Izjava nedelje

"Mi smo zemlja čudo jedno!"

Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije u izjavi povodom Nove (1999) godine

Srđa Popović,

aktivista studentskog pokreta "Otpor" i portparol gradskog odbora Demokratske stranke, u listu "Svedok" govori o motivima zbog kojih je nedavno uhapšen: "Mislim da to ima veze i sa 'Otporom' koji je napravio provokativnu akciju ne Ekonomskom fakultetu, koja je strašno iznervirala gospodu Bojića i Šešelja. Ja sam zgodna osoba za takvu vrstu etiketiranja, jer sam i na jednoj i na drugoj strani, tako da mogu da povežu 'Otpor' sa DS-om. Pored toga, nemam nikakvu političku etiketu, ne primam nigde državnu platu, solidan sam student, sa prosekom preko devet, ne bavim se postavljanjem kioska da bi to mogla da mi bude mrlja. Droga je izabrana, verujem, i iz još jednog razloga: u junu 1997. bio sam idejni vođa jedne velike kampanje koja se zvala 'Ne zajebavaj se sa drogom', o čemu je mnogo pisano."

Ilija Vuković,

predsednik Patriotskog saveza Jugoslavije, ovim rečima je čestitao Novu godinu Slobodanu Miloševiću: "Vama, prvom patrioti naše otadžbine, želimo mnogo uspeha u vršenju Vaše uzvišene i odgovorne državničke i patriotske dužnosti, na očuvanju slobode, suvereniteta i integriteta naše zemlje, za njen svestrani uspešan društveno-ekonomski razvoj i za njen povratak u sve međunarodne institucije iz kojih je neopravdano, diktatom sile, privremeno udaljena."

Momčilo Trajković,

predsednik Srpskog pokreta otpora, u listu "Svedok" govori o tome ko može da reši srpsko pitanje danas: "Može onaj ko uspe da ujedini sve nacionalne demokratske snage u današnjoj Jugoslaviji i dijaspori. To bi bio začetak svetske srpske alternative od koje ne treba da bežimo, pogotovo ako sami govorimo da su nam najobrazovaniji mladi ljudi otišli u dijasporu. Svetska srpska alternativa je naša šansa. Sve smo naše unutrašnje potencijale potrošili. Nove snage moramo da tražimo u našim Srbima van matice i u našoj mladosti u zemlji."

Vesna Zmijanac,

estradna zvezda, u listu "Blic" govori o svom duhovnom životu: "Rasla sam u prirodi i sačuvala sam je u sebi. I svih ovih godina na estradi ponašala sam se prirodno. Ničeg veštačkog nije bilo ni u mom stavu, ni u mojoj garderobi, ni u mom izgledu. Ako se tako gleda, nema ničeg neobičnog u tome što sam u ovim godinama sebi 'sazidala' mir. Kažem sazidala. Da li ću ga naći, to je već pitanje. Moja kuća se nalazi na Bukulji i već dve godine sam joj posvećena iskreno i sa puno ljubavi. U toj kući radim ono što smatram uzvišenijim. Da li je to meditacija ili makrobiotika ili joga, mogla bih naširoko da pričam. Recimo to se zove duhovnost, a put duhovnosti je jako težak. Pogotovu nekima koji, kao ja, moraju da očiste mnoge stvari koje su u međuvremenu zabrljali. Posle nekoliko godina čitanja i bavljenja visoko duhovnim stvarima shvatam da je život s jedne strane vrlo ozbiljna stvar, a s druge strane i velika igračka. Naći balans je ono pravo. Tu vam ne pomaže ni škola, ni obrazovanje, ni načitanost. To je nešto što osećate ili ne osećate."

Dobrica Ćosić,

bivši šef države i otac nacije, nezadovoljan je ljudskim materijalom svoje nacije: "Mi za našu sudbinu, pa i stradanje, nismo imali ljude koji bi možda mogli da ih ublaže. Toliko je naš težak položaj, našeg naroda i naše zemlje, i takva je istorijska konstelacija bila da mi prosto nismo imali ljude za ovo doba... Nije bilo tih ljudi, darovitih. Prosto nismo imali ljude, a i pitanje je da li smo imali izuzetno darovite političare i velike državnike, a nemamo ih, da li bi i koliko bi naša sudbina mogla biti drukčija?

Ja mislim da je naša sudbina mogla da se promeni, ali to bi bila prava revolucija, negde 89. i 90. godine u raspadu Jugoslavije, da smo imali na čelu države, na čelu naših naroda, izrazito smele vizionarske duhove, ali nismo imali i utoliko je teško odrediti danas odgovornost pojedinaca za naše patnje i stradanja koja će se nastaviti, koja će da traju." ("Duga" broj 1708)

Borut Petrič,

bivši jugoslovenski reprezentativac u plivanju u listu "Duga" govori o svojim problemima prilikom dolaska u Jugoslaviju: "Ima sam problema. Ali sa hrvatske strane. Kad sam dolazio u maju, jer sam bio pozvan kod mojih prijatelja Cigana na slavu, na izlasku iz Hrvatske u Srbiju, policajac me nije pustio jer sam neobrijan. A na slici u pasošu sam obrijan. Sat sam potrošio dok se nisam snašao. U pasošu sam slikan sa 135 kilograma, a u tom trenutku sam imao 110. Pomislio sam: Bože, ako me natera da se ugojim da bih prešao granicu! U Srbiji su i policajci i carinici jako korektni. Ja verujem da me i u Hrvatskoj carinici i policajci prepoznaju kada pročitaju moje ime. Ali to nikada neće reći. U Jugoslaviji me, kada pročitaju ime, pitaju da li još plivam, da li sam u sportu. Ne mogu da se ljutim samo na Hrvate, kada i u Sloveniji kriju da me prepoznaju."

Goran Matić,

savezni sekretar za informisanje u listu "Duga" najavljuje novi savezni zakon: "Niko ne može da kaže kakav će biti savezni zakon. Čak mislim da u ovom političkom trenutku sa svim egzibicijama medijskog rata i unutrašnjim plaćenicima moramo imati jednu restriktivnu varijantu. Znate zašto? Savet ministara Evropske unije je saopštio pre dve-tri nedelje da je preko sedam miliona dolara uloženo u Jugoslaviju, u nezavisne medije. Američka USDIA ima budžet od 500 miliona dolara za materijalne troškove i sedam milijardi za programsku delatnost. Ako smo mi kao zemlja prošle godine imali kod njih prioritet, znači na nas je potrošeno bar stoti deo tih sredstava... Gde su te pare?"

Nenad Čanak,

lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i doskorašnji poslanik skupštine Srbije, u listu "Argument" objašnjava zašto je isteran iz parlamenta: "Nas tri poslanika iz Vojvodine, kao i tri poslanika iz Sandžaka bili smo jedini pravi opozicionari u toj Skupštini, koji su zapravo dokazivali ispraznost tog doma koji služi samo za posredno prebacivanje odgovornosti vladajuće oligarhije na pleća naroda. Pre svega ta 'poternica', koja je postojala od ranije, potegnuta je upravo sada da bi se sakrila činjenica da je izglasavanjem ovolikog i ovakvog republičkog budžeta Vlada Srbije dobila na raspolaganje basnoslovnih milijardu nemačkih maraka, koje bez ikakve kontrole iz budžeta raspoređuju potpisima predsednika Vlade i ministara. Taj novac je, brate, namenjen pre svega za krađu i pljačku imovine u Vojvodini. Da se ne bi to čulo i sa skupštinske govornice, oduzeti su nam mandati."

Rade Marković,

dobitnik prošlogodišnje nagrade "Dobričin prsten" za životno delo, u listu "Argument" na pitanje novinara da iznese svoj "ugao viđenja srpskog filma" odgovara: "Pre svega, srpski film kao takav uopšte ne postoji. Šta znači to 'srpski film'? Postoji film koji se pravi ovde ili onde, ali koji nema nikakvo nacionalno obeležje. Po čemu je Kusturičin film srpski film? On sam nije Srbin. Strane su mu pare, snima film u beogradskom Zoološkom vrtu, učestvuju naši glumci, ali učestvuju i neki drugi glumci. Postoje filmovi koji se u poslednje vreme pojavljuju ovde kod nas, koji su na našem jeziku, recimo, ali mi kinematografiju de fakto uopšte nemamo. Pokažite mi gde postoji neko ko se brine o jugoslovenskoj kinematografiji. Ranije je postojao Komitet za kinematografiju, skoro u rangu Ministarstva, i to je bilo četrdeset i ne znam koje godine, a sada ne postoji nikakvo mesto, nikakav čovek, nikakva ustanova koja vodi neku politiku. Prema tome nemojte govoriti o srpskom filmu, nego mi možemo samo da govorimo o onome što se pojavljuje kod nas u bioskopima na neki volšebni način skrpljeni filmovi, za neke pare koje su pitaj Boga odakle izmoljene, iskukane ili uložene sa nekom tendencijom."

Živko Šoklovački,

predsednik poslaničke grupe u Skupštini Jugoslavije i koordinator JUL-a za Vojvodinu, u novogodišnjoj "Borbi" objašnjava nacionalni program svoje stranke: "Mi smo i programski i politički, ne samo verbalno već i u praksi, dokazali da smo za građansku državu ravnopravnih naroda i ljudi i zato nam ponekad smetaju i Mađari koji srbuju, i Srbi koji srbuju, jer smatram da za to nema razloga." U nastavku intervjua drug Šoklovački kaže da o vojvođanskim autonomašima neće da govori: "Nemam nameru da mnogo govorim o onima koji nemaju pokriće u narodu."

Vera Ilanković,

zamenik ministra za brigu o porodici u Vladi Srbije, u listu "Borba" kaže da ima originalan recept za uništavanje "bele kuge": "Mislim da je potrebno ustanoviti jednu povelju koja bi se dodeljivala najboljoj organizaciji i pojedincu koji su doprineli iznalaženju adekvatnih i konkretnih rešenja u povećanju nataliteta. Davanje stalnog zaposlenja je sigurno najveći doprinos u rešavanju ovog problema. To je nešto što treba i dalje negovati.

U Ministarstvu za brigu o porodici počeli smo da razmišljamo i da ličnim primerom pokrenemo sličnu akciju. Predložili smo da svaka žena, potencijalna trudnica, koja je kod nas primljena u radni odnos na određeno vreme, ukoliko zatrudni, dobije stalno zaposlenje. Predlog je razmotren i naišao je na saglasnost. Očekuje se samo da se donese i zvanična odluka, kao i da se pripremi predlog koji bi uputili ostalim ministarstvima da učine isti potez."

Momčilo Selić,

patriotski pisac, u listu "Argument" objašnjava zbog čega neće da nas prime u institucije međunarodne zajednice: "Koliko god se mi upinjali, kao narod, da nas prime u okrilje Evropske zajednice (današnje verzije Carstva Karla Velikog), oni nas neće. Hrvate, Muslimane i Šiptare hoće, jer svi ti narodi pristaju da budu građani drugog reda u okviru 'kulturno-istorijskog tipa' koji ih prezire." Ali, pisac kaže da mi u Evropu ipak možemo ući, zaobilazno. Za to je potrebno samo da izgubimo rat: "Posle eventualnog oružanog sukoba sa Zapadom, mogli bismo očekivati makar tretman pobeđene sile koja se poštuje..."