar pravde, bio je dugo partijski šef sadašnjem premijeru, koji je pre
nastanka SDK-a bio potpredsednik KDH-a. Problem koji sada opterećuje funkcionisanje
Slovačke demokratske koalicije jeste njen budući pravni i formalni status. Ako je SDK
nastao usled "diskriminatorskog" izbornog zakona, a stranke se spojile kako bi
udruženim snagama porazile dugogodišnjeg premijera Vladimira Mečijara, pitanje je kako
će SDK funkcionisati u budućnosti. Sada, kad SDK ima realnu političku moć, logično
slabi status nekadašnjih samostalnih stranaka, koje su, omogućivši postojanje SDK, same
ispale iz realne političke igre.
Za sada postoje dva moguća rešenja: prvi model buduće egzistencije SDK-a predstavlja neku vrstu konfederacije, tj. unije pet stranaka, koju predstavlja sadašnji premijer Mikulaš Dzurinda; drugi model, koji bi više odgovarao većim strankama unutar SDK-a, pre svega demohrišćanima, jeste povratak SDK-a klasičnoj koaliciji, jer bi se onda izvršna moć pravednije podelila između stranaka-osnivača SDK-a.
CRKVENI PAKET: Prvi konflikt unutar SDK-a nastao je kad je šef KDH Jan Čarnogurski, kao jedini član vlade, glasao protiv njenog programa, jer u njemu nije uspeo da nametne izv. paket crkvenih zahteva. Konkretno, reč je o međudržavnom ugovoru sa Vatikanom, ravnopravnom finansiranju državnih i crkvenih škola, kao i osnivanju katoličkog univerziteta. Ovakvu situaciju efikasno su iskoristili poslanici opozicionog Pokreta za demokratsku Slovačku (HZDS), kad su na zasedanju parlamenta na kome se odlučivalo o podršci novoj vladi uspeli da uz pomoć tri četvrtine (30 od njihove 42) poslanika SDK-a u program Vlade, kao preporuku, "ubace" i crkvene zahteve demohrišćana. Ovo je ne samo odslikalo trenutni odnos snaga unutar SDK-a, već je u jednom trenutku povećalo i "apetit" druge najjače stranke unutar vladajuće koalicije - Slovačke demokratske levice (SDL). Levičari su čak razmatrali mogućnost da na zasedanju kabineta ministar Jan Čarnogurski bude opozvan sa funkcije, jer je uskraćujući podršku programu vlade narušio skladno funkcionisanje glavnog izvršioca organa zemlje. I ne samo to. Prema rečima potpredsednika Vlade iz SDL Ljubomira Fogaša, ako bi došlo do raspada poslaničkog kluba Slovačke demokratske koalicije, SDL bi, kao najjača stranka, imao pravo da preuzme premijersku fotelju. Ovakvu izjavu, međutim, brže-bolje je demantovao šef demokratskih levičara Jozef Migaš, inače predsednik parlamenta, koji je izjavio da je to bilo Fogašovo "lično mišljenje". U ovakvom boju za realnu moć unutar vladajuće koalicije, izgleda da premijer Mikulaš Dzurinda ima iskrenu podršku "samo" slovačke javnosti, dok se realna politička borba vodi na drugim frontovima, pre svega između linija političke desnice i levice, u kojoj premijer ima samo posmatračku ulogu. Isto tako, Dzurinda ne sme potcenjivati ni istinski odnos snaga unutar svog SDK-a, niti se upuštati u borbu sa sopstvenim "neposlušnim" ministrima i poslanicima, jer bi time sam sebi uzdrmao premijersku fotelju kao i stabilnost cele vlade.
I na kraju, treba napomenuti da je najveći politički protivnik sadašnje koalicije i, paradoksalno, njihov ujedinitelj - Vladimir Mečijar - odlučio da se potpuno povuče iz politike.
ODLAZAK: Otkako je izgubio bitku na parlamentarnim izborima, o bivšem premijeru se skoro ništa nije znalo. Odrekao se svog poslaničkog mandata, nije se pojavljivao u javnosti, nije davao nikakve izjave, dok se cela politička elita pitala nije li to samo nekakvo "zatišje pred buru". Međutim, u saopštenju koje je Vladimir Mečijar poslao medijima, piše da odlazi iz javnog života, da se neće kandidovati za predsednika, niti za bilo koju državnu funkciju i da, doslovce, odlazi "u samoću". U saopštenju je bivši premijer još rekao kako će do svog odlaska u anonimnost "ispunjavati svoje obaveze prema biračima unutar HZDS-a (pokreta n čijem je čelu)". Čak i da je ova informacija istinita, nije sigurno da će Mečijarov odlazak stabilizovati slovačku političku scenu. Jer, gubitak ovog političara može i ubrzati proces raspadanja unutar SDK-a, kao i same vladajuće koalicije, jer ih je Vladimir Mačijar svojim postojanjem, na kraju krajeva, i ujedinio. Kako je duhovito primetio jedan slovački novinar, uopšte nije jasno kome je za preživljavanje više potreban Mečijar - da li svojoj stranci ili vladajućoj koaliciji.
Uroš Mitrović
